Prethodni članak
Srbija ove godine ostala bez 35 odsto košnica
Objavljeno 27/07/2025
Srbija je ove godine ostala bez 35 odsto pčelinjih društava, pokazuju podaci organizacije Kolos, koja se bavi monitoringom uginuća pčela.
Glavni uzrok gubitaka pčelinjih zajednica su klimatske promene koje, prema rečima stručnjaka, sve više ugrožavaju opstanak oprašivača.
Posebno teška situacija zabeležena je u Vojvodini, gde su pojedini pčelari ostali bez čak 90 odsto svojih košnica, navode iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Oni ističu da se zbog pada broja pčela ove godine očekuje i manji prinos meda. Najmanje će biti bagremovog meda, dok se za lipov i suncokretov med predviđa nešto bolji prinos.
Međutim, klimatske promene nisu jedina prepreka s kojom se pčelari suočavaju. Iz Saveza upozoravaju da je pčelarstvo u ozbiljnoj krizi i zbog sve učestalijeg falsifikovanja meda.
Prema njihovim procenama, čak 80 odsto meda koji se nalazi u trgovinama je falsifikovano, a dodatni problem predstavlja i sve veći uvoz meda neproverenog kvaliteta.
Pčelari poručuju da bi jedino oštrija kontrola tržišta i potpuna zabrana prodaje falsifikovanog meda mogla da spasi domaće pčelarstvo, koje zbog nelojalne konkurencije beleži samo gubitke.
Ukoliko bi država uslišila njihove zahteve, tvrde da bi to bio najvažniji korak ka oporavku sektora i očuvanju domaće proizvodnje meda.
„Situacija u pčelarstvu alarmantna“
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović ocenjuje da je situacija u pčelarstvu ove godine alarmantna, ne samo zbog velikih gubitaka pčelinjih društava, već i zbog prisustva falsifikovanog meda na tržištu.
„Teško je sada precizno govoriti o prinosu, ali činjenica je da je oko 50 odsto pčelinjih društava u Srbiji uginulo. Slična situacija beleži se i u širem regionu – od Nemačke, Mađarske i Bugarske, do juga Rusije. Najteže je pogođena Vojvodina, gde su pojedini pčelari izgubili i do 90 odsto društava“, rekao je Živadinović za Danas.
Zbog tolikog pomora pčela, prinos meda je prepolovljen, a prema procenama SPOS-a, ove godine će ukupna proizvodnja dostići svega 25 do 30 odsto uobičajenog prinosa.
Bagremov med je gotovo izostao, dodaje on, jer je bagrem u većini područja izmrzao. Otkriva da SPOS trenutno radi na izradi strategije za prilagođavanje pčelarstva klimatskim promenama, sa ciljem da pčelari nauče kako da pronađu, pre svega, bagremove paše koje nisu izmrzle, kako da razlikuju primarne i sekundarne pupoljke, kao i kako da prate cvetanje na različitim nadmorskim visinama.
„Mi ne možemo da navodnjavamo šume, niti da bagrem stavljamo pod plastenike, ali možemo da edukujemo pčelare kako da pronađu dobru pašu i povećaju šanse za uspešan prinos“, kaže Živadinović.
Živadinović dodaje da iako je lipa ove godine bila dobra, mali broj pčelara se odlučio da seli pčele na lipovu pašu, zbog visokih troškova i niske cene meda na tržištu.
„Glavni uzrok niskih cena je nelojalna konkurencija i falsifikovani med. Tržište je preplavljeno falsifikatima, koji čine čak 80 odsto ponude u trgovinama. Zbog toga ni pravi med nema potražnju, a njegova cena je nerealno niska. Pčelari gube motivaciju, sve je manje onih koji sele košnice, a mnogi napuštaju pčelarstvo“, upozorava Živadinović.
Prema njegovim rečima, najtraženiji i najcenjeniji srpski med, bagremov, takođe je pogođen padom cene, jer falsifikati nisu prisutni samo na domaćem, već i na evropskom tržištu, koje inače preferira svetle vrste meda.
Borba protiv falsifikata
Jedan od najvećih problema, ističe on, jeste to što su falsifikati često toliko sofisticirani da prolaze čak i najsavremenije analize, uključujući i evropske laboratorije. Uvoz takvog meda u Srbiju naglo raste, a nadležni, kako tvrdi, ne preduzimaju dovoljno da zaštite domaću proizvodnju.
„Imali smo jednu laboratoriju u Srbiji koja je mogla da detektuje falsifikate, ali je oprema iz nje pokradena, a još pre toga inspekcija je prestala da uzima uzorke. Do danas nismo dobili odgovor zašto. Podnećemo krivičnu prijavu protiv odgovornih u Upravi za veterinu“, najavio je predsednik SPOS-a.
On ističe da je borba protiv falsifikata ključ za opstanak i razvoj pčelarstva u Srbiji. SPOS se zalaže da se falsifikovanje meda eksplicitno proglasi krivičnim delom, uz stroge kazne, jer trenutne prekršajne mere ne odvraćaju počinioce.
„Ako država suzbije falsifikate, ne treba nam ništa drugo. Potrebno je samo opremiti laboratoriju, dati joj status nacionalne referentne institucije, i svaki med koji ne prođe analizu treba baciti na đubre. Tada bismo imali uslova za pravi razvoj pčelarstva u Srbiji“, zaključuje Živadinović.
„Ima i pčelara koji nisu izgubili nijednu košnicu“
Profesorka na Veterinarskom fakultetu u Beogradu Jevrosima Stevanović smatra da se, uprkos ozbiljnim gubicima pčelinjih društava, situacija ne sme tumačiti isključivo katastrofično, jer se stanje značajno razlikuje od regiona do regiona.
„Već sedam godina sprovodim anketu među pčelarima u okviru međunarodnog istraživačkog projekta organizacije Kolos, koji koristi identičnu metodologiju u više zemalja sveta. Naša ovogodišnja anketa pokazala je da je u Srbiji zabeležen gubitak od 35 odsto pčelinjih društava. To jeste više nego prethodnih godina, ali nije 50 odsto, niti se odnosi na sve pčelare“, kaže profesorka Stevanović.
Prema njenim rečima, iako je bilo pojedinaca koji su izgubili gotovo sve košnice, postoje i oni koji nisu imali nijedan gubitak.
„Imam kontakt s brojnim pčelarima koji kažu da su imali odličnu sezonu. Oni retko istupaju u javnost, za razliku od onih koji imaju problema i o tome glasno govore“, ističe ona.
Kada je reč o falsifikovanju meda, Stevanović kaže da nema konkretne podatke, ali na osnovu iskustva zaključuje da postoji rizik, posebno kada se med plasira kroz javne tendere, gde najniža cena često odlučuje.
„Oni pčelari koji redovno daju svoj med na analizu i žele da dokažu njegov kvalitet, gotovo sigurno prodaju ispravan proizvod. Međutim, tamo gde je cilj samo da se prođe na tenderu s najnižom cenom, postoji opravdana sumnja u falsifikate. To je moje lično mišljenje“, navodi ona.
Dodaje da su med i maslinovo ulje među najčešće falsifikovanim proizvodima na svetu, i podseća da je oduvek važilo pravilo da se med kupuje direktno od poznatog pčelara.
„Kao što ljudi u manjim mestima ne kupuju sir u prodavnici već kod domaćina kojem veruju, isto bi trebalo da važi i za med“, zaključuje Stevanović.
Kakvih 35%,ako coveku od 25 kosnica ostane samo 5 i to je pitanje da ce preziveti?Zima dolazi,a pase nema.Poceta kraja zivota na zemlji,ako nestane pcela,nestace ljudi.
Zato će budaci koji proizvode divča med da dodaju svojih 35% divča meda i da profitiraju.
Baš me zanima kako do sada efikasne pandurčine ne uhvatiše ekipu koja je ukrala opremu za proveru koji je med prirodan, a koji je med veštak.