Prethodni članak
Srušena nekadašnja zgrada i magacin Prosvete
Objavljeno 20/07/2025
Tokom jučerašnjeg dana srušen je objekat nekadašnje upravne zgrade i magacina Prosvete u Mutapovoj ulici. Još uvek nije istaknuta tabla o uklanjanju objekta, ali ni šta će se graditi na tom mestu. Pretpostavka je da će nići još jedna stambena zgrada.
Prosveta nekada
„Prosveta” je, doduše davno, bila velika kuća, sa 17 knjižara u 11 opština, štamparijom u Raškoj i više od stotinu zaposlenih.
Privatizacija je obavljena 11. oktobra 2007, a kapital (66,79 odsto) procenjen na 18.944.000 dinara ili 237.579 evra, a početna cena određena na 3.789.000 dinara.
Srušeni objekat Prosvete
Među 15 učesnika na aukciji, kupac je postao Milosav Mijailović iz Pariza, tada vlasnik grafičke firme „Informa” u Čačku i suvlasnik motela „Jerina” kod Smedereva, po ceni od 121.000.000 dinara, ili 1.554.710 evra. Međutim, Agencija je uskoro raskinula ugovor i „Prosvetu” prodala preduzeću „Omega”.
Veoma brzo raskinut je i taj a 70 odsto akcija preduzeća preneto u Akcijski fond. Odmah je i Fond prestao da postoji pa je Agencija za privatizaciju 2011. akcije „Prosvete” poklonila „Službenom glasniku”, kao državnom preduzeću, koje je zatim, od malih deoničara, otkupilo i preostalih 30 procenata.
„Službeni glasnik”, kao hipotekarni poverilac, tu imovinu prodao je za 289.502 evra 2016.godine, a kupac je konzorcijum „032“ iz Čačka kojeg čine preduzeća „Stef trans“ iz Trbušana i „Autogarant“ iz Preljine.
Realno, Prosvetu su trebali odavno da sruše. Firma ne radi već petnestak godina, a one zgrade su postale ruine i ruglo. Igrom slučaja tuda sam prolazio svaki dan i poslednjih pet godina taj deo se izmenio do neprepoznatljivosti. Tu je do pre par godina bila trava i neke raspale kućice, probijanjem bulevara vojvode Putnika taj deo se neverovatno izgradio, postao je jedan od lepših delova grada. Ceo taj deo grada gde se nalazi FRA, Zitoprometa, fabrika hartije ima neverovatan potencijal, te firme su odavno zatvorene uz pametno ulaganje i izgradnju taj deo pruža ogromne mogućnosti za razvoj grada. Vidimo da se nekadašnja industriska zona polako izmešta, umesto Ishrane napravljen je LIDL, umesto Prvog maja i PKS gradi se BIG FASHION. Mislim da u industriskoj zoni od desetina firmi koje su nekada radile sada radi samo Litopapir, sve ostale su zatvorene(BIP, sladara, Stočar, PKS,Prvi maj,FRA, zitopromet,Grafopromet…..) Grad treba da iskoristi veliki potencijal nekadašnje industriske zone i nekadašnjih kasarni, samo za to trebaju pametni i stručni ljudi, a ne tetrebi kao Stevanić, Milan Bojović i Petković.
Lepo opisana propast jednog grada, društva i države u celini. Srbija je postala Meka za apoteke, kockarnice, pogrebne opreme i Fashion centre koji služe za ispumpavanje domaćeg novca kroz prodaju bofluk robe koja se po smešnim cenama proizvodi u zemljama južne i jugoistočne Azije. Svima koji podržavate ovu monstruoznost u koju je Srbija gurnuta zbog sopstvene gluposti želim komšiluk pun Ganjana, koje je prva gospodža zajedno sa Mr. Bean-om spoljne politike išla da nabavlja. Naši proizvodni radnici ionako su daleko od Srbije. By the way šta će Čačku neka tamo prosveta i knjige, za većinu onih koji naseljavaju ovaj grad i okolinu, dovoljni su ralo i volovi.
Verovatno veliki „privrednik“ ?!!!
„Privrednici“ su podjendako veliko zlo kao vladajuća ekipa sve sa satelitima iz opozicije i većina njih je deo tog zločinačkog udruženja (čast izuzecima na nivou statističke greške).
Evo po želji „privrednika“ uvozi se 100.000 „Ganacija2….
Toliko…
Kada bi neko imao hrabrost da „ukrade“ (iz urbanizma) prvi urbanistički plan Čačka iz 1948.god i javno ga objavi, ogroman broj „čečena“ bio bi suočen sa nemilosrdnom istinom. Video bi projekat plana grada na reci M. Sa obe strane reke ravnomeran razvoj. Ono nešto kuća u Ljubiću do reke i čačanske kuće oko Trga, sve bi bile konzervirane (po modelu Monmatra). Jezdinsko i Lozničko polje ostalo bi „polje“, Ali pade jedan ćepenak (crepljika) sa Đorđevićeve krojačke radnje pred noge tadašnjeg gradonačelnika i poče intenzivno rušenje, od starog Proleća pa na dalje. I dovlačenja u grad očeva i dedova ovih današnjih „rođenih čačana“, kaldrmaša i plemića koji sve znaju i kritikuju, samo ne znaju gde se nalazi ćuvik sa koga su porodično potekli.
@aki
Mozete li nam objasniti sta konkretno znaci „ogromne mogucnosti za razvoj grada, „neverovatan potencijal“? Mislite stambeno-poslovnim objektima?Vi mislite da ce investitori u Srbiji razvijati gradove? Kad nema institucija i strucne kontrole nema razvoja.Videcete u sta ce se to pretvoriti. Nema urbanistickog razvoja kada nestrucni ljudi, nedorasli sede u upravi grada, kada urbanisticke sluzbe ne rade svoj posao i ne znaju da ga rade.Pogledajte na sta lici i ovo malo grada, prosetajte i probajte da zapisete sve sto zapazite u uzoj gradskoj zoni. Kakav razvoj kad ova ekipa nije u stanju ni da pokosi, uredi i odrzava površine, organizuje sortiranje i reciklazu smeća.Umesto jeftinih banalnih kursadzijskih fraza, nama trebaju strucni ljudi ozbiljnih biografija i iskustva.
Ono što je nekome lepo drugome je ružno. Moglo je puno šta u Ča da se sačuva, renovira i ispoštuje prošlost grada i njegovi ljudi a da se zgrade orave po livadama. Ličimo na rudarsko mesto nastalo kad i rudarsko okno… A grad je star vekovima. Ali, neki novi ljudi hoće u centar pošto po to…pa makar sve zaravnili. Imali smo bašte, dvorišta, drvorede, kapije, komšiluk, korzo,baštu iza pivare punu hlada, crvene krovove i odžake, Moravu… Sad imamo behaton,žardinjere, zgrade bez krova i pvc stolariju… Još ako ima parking pred kafićem da se uživa u pogledu na auto….. Pa, uživajte!!!
Predlog za LUDOG MILOJKA da otvori prodavnicu sa ROLEX satovima gde će Čačanima da ponudi prvoklasnu, kvalitetnu robu koja nije bofluk iz juzne Azije.
Predlog je odlican, samo da ti kazem.
Suvišna je bilo kakva priča o selu Čačku, u kome umesto da ‘apse i sankcionišu ovog zlotvora koji je baštu 1.maj, koja je bila ponos svih čačana, ptetvorio u ledinu i pustaru u koju skoro godinu svakodnevno buši i postavlja šipove i sipa tone betona i neke armature, a nije odmakao nigde pd početka. Zbog parašine ne moze da se diše u centru sela, a dok šetate seoskim šetalištem ili sedite u nekom od seoskih birtija na šetalištu od vibracija m… vam se tresu. I tako Kostić, turički domaćin i posilni mu seoski starešina i kmet sela Milun, od ovog šumadijskog sela čačka napraviše goru selendru i zabit od rodnih im sela.
Aha, pronašao si se
Kad napravite ovde novu zgradu, vidite da kao i u produzetku novoizgradjenih zgrada, auta obavezno parkirate na trotoaru. Jer sta se god izgradi, investitoru je dozvoljeno da raspolaze sa zemljistem do same ulice, i prilagodi trotoar svojim a ne potrebama pesaka.
Kada bi neko imao hrabrost da „ukrade“ (iz urbanizma) prvi urbanistički plan Čačka iz 1948.god i javno ga objavi, ogroman broj „čečena“ bio bi suočen sa nemilosrdnom istinom. Video bi projekat plana grada na reci M. Sa obe strane reke ravnomeran razvoj. Ono nešto kuća u Ljubiću do reke i čačanske kuće oko Trga, sve bi bile konzervirane (po modelu Monmatra). Jezdinsko i Lozničko polje ostalo bi „polje“, Ali pade jedan ćepenak (crepljika) sa Đorđevićeve krojačke radnje pred noge tadašnjeg gradonačelnika i poče intenzivno rušenje, od starog Proleća pa na dalje. I dovlačenja u grad očeva i dedova ovih današnjih „rođenih čačana“, kaldrmaša i plemića koji sve znaju i kritikuju, samo ne znaju gde se nalazi ćuvik sa koga su porodično potekli.
‘ajde objavi ti kad si tako pametan
Gospodine-druže sa dijagnozom, veoma rado bih objavio da mu (u.planu) imam pristup. I voleo bih da imam kopiju i plana i obrazloženja, zbog svojih budućih pokolenja, jer taj dokumenat je najbolji pokazatelj čačanske „pameti“ (čitaj, gluposti). Imao sam čast i sreću da upoznam penzionisanog urbanistu koji je kao mladi inženjer (sa kolegom) išao 50-tih u Bazel (tada sličan strukturi Čačka) da „pokupe“ iskustva i razrade projekat konzervacije starog dela i plansku izgradnju novog naselja na obalama reke M. Po povratku u Čačak ubrzo su ga (sa kolegom) poslali na isušivanje N.BGD bara a u Čačku je ostao samo pripravnik koji je bio uhljeb u državnoj sinakuri. Tako su po drugi put „čačanski trgovci“ zaštitili svoje „bare“ (čitaj, interese), kao i prvi put za vakata Miloša kneza. P.S. Srećan oporavak
P.P.S. Možda se neko odazove i obelodani urbanistički plan iz 1948. godine, npr. Ozon press
Ajde ova zgrada i nema neku arhitektonsku vrednost, ali ko dozvoli Vladu Vizi da sruši onu prelepu staru kuću u Cara Lazara pored restorana 13?! Koja je bila pod zaštitom! Ono je čist kriminal i za zatvor. Klasičan primer uništavanja grada. Zbog čega, zbog onih belih kutija od novih zgrada?
Znaci ovako, covek im nudio milion i po evra, a „oni“ poklone zgradu Sluzbenom Glasniku koja to proda nekom sumnjivom „preduzecu“, pa to namerno pretvore u fond akcionara i pokupe akcije, a potom, po sistemu platis 20% a ostalo das u kesu, nadju novog vlasnika.
Sve jasno. Primer pljackaske privatizacije.
Ma to onaj pijani sa naocarima iz Trbusana i onaj drugi preko Jelice.
Sve je uništeno do neprepoznatljivosti, a ono novo što je napravljeno, bez ikakvog je smisla. Srećom po one koji vole Čačak, ipak je sve sačuvano u nekoliko knjiga koje su napisali istinski zaljubljenici u svoj grad, pametni ljudi, poput Mila Mojsilovića (Samo je jedan tvoj grad), Emilije Višnjić (Dođoše i ostaviše trag), Marijane Matović (Fragmenti o Čačku) i još nekolicina. Dovoljno, budući da je sve drugo uništeno!
Ovo Trivanka prodala?
Gospodine-druže sa dijagnozom, veoma rado bih objavio da mu (u.planu) imam pristup. I voleo bih da imam kopiju i plana i obrazloženja, zbog svojih budućih pokolenja, jer taj dokumenat je najbolji pokazatelj čačanske „pameti“ (čitaj, gluposti). Imao sam čast i sreću da upoznam penzionisanog urbanistu koji je kao mladi inženjer (sa kolegom) išao 50-tih u Bazel (tada sličan strukturi Čačka) da „pokupe“ iskustva i razrade projekat konzervacije starog dela i plansku izgradnju novog naselja na obalama reke M. Po povratku u Čačak ubrzo su ga (sa kolegom) poslali na isušivanje N.BGD bara a u Čačku je ostao samo pripravnik koji je bio uhljeb u državnoj sinakuri. Tako su po drugi put „čačanski trgovci“ zaštitili svoje „bare“ (čitaj, interese), kao i prvi put za vakata Miloša kneza. P.S. Srećan oporavak
P.P.S. Možda se neko odazove i obelodani urbanistički plan iz 1948. godine, npr. Ozon press
Znači još jedna priča iz edicije „nije se desilo“
Prodajes tudje i obogatis se. To nigde nema. I kAzu sposoban. To je sada u Srbiji. Zato nece sa vlasti. Pobice narod samo da ostanu. 13 god i malo im je. Vucic Dacic od studentskih dana bez dana staza.
Moze li prvo odluka da se zabrane kockarnice po centru i uzoj gradskoj zoni. Imate 5 kockarnica kod Bolnice na oko 50-60m. Jos gore je i u centru grada.Pitajte gradske glavešine kada su isli po evropskim gradovima kao deo ‘strucnih putovanja, seminara’ npr Sloveniji, Austriji ili malo dalje, da li su primetili uopste kockarnice u centru grada. Sta su jos naucili i primetili u evropskim gradovima? Koliko apoteka sme da bude po jedinici povrsine? Da li se vasarski kiosci brze hrane dime po centru i sire mirise kao po Cacku?