Svetski dan krompira

У организацији Центра за кромпир – Гуча, Еколошког друштва Драгачево и Удружења за кромпир Србије , 30 маја у Културном центру у Гучи је по трећи пут обележен Светски дан кромпира у Србији. Одржана је и прва седница Скупштине Удружења за кромпир Србије.

На предлог државе Чиле, 8. децембра 2023. г., Уједињене Нације су прогласиле 30. мај за Светски дан кромпира, да би се подигла свест о глобалној важности кромпира за безбедност хране и економски развој сеоских средина у свету.

Од 2024. године, сваког 30. маја у Гучи – престоници трубе и кромпира организовано је обележавање Светског дана кромпира у Србији а прошле године за време Другог обележавања Светског дана кромпира у Србији основано је Удружење за кромпир Србије, које је по моделу: ‘’ОД КЊИГЕ ПРЕКО ЊИВЕ ДО ТРПЕЗЕ’’ са подручја целе Србије окупило образовне средње, више и високо школске установе, произвођаче и прерађиваче кромпира, организације за заштиту биља, минерална ђурива и механизацију у кромпиру, трговаце кромпиром, угоститељске и туристичке организације за промоцију и послужење јела од
кромпира.

Овогодишње Треће обележавање Светског дана кромпира у Србији започело је одавањем почасти минутом ћутања недавно преминулим оснивачима Удружења за кромпир Србије: Добрици Ђекићу (1929 – 2025) – најстаријем произвођачу кромпира у Србији и Проф. др Зорану Броћићу (1961 – 2026), председнику Скупштине Удружења за кромпир Србије.

Потом је др Живко Бугарчић, потпредседник Извршног одбора Удружења за кромпир Србије говорио о стању производње и потрошње кромпира у свету, Европи и Србији:

– Србија је имала значајан дефицит у роду кромпира 2025 године. Било нам је јасно још у току лета да су потребе за увозним конзумним кромпиром око 40.000 тона, а на основу доступних информација предпостављали смо да ће северо-западна Европа имти велике тржне вишкове и веома ниску цену кромпира. Због тога смо представнику Министарства пољопривреде на састанку почетком августа предочили да би велики увоз конзумног кромпира могао да почне већ у септембру и да ће ако не буде неких мера заштите тржишта због дампинг цена значајно утицати на пласман домаћег кромпира и даљи пад производње. После тог састанка смо упутили допис кабинету Министра пољопривреде и молбу да са Министарством трговине размотри увођење сезонског прелевмана од октобра до фебруара ради заштите домаћег тржишта. На жалост нико у оба Министраства није имао разумевање за овај проблем и предлог за његово решавање.

И ове године је у Србији сигурно посађено мање кромира за конзумну употребу у односу на претходну. Мањи произвођачи, као и такозвани хобисти, наставили су са смањењем површина или излазе из производње. То значи да ће и ове године Србија у великој мери бити зависна од увоза. Високе малопродајне цене кромпира имају директан утицај на све већу потрошњу замрзнутог полупрженог помфрита, чији је увоз у претходних 12 месеци био преко 27.500 тона.

Временске прилике су подстакле произвођаче у равничарским подручјима да започну садњу већ од половине марта, и она је завршена углавном око 10 априла, што је знатно раније од уобичајене праксе. Тај кромпир је сада висине 30-40 цм, а на неким њивама већ склапа редове.

Прилично суво пролеће је у неким регионима до сада захтевало да се ради 5-7 наводњавања. Многи произвођачи нису имали добру процену за потребу наводњавања или новац за гориво, па ће сигурно изгубити део рода. И у брдско-планинским подручјима је настављен тренд смањења производње, а садња је такође обављена раније за око 10-15 дана.

Из Европе још немамо званичне и прецизне податке о засађеним површинама, али су процене да су све земље смањиле производњу у односу на прошлу годину. Код водећих земања произвођача процена је да је највеће смањење у Белгији (за можда 12% у односу на 2025. годину, односно 5-6% мање од петогодишњег просека). Производња у Белгији је углавном намењена за прераду у помфрит. Све традиционално дефицитарне земље у ЕУ смањиле су површине за производњу конзумног кромпира. У већини земаља ЕУ садња је такође обављена раније, кромпир је углавном у порасту 10-20 цм. Јак топлотни талас у претходних 10-ак дана је са севера Африке ишао преко земаља поред Атлантика до Велике Британије и Средње Европе, тако да је сигурно је оставио последице на све усеве.

Нема сумње да ће водеће земље (Немачка, Француска, Холандија и Белгија) традиционално имати вишак кромпира, али је
тешко до августа дати прогнозу о роду и ценама. Србија ће сигурно имати потребу за поновни увоз од око 40.000 тона, и морамо радити на томе да се у једном периоду заштитимо сезонским прелевманом од ниских цена из увоза, који може бити и са Запада и из Белорусије.

У децембру 2025. покренули смо разговор о сарадњи са трговинским ланцем Лидл Србија о подстицању потрошње домаћег кромпира. Потребно је подстаћи и наше потрошаче да значај куповине домаћих пољопривредних производа, јер без осећаја значаја њихове лојалности према роби домаћег порекла не можемо очекивати позитиван помак. Министарство трговине треба да контролише да се на декларацијама јасно покаже који пољопривредни производи су пореклом из увоза.

Суочени смо са падом интересовања за школовање пољопривредних стручњака. Посебно нас је мало у сектору кромпир, јер нас никада није ни било довољно, а за 5-6 година ће најискуснији бити у пензији.

У другом делу Трећег обележавања Светског дана кромпира у Србији одржана је прва седница Скупштине Удружења за кромпир Србије, којом су председавали мр. Божидар Ивановић из Чачка и Павел Валент произвођач кромпира из Лалића код Оџака у Војводини.

Извештај о раду Удружења у протеклој години представили су: Живојин Бијелић, дипл. инж. – председник Извршног одбора и Душан Р. Ивановић – секретар Удружења за кромпир Србије истичући: организацију Другог обележавања Светског дана кромпира у Србији и оснивање Удружења за кромпир Србије, затим организовање Првог националног састанка о кромпиру у Србији за време 64. Драгачевског сабора трубача у Гучи са представницима Министарства пољопоривреде, шумарства и водопривреде РС и ЈП ‘’Србијаводе’’, потом је организован састанак са Трговинским ланцом ЛИДЛ Србија о могућностима сарадње.

Крајем марта ове године организован је састанак са Министром пољоривреде проф. др Драганом Гламочићем када су отворена бројна питања и проблеми у производњи, промету и заштити домаћег семенског, конзумног и индустријског кромпира у Србији. По договору са министром Гламочићем, организован састанак са представницима Министарства пољопривреде и Управе за заштиту биља о конкретним проблемима у производњи кромпира у Србији и могућностима подршке домаћој производњи кромпира, који разговори ће бити настављени.

За време овогодишњег Пољопривредног сајма у Новом Саду, на позив Амбасаде Краљевине Холандије учествовао је представник Удружења за кромпир Србије на конференцији: ‘’Одрживе пољопривредне праксе: регенеративни порфолио’’.

На крају извештаја, истакнута је понуда Европског удружења за трговину кромпиром са седиштем у Бриселу за чланство Удружења за кромпир Србије у овом Европском удружењу које постоји од 1952. године и окупља 30 европских националних удружења и фирми за производњу и трговину кромпиром. Такође су отворени разговори о сарадњи са Удружењем произвођача кромпира Словеније, који ће се наставити у наредном периоду’’.

Милић Домановић, дипл. инж. – потпредседник Надзорног одбора Удружења за кромпир Србије је истакао да је Надзорни одбор пратио рад Удружења на који нема примедби и да ће и у наредом периоду наставити праћење материјалног и финансијског рада Удружења за кромпир Србије. Изразио је и уверење да ће се Удружење за кромпир Србије као кровна организација залагати за опстанак и даљи рад Центра за кромпир у Гучи, који је у ранијем периоду дао огроман допринос развоју производње кромпира у Србији.

Извештај о раду Удружења за кромпир Србије у претходној години је прихваћен, а бројни чланови су изнели разноврсне предлоге за даљи рад Удружења.

Зоран Радичевић из фирме ‘’Јутро семе’’ из Гуче је истакао проблем са сортом кромпира ‘’Агриа’’ која је значајна за произвођаче у брдско – планинским подручјима Србије, чија производња семена је престала, па је предложио да Удружење за кромпир Србије покрене потребне активности на одржавању ове сорте кромпира у Србији. Др Миладин Андрић из фирме ‘’Семе Голија’’ из Рашке је рекао да је кључна порука да се сорта кромпира ‘’Агриа’’ врати на сортну листу кромпира у Србији. Радомир Ђекић, дипл. инж. и члан Извршног одбора Удружења за кромпир Србије је објаснио начин и процедуру могућности враћања сорте кромпира ‘’Агриа’’ на сортну листу у Министарству пољопривреде.

Др Ивана Момчиловић из Биолошког института ‘’Синиша Станковић’’ у Београду истакла да на Институту имају основну базу семена више сорти кромпира и протоколе за производњу безвирусног – предбазног семена кромпира са новом технологијом аеропонике, које би могли умножавати домаће и стране слободне сорте кромпира. Проблем представља правна сертификација базног семена кромпира у Србији.

Павел Валент проузвођач кромпира из Лалића код Оџака у Војводини се захвалио Удружењу за кромпир Србије за своје учешће у руководству Удружења и предложио развој активности у будућем раду.

Божидар Ивановић из фирме ‘’Био флора’’ из Чачка је истакао да треба у Удружење укључити што више млађих чланова који ће носити даље активности Удружења а ми старији смо ту да помогнемо са искуством.

Александар Стојановић из Косовске Митровице је предложио оснивање одбора Удружења које ће урадити старетешки и акциони план рада Удружења за кромпир Србије за наредни период и организовати се у складу са тим плановима.

Горица Драгутиновић, власник органског пољопривредног газдинства из драгачевског села Вича је предложила омасовљење удружења како би имало већи утицај и увођење чланарине како би се могле планирати и реализовати активности Удружења.

Милољуб Миленковић – Гроф представник немачке фирме за производњу семенског кромпира ‘’Солана’’ поздравио је оснивање и рад Удружења за кромпир Србије и предложио да се запосли једно лице у Удружењу, како би се могле реализовати бројне активности Удружења.

Којо Бошковић, директор Средње пољопривредне школе у Пожеги је истакао проблем све мањег броја уписа ученика у средње пољопривредне школе, што се потом одражава и на све мањи број уписа студената на пољопривредне факултете, што ће довести до недостатка стручних кадрова у пољопривреди Србије.

На крају скупа, представник једине домаће фабрике минералних ђубрива ‘’Еликсир Зорка’’ из Шапца је представио фабрику и нове врсте минералних ђубрива за производњу кромпира и других пољопривредних култура.

Скуп је завршен у гучком хотелу Нордик, заједничким ручком уз домаће специјалитете и јела од кромпира уз Трубачки оркестар “Драгачевски подмладак“.

Организатори Трећег обележавања Светског дана кромпира у Србији захваљују се свим организацијама и пријатељима који су помогли овогодишњу манифестацију: Општина Лучани, Марбо продукт – Пепсико група, Чипс веј – Чачак, Арум – Деч, BASF, Дека инжењеринг, Хемикал Агросава, Солана – Немачка, Еликсир Зорка – Шабац, Агромаркет група – Крагујевац, Савакооп – Нови Сад, Миговци – Гуча, Јутро семе – Гуча, Центар за културу – Гуча, Туристичка организација Драгачево – Гуча, Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду – ФАО Србија.

______________________________________________________