Teška godina za voćare u Srbiji, pomoći nema (VIDEO)

Ova godina jedna je od najtežih za voćare jer su kasni prolećni mrazevi, a sada i suša, desetkovali rod voća. Preko 270.000 gazdinstava bavi se proizvodnjom voća u Srbiji, međutim, od države i lokalne samouprave nije stigla pomoć niti bilo kakve olakšice.

Zoran Jelić iz Miokovaca je četvrta generacija  koja se bavi voćarstvom. Na više od pet hektara   nalaze se zasadi jabuke, jabučastog voća, zasadi kajsija i trešnje. Ova godina je kaže, jedna od najgorih. Iako je ovo područje poznato po kajsijama, trećina srpskog roda kajsija u Miokovcima se ubere, ove godine nema ni jednog ploda.

“Zbog konfiguracije terena i nadmorske visine neki plod se nazire od kruške, dok je jabuka u nekom polovičnom stanju ostala, dok se trešnja i kajsija ne može naći gotovo nijedan plod.  Voćarstvo je najveća fabrika pod otvorenim nebom, ali pomoći vidimo da nema. Ovo nije prva godina da se dešavaju kasni prolećni mrazevi. Imali smo elementarne nepogode ranijih godina, pogođeni smo velikim gradom  2018. i 2019., prošle godine takođe kasne prolećne mrazeve. Pomoći ministarstva nikakve za sada. Premećujem jednu stvar, da ministarstvo reaguje poput vatrogasne službe, tamo gde gori, gde se poljoprivrednici poput paora vojvođanskih pobune. Tu stiže pomoć odmah, i to sa 4, 5, 6, 10 hiljada ili 18.000 dinara po hektaru. Voćari su za sada uskraćeni i ostalo nam je 18.000 dinara po hektaru. Uravnotežiti voćare koji imaju 2-3 hektara sa paorima  koji rade po 100 hektara nije isto. Kada neko uzme za 100 hektara pomoć 18.000, a neko ima na 3 hektara, to je zanemarljivo, pogotovo, kažem, ovu godinu kada je katastrofalno stradao rod zbog kasnog proleća mraza”, kaže Jelić.

Očekivanja od novog ministra poljoprivrede su mala, jer on nije novo lice. Već ranije je bio ministar kada su smanjene subvencije voćarima sa 12.000 na samo 4.000 dinara.

“Da li neku nadu može novi ministar da unese, ja za sada ne vidim, ali ono što je  vama sigurno poznato, a javnost je sigurno zaboravila, da je ministar Glamočić bio u jednom u vremenskom periodu, godinu, dve dana, ministar, tako da njegova, po meni, katastrofalna politika je obeležila subvencijama od samo 4.000 dinara.  Pomoći za sada nema, a i ono što su počeli da rade kasni. Poznato je  da subvencije za nabavku mašina i mehanizacije iz prošle godine, od novembra meseca, zahtevi nisu uopšte u obradi. Ljudi su planirali, uložili svoj novac, čekaju odgovore, nema novca. Glavni prioritet Ministarstva poljoprivrede treba da se bazira ne na pomoći, već ako vi imate neke subvencije, ako imate da kupite neku mehanizaciju, ti zahtevi moraju da se obrade u najkraćem mogućem roku. Gde sve ovo vodi, ja stvarno ne znam, ali ne vodi ničem na dobro”, upozorava Jelić.

Zbog neisgurnosti veliki broj poljoprivrednika napušta ovaj vid proizvodnje. Tako je i porodica Jelić ove godine zasadila paradjz kako bi nadomestila gubitak u voćarstvu.

“Mi nismo morali da to činimo, ali jednostavno nismo želeli da stavimo porodicu u takvu situaciju da napustimo višegeneracijski posao. Ja sam četvrta generacija koja radi voćarstvo. Ove godine imamo nezabeležene katastrofalne klimatske promene i mrazevi nisu u ovoj meri uništili rod da sa hektara nemate da oberete ni jednu trešnju. Te prihode sada moratre da popunjavate drugim stvarima, pa evo sad i paradajz. Šta da se radi, to je tako, kako je. Znam da je u nekom ranijem periodu bilo i preko 500.000 porodičnih domaćinstava koja su se bavila voćartsvom, ali se to sada prepolovilo u zadnjih 5-6 godina. Nekada je bilo zaposleno milion i po ljudi u poljoprivredi, danas tek jedva milion, a tek posle ove godine možemo zamisliti kakav će sunovrat doživeti poljoprivreda. Prosto mene ne iznenađuju kad vidim neke cene poljoprivrednih proizvoda, ja se divim da su i te cene, s obzirom da nema uopšte voća. Jednostavno apelujem da ministarstvo uloži sve moguće napore da spašava što se spasti može na ovom nivou, da ne kažemo da napredujemo. Da ovo ljudi što rade da ostane da rade, inače nema dobre slike”, kaže na kraju Jelić.