Globalna tržišta droga se ubrzano transformišu

Krijumčari droge koriste tehnologije i globalnu nestabilnost kako bi uveli nove vrste droga, eksperimentisali sa različitim trgovačkim rutama i metodama i agresivno zauzeli nova tržišta, saopštila je Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) u svom današnjem izdanju Svetskog izveštaja o drogama za 2026. godinu.

– Svedoci smo neviđenog skoka novih vrsta droga na tržištu, a zabrinjavajuće je to što su neke moćnije ili opasnije nego ranije – izjavila je Monika Džuma, izvršna direktorka UNODC-a.

– I već trpimo posledice: milioni prevremenih smrti i izgubljenih godina zdravog života; mreže za krijumčarenje droge koje narušavaju ekonomije; uništavanje života, zajednica i egzistencije; kao i produbljivanje nesigurnosti i nasilja. Imperativ da se fokusiramo na zaustavljanje organizovanih kriminalnih grupa nikada nije bio veći. Moramo pojačati napore odvraćanja, povećati razmenu obaveštajnih podataka i koordinisati zajedničke operacije, uz veća ulaganja u prevenciju i lečenje.

Procenjuje se da je 331 milion ljudi koristio neku drogu u 2024. godini, što čini 6,2 odsto globalne populacije starosti između 15 i 64 godine, u poređenju sa 5,2 odsto u 2014. godini. Kanabis je i dalje ubedljivo najkorišćenija droga sa 256 miliona korisnika u 2024. godini, a slede opioidi (63 miliona), amfetamini (32 miliona), kokain (25 miliona) i ekstazi (21 milion).

Krijumčari droge nastavljaju sa inovacijama

Ilegalni proizvođači droga nastavljaju da razvijaju nove sintetičke droge u pokušaju da zaobiđu propise i izbegnu otkrivanje, pri čemu je u zaplenama u 2024. godini pronađeno pet puta više vrsta droga nego pre 2000. godine. Broj novih psihoaktivnih supstanci (NPS) za koje je prijavljeno da cirkulišu na tržištima droga dostigao je, na primer, 755 u 2024. godini, od kojih je 118 supstanci prijavljeno po prvi put.

Prekretnica na globalnom tržištu opioida

Zabrana droga iz 2022. godine u Avganistanu nastavila je ozbiljno da ograničava ilegalnu proizvodnju opijuma i heroina. Iako je proizvodnja u Mjanmaru porasla sa 420 tona u 2021. godini na preko 1.000 tona u 2025. godini, ovo povećanje (zajedno sa količinama proizvedenim u drugim zemljama koje UNODC prati, tj. u Laosu i Meksiku) ne nadoknađuje pad u Avganistanu, koji je 2022. godine proizvodio više od 6.000 tona opijuma.

Sve veća dostupnost novih sintetičkih opioida na tržištu, kao što su fentanili, nitazeni i orfini, ukazuje na to da krijumčari traže alternative za heroin. Okretanje od biljnih opijata ka sintetičkim drogama moglo bi da izazove trajnu promenu na globalnom tržištu opioida, sa posledicama po način na koji se ove droge koriste i štete koje iz toga proizilaze.

Tržište metamfetamina sada je globalno

Nove rute krijumčarenja i postepeno širenje proizvodnje metamfetamina stvorili su nova tržišta za ovu drogu, posebno na Bliskom i Srednjem istoku, u Africi i delovima Evrope. Zaplene su rasle u proseku za 12 odsto godišnje, što je povećanje uglavnom podstaknuto količinama u istočnoj i jugoistočnoj Aziji. Iako Mjanmar ostaje dominantna zemlja porekla metamfetamina, velika potražnja je privukla i dobavljače iz Severne Amerike, zapadne i južne Afrike, kao i jugozapadne Azije.

Metamfetamin iz Severne Amerike sada takođe prelazi Tihi okean ka zemljama zapadnog oboda Pacifika, izazivajući pritom porast krijumčarenja i upotrebe i na pacifičkim ostrvima. Na Bliskom istoku, poremećaji na tržištu „kaptagona“ nakon pada Asadovog režima u Siriji i potonje udvostručenje cene tablete kaptagona na pojedinim mestima mogu uzrokovati prelazak korisnika kaptagona na metamfetamin, čija je upotreba u ovom regionu porasla.

Promena percepcije o kanabisu podstiče rast broja korisnika i nove obrasce krijumčarenja

Proizvodnja, krijumčarenje i upotreba kanabisa evoluiraju, verovatno delom zbog tekućih promena u percepciji prema ovoj drogi u vreme kada su mnoge jurisdikcije, posebno u Severnoj Americi, usvojile politike legalizacije i/ili dekriminalizacije.

Broj ljudi koji koriste kanabis porastao je za 40 odsto tokom protekle decenije, dok je prevalencija njegove upotrebe porasla sa 3,8 odsto populacije starosti 15–64 godine u 2014. godini na 4,8 odsto u 2024. godini. Zaplene kanabisa su takođe dostigle istorijski visoke nivoe u 2024. godini.

Istorijski gledano, najveći deo krijumčarenja kanabisa odvijao se unutar regiona, uglavnom zato što kanabis može da uspeva praktično bilo gde. Ipak, međuregionalna trgovina, sa snabdevanjem koje dolazi iz Severne Amerike, raste: u periodu 2015–2024. godine, 57 zemalja ili teritorija izvan Severne Amerike identifikovalo je ovaj prostor kao region porekla zaplenjenog kanabisa, što je porast u odnosu na samo 11 zemalja u prethodnoj deceniji.

Rast ponude kokaina mogao bi uskoro da nadmaši potražnju

Proizvodnja kokaina nastavila je da raste u 2024. godini, zabeleživši više nego četvorostruki porast tokom proteklih deset godina na procenjenih preko 4.000 tona (u čistom obliku), što je uglavnom vođeno povećanjem produktivnosti i površina pod uzgojem.

Organizovane kriminalne grupe nastavljaju da usmeravaju sve veće količine kokaina ka uspostavljenim i novonastalim odredištima, u nastojanju da maksimizuju profit i prošire bazu kupaca izvan svojih najvećih, najrazvijenijih tržišta u zapadnoj i centralnoj Evropi, Severnoj Americi i Okeaniji.

Dokazi o ovakvom kontinuiranom širenju mogu se videti u Africi i Aziji, gde su, uprkos relativno malim količinama zaplena, pojedine zemlje u ovim regionima zabeležile najviše stope rasta zaplena kokaina na globalnom nivou tokom perioda 2020–2024. godine.

Uticaj upotrebe droga na bezbednost i sigurnost

Upotreba droga često povlači sa sobom imovinski kriminal, nasilje u porodici i društvu, kao i viktimizaciju – kako samih korisnika, tako i ljudi u njihovom okruženju. Međutim, na ove ishode utiču i širi faktori kao što su kontekst upotrebe droga, lična istorija uključenih pojedinaca (poput siromaštva, beskućništva, lošeg mentalnog zdravlja), kao i kontekstualni faktori u zajednici, poput potencijalnog nedostatka pristupa lečenju zavisnosti i socijalnim uslugama. Ovi faktori ujedno predstavljaju i ulazne tačke za intervencije i preventivne napore.

_________________________________________________________