Koliko vas daleko može snimiti kamera za brzinu?

Ugledali ste kameru pored puta, iznenada skinuli nogu sa papučice gasa i odmah se zapitali: da li je već prekasno? Ovo je jedno od najčešćih pitanja među vozačima, a odgovor nije ni jednostavno „da“ ni „ne“. Sve zavisi od toga kada vozilo uđe u zonu gde kamera zapravo može da meri brzinu i koji su radari u pitanju, statični ili u rukama policajca.

Suprotno uvreženom mišljenju, stacionarne kamere ne prate saobraćaj stotinama metara unapred. One imaju određenu zonu merenja gde beleže brzinu i fotografišu vozilo.

Na primer, jedan od najrasprostranjenijih sistema u Evropi, GATSO RT4, meri brzinu na udaljenosti od približno 10 do 100 metara. Uređaj može da registruje prekršaj tek kada vozilo uđe u taj opseg. Drugim rečima, činjenica da ste uočili kameru 300 ili 400 metara ranije ne znači da vas je već „uhvatila“.

Naravno, to ne znači da se isplati kočiti u poslednjem trenutku. Ako u zonu merenja uđete brzinom većom od dozvoljene, kamera će zabeležiti prekršaj bez obzira na to da li ste počeli da usporavate nekoliko metara ranije.

Dodatnu zabunu stvara činjenica da vozači često mešaju fiksne kamere sa policijskim radarima i laserskim uređajima za merenje brzine.

Dok fiksne kamere deluju u okviru unapred određenog dometa, prenosivi radarski i laserski uređaji koje koristi policija mogu meriti brzinu sa znatno većih udaljenosti. Stoga, pravilo koje važi za kućište kamere pored puta ne mora nužno važiti i za policijsku patrolu.

U Evropi je praksa da ispred kamere ili radara mora biti postavljen saobraćajni znak koji upozorava na kontrolu brzine, ali to kod nas ne postoji, pa tako policija kod nas često i krije radare kako bi naplatila više kazni.