Kraljevska porodica odala počast Kralju Petru II na 55. godišnjicu smrti
У Маузолеју Краљевске породице, цркви Светог Ђорђа на Опленцу, свечано је обележена 55. годишњица смрти Њ.В. Краља Петра II. Чланови Краљевске породице Србије, Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина, Принц Михаило, Принцеза Љубица и Принцеза Наталија, окупили су се да одају почаст нашем последњем монарху, а заједно са њима је била и г-ђа Бети Румелиотис, сестра Принцезе Катарине.
Свету литургију служили су свештеници опленачког намесништва, а парастос је предводио Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Г. Јован.
Ове године је по први пут, након црквене службе, одржана званична државна церемонија обележавања смрти Краља Петра II. Интонирана је државна химна, а припадници Војске Србије чували су почасну стражу код гроба последњег монарха Краљевине Југославије и Врховног команданта једине легитимне војске током Другог светског рата – Краљевске југословенске војске у отаџбини. Престолонаследник, као старешина Краљевског дома, положио је венац на гроб свог оца.
ЊКВ Престолонаследник Александар је овом приликом поручио: „Пре 55 година, мој драги отац, Његово Величанство Краљ Петар II, је преминуо, и морам рећи да је бол због тог губитка још увек присутан, подсећа ме на његову трагичну судбину. Његов живот био је обележен тешкоћама – рани губитак оца, превирања света захваћеног ратом и изазови који су обликовали судбину његове земље. Као и многи други народи, Југославија је често била препуштена вољи великих сила, а њен последњи монарх је доживео исту судбину. Иако лишен Круне од стране недемократског режима, нико није могао да му одузме достојанство и оданост коју је имао према свом народу и својој отаџбини.
На почетку Другог светског рата, мој отац, као и други шефови окупираних земаља, био је приморан да напусти земљу и оде у изгнанство, у Лондон. После рата, комунистичке власти су му ускратиле право да се врати кући – о чему је сањао до последњих дана. Његов живот је био тежак, али његова љубав према Србији и свом народу никада није избледела. Био је верни син, одани Краљ и човек чије је срце увек жудело и куцало за отаџбином.
Откако сам успео да његове земне остатке пренесем 2013. године на Опленац, да почива међу својим прецима, моје срце је нашло мир. Испунио сам његову последњу жељу — да се врати у Србију, чак и након смрти. Драги оче, заувек ћеш бити у мојим молитвама и у мом срцу.“
У оквиру државне церемоније одавања почасти покојном краљу, венце на његов гроб положили су: Kраљевска породица, г. Зоран Антић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије, представници Војске Србије, општине Топола и Шумадијског округа, г. Драган Рељић, директор Задужбине Kраља Петра I на Опленцу, као и удружења и појединци који су се окупили да одају почаст последњем краљу Југославије.
Биографија Њ.В. Краља Петра II
Њ.В. Kраљ Петар II од Југославије био је прворођени син Kраља Александра I и Kраљице Марије од Југославије. Kраљ Петар II рођен је у Београду 6. септембра 1923. године, а крштени кум му је био краљ Џорџ В. Након убиства свог оца 1934. године, постао је Kраљ Југославије, али пошто је тада имао 11 година, формирано је трочлано Намесништво.
После преврата 27. мартa 1941. године, када је народ Југославије одбацио пакт који је тадашња влада потписала са Немачком, краљ Петар II је проглашен пунолетним.
Војска Југославије није била спремна да се одупре инвазији нацистичке Немачке која је уследила и Југославија је окупирана у року од једанаест дана. Kраљ Петар II је био приморан да напусти земљу и придружио се другим монарсима и државницима из европских земаља под немачком окупацијом у Лондону јуна 1941. Тамо је Kраљ Петар био сматран симболом отпора против нацизма и вредно је радио на томе да добије подршку Савезника за борбу народа Југославије против окупаторских снага.
После рата, недемократски комунистички режим забранио је повратак Kраљевској породици у Југославију, одузевши им држављанство и конфисковавши целокупну приватну имовину. Kраљ Петар II никада није абдицирао.
Kраљ је последње године живота провео у Америци. Преминуо је 3. новембра 1970. године у болници у Денверу у Kолораду, а сахрањен је у цркви манастира Светог Саве у Либертвилу у Илиноису. Био је једини краљ сахрањен у Сједињеним Државама.
Kраљеви посмртни остаци пренети су у капелу Kраљевског Двора у Београду 22. јануара 2013. године, а државна сахрана одржана је 26. маја 2013. у Маузолеју краљевске породице у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, где се Његово Величанство придружио осталим члановима Kраљевске породице сахрањеним у Kраљевском маузолеју.
____________________________________________________________________






































Šta slavimo, što su ovi pokupili pare i zlato od gluperdi i pobegli u Englesku da troše i uživaju dok su ovde ubijani nevini ljudi? Ako je to nekome za slavlje, onda mi imamo mnogo ozbiljnih problema.
Ti si stvarno lud i neobrazovan pri tom i prostak i lažov. Jednom rečju primitivac, koji o istoriji svoje zemlje ne zna ništa. Pravi ćaci.
Имаш ли ти проблем несоју, голотрбићу, брозовићу??? Кажеш Луди Милојко! И лично си гледао како се злато товари и одвози….Па видиш, Србија ће бити Краљевина под династијом Карађорђевић а ти и слични теби о томе нећете одлучивати, нити ћете се нешто питати….👑🇷🇸
Moja pokojna majka,kraljeva generacija mi je puno puta govorila koji kralj,on zivi u svili i kadifi,a narod vaske pojedose.
Kanda se prepoznale gluperde
Карађорђевићи су и направили ону несрећну Југославију уместо да су послушали глас разума и добронамерне препоруке које су игнорисали да би утажили своју мегаломанију, а 1912. године су се сложили да се направи имагинарна држава Албанија, па је и Скадар остао у Албанији.
Evo ih i ovi se povampirili da nam isisaju ono malo sto je ostalo. Ma vozite bre svi.
„После рата, недемократски комунистички режим забранио је повратак Kраљевској породици“
Inace monarhija pre toga je bila demokratsko uredjenje 🙂
Nedemokratski REZIM zvuci grublje.