Sudija Majić: Nikad više droge na ulicama

„Paradoksalno je ono što sasvim izvesno mogu da vam kažem, kao neko ko se toliko godina bavi sudnicom, a to je jako, jako već dug period, da ubedljivo nikada vi ni približno toliko droge, kao recimo u poslednjoj deceniji, nismo imali na ovim prostorima. I mi to vidimo kada, čak i ako bih ovako pokušao slikovito to da predstavim, da recimo na svakih 10 slučajeva koje dnevno imamo u sudnici, jedno šest do sedam je droga. Pazite, to su slučajevi koji su prošli ceo sistem, koji su prošli i istragu i optuženje i prvi stepen i dolaze kod mene u drugi stepen, što znači da je toga, to i znamo iz iskustva, bar tri, četiri, pet puta više u realnom životu nego što je to. A mi toliko toga imamo sada, to nikad nismo imali. Sa jedne strane imamo stigmatizaciju koja je možda nikad veća, paradoksalno. Nikad u društvu, to sam potpuno siguran, bar od kad ja znam, od kad sam u sudnici, od kad sam u krivičnom pravu, nismo imali toliku količinu droge koja cirkuliše na ovom prostoru. Nešto se definitivno jeste dogodilo, nešto što će se možda nekada proučavati, zašto se to baš sada tako dogodilo, zašto su, čini se, potpuno otvorena vrata tranzitu droge kroz ovu državu i ko je za to odgovoran„, rekao je sudija Majić.

Toliko droge na ulicama dovodi do povećanja drugih krivičnih dela na ulicama, kao što je nedavno bio obračun bandi u Čačku, paljenje automobila….

„Mi imamo puno puta situacije i one su jedna od najčešćih u našoj praksi gde imamo kao izvršioce krivičnih dela ljude koji su zavisnici od narkotika. Pravo takođe tu ima određene svoje mere, svoje standarde po kojima kaže u kojoj meri ti moraš da budeš svestan svog dela da bi bio krivično odgovoran. To što si bio pod dejstvom narkotika, ako to nije potpuno kompromitovalo tvoju, da tako kažemo, sposobnost da shvatiš značaj svog dela, te ne ekskulpira. Mi ćemo te lečiti, pokušaćemo da sklonimo taj uslov ili uzrok tvog ponašanja, ali te to neće osloboditi krivične sankcije. Kada to postaje i razlog u pravu za nemogućnost primene krivične sankcije, to su određene situacije u kojima je u potpunosti mogućnost shvatanja svog dela bila isključena, ili ako je to bilo donekle, odnosno ublaženo, onda može donekle ublažiti sankciju. Ali samo praktično potpuna nesposobnost shvatanja značaja svog dela dovodi do nemogućnosti primene krivično-pravne sankcije i onda prelazimo na neki drugi teren, teren takozvanih mera bezbednosti gde se isključivo leči čovek, a ne primenjuje se krivična sankcija„, naveo je Majić u emisiji Dva i po psihijatra.