Ovo su srpski običaji za Vaskrs

Objavljeno 02/05/2021

Hrišćani širom sveta u nedelju obeležavaju Vaskrs po julijanskom kalendaru, praznik, koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.

Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.

Vaskršnji pozdrav

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrese“ i „Vaistinu vaskrese“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca. Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti“ u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

Narodni običaji i verovanja

Za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Ko ode, biće do narednog Vaskrsa pospan i lenj. Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, bosiljak, crveno jaje, a i decu valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine. Prvo ujutru pojesti vaskršnje jaje, a potom ići na jutrenje. U Rusiji je običaj da ko okasni na jutrenje, poliju ga vodom ili bace u reku. U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima.Ako bi Vaskrs pao pre Đurđevdana, nije se jelo jagnjeće meso. Za Uskrs se mese posebni hlebovi – u istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom – kovržanjak. Na Pobusani ponedeljak ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Hristovom. Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.

Na Vaskrs ukućani se tucaju jajima – vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko pobedi, uzima jaje protivnika.

Prethodni članak

Tucijada u Parmencu

Naredni članak

Besplatan parking

4 komentara

Вукојебинац 19/04/2020 u 08:15 Odgovorite
Тако је то код некрштењака наравно који су јуче почели да верују у нешто о чему појма не имају већ ете да буду неки традиционалисти.
TANJA 19/04/2020 u 10:01 Odgovorite
Sve običaje na Vaskrs poštujemo,doduše u drugačim okolnostima,umesto gde su nam živeli preci,to nam zašto NE ZNAMO,ote nasilno sud iz Ivanjice,živimo za dan da nam država vrati otetoi da Vaskrs upravo tu slavimo
- KOMŠIJA 02/05/2021 u 17:08 Odgovorite
  Ova porodica i dalje ne može da proslavi ovaj Veliki Praznik na svom kućnom pragu,jer im je taj sud iz Ivanjice nasilno to pravo oduzeo
Језикофил 19/04/2020 u 11:58 Odgovorite
У поздраву je сачувано старо српско црквено (српскословенско) Христос васкрсе – Ваистину васкрсе и данашње црквено (рускословенско) Христос воскресе – Воистину воскресе. Остали облици који се чују (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.