Čačanski kulturni triptih

Tadašnja Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković i gradonačelnik Čačka Milun Todorović, potpisali su 19. januara 2022. godine, ugovor za projekat Prestonica kulture Srbije 2023. godine. Saopšteno je da tim činom počinje realizacija projekta koji za cilj ima decentralizaciju kulture u Srbiji.

Ministarka Gojković je nakon potpisivanja ugovora rekla da je Čačak za prestonicu kulture Srbije izabrala stručna komisija medju 18 prijava gradova i opština.

– Dogovorili smo da sama manifestacija započne prvim danom proleća 2023. godine. Mi sada već imamo iskustvo Grada Novog Sada koji je Evropska prestonica kulture i možemo da merimo šta je bilo dobro, a šta su oteževajući faktori u sprovodjenju čitavog projekta, budući da smo ga kreirali po ugledu na Evropsku prestonicu kulture – rekla je Gojković.

Istine radi, kreativni naziv projekta više je asocirao na poljoprivredni sajam nego na nešto što ima veze sa kulturom.

Još tokom 2023. godine, kada je Čačak bio nacionalna prestonica kulture, pokazalo se da tu od kulture i nema mnogo priče i da je ceo koncept smišljen kao perionica para i ulaganje budžetskog novca u stranačku SNS propagandu.

Tako stižemo do delova čačanskog kulturnog triptiha kome smo posvetili ovaj članak.

Osim već pomenutog Muzeja košarke, postoje i drugi najavljivani i skupo plaćeni programi iz projekta „Čačanska rodna“ tj. Čačak prestonica kulture, koji nisu realizovani.

Etnoloski muzej – Noć otvaranja   Foto: Bus Plus

I najavljeno otvaranje Etnološkog muzeja u Čačku ispostavilo se kao farsa i „carevo novo odelo“. Nakon što je veliki novac najpre potrošen za rekonstrukciju Hadžića kuće, koja je nekada pripadala porodici trgovca Vladimira Hadžića, a potom u njoj bila direkcija Gradske biblioteke, planirano je da se ona pretvori u Muzej košarke pa su u tu svrhu izvršeni obimni građevinski radovi.

Kome je na pamet pala ideja da se od stare gradske kuće pravi muzej košarke, sada više nije ni tako važno. Nakon što je potrošeno na desetine miliona dinara iz gradskog budžeta ispostavilo se ono što se i unapred znalo – da taj objekat nije za tu svrhu. I onda su pametne funkcionerske glave na čelu grada odlučile da se ponovo radi rekonstrukcija, ovoga puta za namenu muzejske postavke stare gradske kuće u Hadžića kući.

Etnološki muzej, direktorka Narodnog muzeja u Čačku i gradonačelnik   Foto: Bus Plus

I ponovo je potrošeno nekoliko desetina miliona iz gradskog budžeta za novo renoviranje onoga što je upravo bilo renovirano. I ponovo se umešalo pametovanje, neznanje, bahatost, uzimanje provizije ili što bi se jednom rečju najpreciznije reklo – korupcija.

Tako smo dobili repliku stare gradske kuće, koja bi se pre mogla nazvati surogatom, jer uz svu sklonost ka maštanju, teško je zamisliti da je neka kuća u Čačku, pre 150 godina imala tarket podove i telefonski aparat okačen na zidu dnevne sobe, u vreme kad su bila samo dva telefonska aparata u celom Čačku – jedan u Upravi grada, a drugi u kancelariji vojnog komandanta.

Postavka u Gradskoj kući   Foto: Bus Plus

Ni garnišle na prozorima i zavese koje su postavljene, a sve zajedno plaćeno preko 25.000 evra, nisu ni po materijalu ni po dezenu iz tog doba.

To sve, međutim, nije sprečilo gradonačelnika Čačka i direktorku Narodnog muzeja da prilikom otvaranja etno izložbe, u drugi put renoviranom objektu Hadžića kuće, izvedu igrokaz sa balkona, da proglase izložbu otvorenom, a Hadžića kuću proglase, ni manje ni više, Etnografskim muzejom. Da uvere neverne Tome da to nije jedna prigodna poluetnografska stalna postavka u Hadžića kući i na ulazna vrata okačena je mesingana tabla na kojoj piše – Etnografski muzej.

To doduše nije jedino Potemkinovo selo u Čačku. Čačak ima i Gradsko pozorište koje nema svoju zgradu, nema svoju scenu, nema funduse scenografije, kostima, rekvizite … nema reditelja, ni dramaturga, ni scenografa, ni kostimografa, nema glumački ansambl, nema ništa što zapravo jedno pozorište čini pozorištem.

Ima samo nekoliko stranački zaposlenih ljudi, od kojih jedan ima zvanje diplomiranog glumca i ujedno je direktor pozorišta, a drugi je diplomirani reditelj, ali ne obavlja posao reditelja u pozorištu. Ima i odluku lokalne vlasti da se to vodi kao ustanova kulture zvana Gradsko pozorište, i ima redovnu godišnju stavku finansiranja u gradskom budžetu.

U vreme kada je Čačak bio nacionalna prestonice kulture, država Srbija je izdvojila novac da se u Čačku otvori jedinstveni muzej u Evropi – Muzej košarke. Međutim, od toga još nije bilo ništa.

Planirano je da u Muzeju košarke budu smešteni eksponati pribavljeni od najznačajnijih igrača, poput brojnih replika medalja koje su oni donosili sa velikih takmičenja, fotografija, video materijala, delova sportske opreme, rekvizita…

Planirano je i da u Muzeju budu legati Radmila Mišovića, Dragana Kićanovića i Željka Obradovića.

Parterno uređivanje ulaza u budući Muzej košarke   Foto: Ozon Press

Po zamisli projektanta napravljen je prošireni prilaz ulazu u zgradu budućeg muzeja, a da bi se taj prilaz napravio porušena je polovina košarkaškog igrališta čije uređenje je finansirala Kompanija „Mozzart“.

Kompanija Mozzart je u okviru akcije ,,Sto terena za jednu igru“ otvorila 18. avgusta 2017. godine, novi 47. po redu teren, ovaj put u Čačku. Na igralištu mlađim Čačanima poznatom kao ,,Partizanovo“, a starijim ,,Sokolana“, otvoren je teren koji je poneo ime bivšeg reprezentativca Srbije i igrača Partizana Uroša Tripkovića, koji je svečano otvorio igralište.

A onda 2025. godine, po zamisli projektanta valjda beton i stepenice i ko zna šta još, treba da budu adekvatniji ulaz u Muzej košarke nego košarkaško igralište „Uroš Tripković“. Tako je investicija „Mozzart“-a platila danak korupciji koja je zavladala čačanskom lokalnom samoupravom.

Ne nije to samo slučaj u Čačku, da se toliko krade iz gradskog budžeta. Krade se i po ostalim gradovima i opštinama u Srbiji, gde god je SNS na vlasti. A sve se pakuje u celofan novih investicija, ulepšavanja grada, brige o mladima …

Od obećanog otvaranja Muzeja prošlo je dve godine, a evo i treća godina nam je na pragu, a nema ni nagoveštaja da će grad košarke dobiti i Muzej košarke. Očekivalo se, obećavali su to gradski funkcioneri, da otvaranje konačno bude 18. oktobra ove godine.

– U dogovoru sa direktorkom Narodnog muzeja i zaposlenima koji su radili na postavci čitave izložbe, očekujemo da 18. oktobra ove godine bude otvaranje Muzeja košarke. Taj dan je godišnjica kada je u Beogradu 1923. godine, odigrana prva košarkaška utakmica u Srbiji. Mislim da će naši sugrađani, ali i svi gosti našeg grada i zaljubljenici u najvažniji sport, kako u Čačku, tako i u našoj zemlji, imati priliku da se uvere šta je grad na Moravi u prethodnim decenijama dao srpskoj i jugoslovenskoj košarci – rekao je Miroslav Petković, pomoćnik gradonačelnika za društvene delatnosti.

Kako otvaranja muzeja ipak nije bilo, dato je novo obećanje da će muzej biti otvoren za Dan grada 18. decembra 2025. godine, ali se ni ono nije dogodilo.

Ljudi iz lokalne čačanske vlasti nisu stigli da završe i otvore Muzej košarke, ali su stigli da se posvađaju sa Željkom Obradovićem. Najpre su mu 2019. dodelili zvanje počasnog građanina Čačka, a onda su krajem decembra 2024. godine, po direktivi svoje stranke (SNS) svi redom, počev od gradonačelnika, kačili po Internetu uvredljive objave o njemu.

Jasno je da od saradnje sa proslavljenim košarkaškim trenerom više nema ništa i da dok je ove vlasti u Čačku u Muzej košarke, ako ikada bude otvoren, neće ući nijedan trofejni eksponat Željka Obradovića.

A imati Muzej košarke u Čačku, bez Željka Obradovića, potpuno je besmislena stvar.

____________________________________________________________________