Prethodni članak
Na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu jedna predstava manje nego prethodnih godina
Jubilarni 30. Jugoslovenski pozoršni festival – Bez prevoda održaće se u Narodnom pozorištu Užice, od 17. do 22. novembra.
Narodno pozoriste Užice Foto: Nenad Kovačević
Iako se na toj manifestaciji, a prema izboru selektora, prikazuje sedam najboljih predstava iz regiona, nastalih tokom prethodne pozorišne sezone, bez obzira na poreklo autora i teatarski žanr, publika će ove godine gledati jednu predstavu manje.
Osim te izmene, a zbog godišnjice smrti 16 ljudi nastradalih 1. novembra prošle godine u padu nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu, promenjen je termin održavanja festivala pa će se, umesto u prvoj sedmici novembra, održati od 17. do 22. novembra.
Za nagrade koje nose naziv „Aradlion“, po glumcu u hrišćanskom svecu, takmičiće se predstave iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Selektorka Marina Milivojević Mađarev je, u svom obrazloženju, navela da ove godine nema predstava iz Hrvatske, ali da su u opticaju bile dve iz Zagreba i jedna iz Splita.
Marina Milivojević Mađarev Foto: Nenad Kovačevuć
– Razlozi njihovog neučešća su zauzeća i tehničke prirode – navela je selektorka.
Jubilarni festival čiji slogan je „Gledaj me u oči!“, objašnjava, trebalo bi da bude podsticaj za pitanje „gde smo sada i šta smo sve postigli za tri decenije života ovog festivala – da se pogledamo u oči“.
Ona je odabrala sledeće predstave:
* Izuzeti (ĐorđePetrović/Mia Knežević, Narodno pozorište Sombor)
Predstava govori o slučaju otetih beba. Roditelji kojima je rečeno da im je beba umrla, a nikada nisu dobili telo svoga tek rođenog deteta da ga sahrane traže istinu i pravdu.
* Razbijeni krčag (Hajnrih fon Klajst/Tanja Mandić Rigonat, Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka)
Razbijeni krčag je metafora za izgubljenu nevinost – krčag se razbio zato što je sudija Adam upao u Evinu sobu i pokušao da je siluje, a zatim pobegao kroz prozor da ne bi bio uhvaćen.
Festivalska publika Foto: Nenad Kovačević
* Ljubavnice (Elfride Jelinek/ Jovana Tomić, Kamerni teatar 55, Sarajevo, BiH)
Komad govori o važnoj, ali neprijatnoj istini koja se tiče mnogih žena koje žive u manjim mestima. Onaj ko u malom mestu živi ne zato što on ili ona to želi, već zato što usled materijalne oskudice ne može sam da bira gde će živeti suočen je sa velikim preprekama koje ga suštinski onemogućavaju da unapredi kvalitet svog života.
* Ućutkivanje Sokrata (Hauard Brenton, Nebojša Bradić, produkcija Bitef teatar Srbija i Centar za kulturu Tivat, Crna Gora)
Predstava je nastala na osnovu komada Cancelling Socrates britanskog pisca Hauarda Brentona. Koristeći pomodan izraz kenselovanje za suđenje i ubistvo Sokrata, autor ukazuje na sličnost između našeg doba i doba vladavine oligarha nakon poraza Atine u Peloponeskom ratu.
Festivalska publika Foto: Nenad Kovačević
* Moje pozorište (autor Boris Liješević, produkcija Atelje 212)
Reditelj Boris Ljiešević, pred gledaocima i glumcima, postavlja duboko lično pitanje- šta pozorište, nakon decenija bavljenja ovom umetnošću, znači Borisu Liješeviću.
* Heroj nacije (Ivan V. Lalić/ Milan Nešković, Nikšićko pozorište, Crna Gora)
Cene ulaznica
Komplet ulaznica za svih šest predstava košta 10.000 dinara (parter sredina) i 8.000 dinara (parter strane i balkon). Pojedinačna karta, na dan početka festivala, koštaće 2.300 dinara.
Pisac putem komičke radnje otkriva zbog čega je običan čovek skloniji da veruje onome što mu serviraju na televiziji, nego onome što vidi sopstvenim očima. To je danas, na žalost, još više istina, nego u vreme praizvedbe ovog komada.
Festival se održava uz finansijsku podršku Grada Užica i Ministarstva kulture Srbije.
___________________________________________________________
Kakav bre Jugoslovenski dramski festival?Gde se to jos neguje sem
u glavama ludih.srba.
Ajde probajte u Hrvatskoj,Bosni ?
Ludilo ne prestaje!
Teško je razgovarati sa homofobičnim i praznim glavama. Naročito o nečemu u šta se ne razumeju, kao što je pozorište recimo, ili kultura uopšte. Uzgred, da li si Ludmila primetila da na festivalu učestvuju i pozorišta iz BiH, Crne Gore, da je ranije bilo predstava iz Hrvatske a biće ih i ubuduće. Na kraju da li je bolje nama Čačanima koji nemamo ni pozorište (osim na papiru) ili Užičanima koji imaju i pozorište i festival.
Nema svrhe objašnjavati, takve kultura, pa ni pozorište, ne interesuju – u suprotnom bi dotična znala da mnogo naših, naročito nezavisnih trupa, upravo usled situacije kakva jeste, poslednje godine izvodi predstave gotovo isključivo po regionu, dok ostali rade na mišiće.
I naravno da bi bilo normalno da kao grad koji uopšte nije mali, baš naprotiv, imamo makar osnovno, a ne estradizovane „kulturne sadržaje“ u ćaci institucijama, dok smo „MAPU032“ npr. izgubili posle samo jednog izdanja, a pozorište će nam kako je krenulo do desete godišnjice biti bez zgrade i ansambla.
Važno je hejtovati, uz pozivanje na lažni patriotizam. 🙁
Nema grad novca za kulturu, zato je sve stopirano.
A nema novca jer su isisali sva sredstva za Prestonicu kulture, grad ostavili u debelom minusu, ono malo odlazi na EXPO, projekti obećani još 2023. nisu svi ni realizovani (Muzej košarke), a o kulturi odlučuju ljudi koji veze sa njom nemaju niti im je stalo, zapošljavaju isti takav „stručni kadar“…i nije samo u Čačku, u celoj Srbiji je tako.