Otvorena izložba Bojane Fužinato Stamenković

У Галерији „Рисим“ у среду, 28. маја отворена je самостална изложба Бојане Фужинато Стаменковић, под називом Изнова памтим! / Re-remembering!

Изложба се бави личним сећањима, колективним памћењем и женским наративима који се кроз историју бришу и враћају. Како је уметница објаснила изложба је истраживачки пројекат у настајању. У сржи тог истраживања је однос између патријархалног друштва и појединца, у овом случају жене, на коју се одржававају ограничења тако структурираног друштва.

Изложени су радови изведени техникама ткања, шивења и веза — праксе које су традиционално биле потиснуте у домен ‘женских ручних радова’ и третиране као декоративне, а не уметничке дисциплине. Овим радовима се отвара простор за реевалуацију и редефинисање тих пракси кроз феминистичку уметничку и теоријску перспективу.

Уз њих, изложен је и серијал од 16 цртежа у техници уљаних пастела, инспирисаних пиротским ћилимима. Ови цртежи визуелно преиспитују геометријску структуру и симболику традиционалних патерна, осветљавајући начин на који су жене кроз текстилне форме вековима артикулисале сопствена значења, афекте и наративе — често унутар приватних, интимних простора, далеко од институционализоване уметничке сцене.

По речима уметнице радови су истовремено тихи и политички – говоре о љубави, о губитку, о генерацијском преношењу знања, али и о друштвеним оквирима који су женама вековима одређивали улогу.

– Појам памћења, који се у свакодневном језику често везује за носталгију и лично сећање, овде се реинтерпретира кроз префикс „изнова“. Он не означава само повратак већ инсистира на активном процесу освешћивања, на упорном понављању и маркирању онога што историјски бива потискивано. „Изнова памтити“ постаје чин политичког отпора: чин подвлачења, истицања и уписивања женских искустава у колективну свест. 

– У средишту галеријског простора налази се ћилим који је моја бака исткала посебно за мене — предмет свакодневице који постаје уметнички артефакт оног тренутка када бива прошивен текстом личне и колективне меморије. Извезене реченице на ћилиму чине интимно писмо мојој баки, али се истовремено реферишу на генерације жена чији су рад, знања, вештине и снови остајали маргинализовани, невидљиви или неадекватно вредновани у оквиру доминантних патријархалних структура. Мотив са ћилима преноси се на под галерије, чиме се публика позива да физички уђе у простор афективног и симболичног памћења. Постајући део тог просторног ткања, посматрач активно учествује у гесту препознавања и оснаживања. Централни мотив два лава, који се појављује као елемент ћилима, метафорички означава снагу, отпор и заштиту– објаснила је Бојана Фужинато Стаменковић.

Изложба ће трајати до 30. јуна 2025. године.

___________________________________________________________________