Promocija knjige o Nadeždi

У Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ одржана је промоција књиге „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ – ЖИВОТ И УМЕТНОСТ У СЛУЖБИ НАЦИЈЕ“ аутора др Милоша Тимотијевића, кустоса Народног музеја у Чачку. Књигу је објавио Службени гласник (Београд, 2025) у едицији „Саборник“ посвећеној значајнијим личностима, догађајима и процесима српске историје и културе.

На промоцији су говорили др Милош Тимотијевић, аутор публикације, академик проф. др Игор Борозан, са Катедре за историју уметности Филозофског факултета у Београду, др Владимир Димитријевић, професор чачанске Гимназије, Борисав Челиковић, уредник библиотеке „Саборник“ Службеног гласника.

Посетиоце је најпре поздравио директор Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ Бранко Ћаловић. Он је рекао да ова публикација није само омаж изузетној сликарки, већ сведочанство о њеној дубокој посвећености уметности, слободи, и друштвеној одговорности.

– У времену када су жене ретко имале простор у јавном животу, она је неустрашиво закорачила, не само у свет уметности, већ и на ратишта, болнице, салоне и протесте, остављајући иза себе неизбрисив траг. У наставку имамо прилику да чујемо више о публикацији и о Надеждином путу – о животу и уметности у служби нације.

Борисав Челиковић, уредник библиотеке „Саборник“ Службеног гласника нагласио је значај Тимотијевићевог односа према прошлости и посебног начина њеног сагледавања.

– Ставити личност у историјски конетекст у коме неко  живи и ствара и који утиче на ту личност и даје јој одређене могућности и препознатљивост је посебност традиције историографске школе коју је код нас донео професор Андреј Митровић а којој припада и аутор ове књиге. Такав сензибилитет је редак и зато су њихове књиге посебне и успевају да сагледају време из различитих углова и перспектива, културолошких и историјских. Тимотијевић нам овом књигом говори оно о чему се о Надежди није много говорило.

Проф. Др Игор Борозан рекао је да Милош Тимотијевић прецизно ставља личност Надежде Петровић у оквире историје, контекста, архивске грађе и докумената а затим опрезно даје и своје тумачење.

– Тимотијевићево дело поручује нам да када су велики људи, односно жене у питању увек постоји неисцрпност њиховог истраживања, када мислимо да је нешто готово или да је о нечему много писано, као о Надежди задњих година, ми се изненадимо јер се увек нешто ново пронађе или аутори вредни као Тимотијевић, из одређеног ракурса, у складу са  новим истраживањем и новим идејним и методолошким оквирима изнова ,,читају“ неку грађу о животу и историјату личности. Надежда је можда што се тиче њеног националног ангажмана била и схваћена у њено време, али када је у питању уметности углавном није била схваћена, њена позитивна рецепција је, услед неких околности, естетских и етичких конотација времена започела тек након Другог светског рата. Аутор књиге умеће Надеждино дело у наратив о њеном животу и  културном, националном, патриотском ангажману и ту целину контекстуализује,  представља у публикацији уз временску и критичку дистанцу.

Др Владимир Димитријевић, професор чачанске Гимназије такође је говорио о значају Тимотијевићевог историографског опуса.

– Аутор књиге открива невероватан сплет чињеница и околности које дају потпуно нову слику и приказује Надеждин женски прометеизам који се изузетно поклапа са жељом за националним и социјалним и културним ослобођењем. Борба за национално ослобођење се повезује и са културном еманципацијом. Због тога је ова књига изванредан уџбеник начина на који се приступа прошлости и показује шта значи стати на страну чињеница, сагледати реалне историјске контексте, не дозволити да вас прича понесе.

Др Милош Тимотијевић објаснио је да je истраживањем за ову књигу почео да се бави на позив Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ како би она била објављена у галеријској едицији ,,Наслеђа“.

– Од једне уводне студије која је требало да прати тај зборник докумената настала је књига која говори о свим активностима Надежде Петровић на пољу политике, идеологије, идентитета, конспиративних активности, односно свега онога што су њени савременици доживљавали као национални рад, а што је заправо била основа њеног деловања и либералног национализма, који је у време Надежде Петровић био једна позитивна и европска вредност, која је покренула многе генерације младих људи у читавом јужнословенском простору – закључио је Тимотијевић.

__________________________________________________________