Prethodni članak
Rekonstruisan Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića (foto, video)
Objavljeno 02/08/2025
Spomen-muzej posvećen velikanima srpske kulture 20. veka slikarki Nadeždi Petrović i njenom bratu Rastku Petroviću, pesniku i putopiscu, obnovljen je i posle 40 godina ponovo otvoren za posetioce.
Spomen-muzej postao je deo Narodnog muzeja 1975. godine, zahvaljujući plemenitom daru Ljubice Luković, sestre Nadežde i Rastka Petrovića, koja je muzeju zaveštala svu svoju imovinu, uključujući i porodičnu kuću u kojoj se muzej nalazi. Nova postavka u obnovljenom zdanju podeljena je u tri celine.
„Prva tematska celina posvećena je Rastku Petroviću, druga je posvećena Nadeždi Petrović i treća je posvećena porodici Petrović. Imajući u vidu da ni Nadežda ni Rastko, kao ni ostali članovi porodice Petrović, čini mise, ne bi bili to što jesu da zaista nije bilo takvog porodičnog kulturološkog ambijenta iz kojeg su oni kao ličnosti izrasli“, objašnjava Marija S. Đorđević, kustoskinja Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića.
Pored radova Nadežde Petrović, Ljubica Luković je Muzeju zaveštala i kolekciju slika domaćih i stranih umetnika iz zbirke Rastka Petrovića, njegove rukopise, ličnu biblioteku, crteže sa putovanja, akvarele, gramofonske ploče i putopisne filmove, kao i lične predmete velikana srpske umetnosti.
„U Legatu Ljubice Luković nalazi se 30 slika Nadežde Petrović. Mi smo ovde izdvojili pet slika sa namerom da prikažemo one žanrove kojima se ona kontinuirano bavila. To su, pre svega, portreti i pejzaži, ali smo i tu izdvojili namenski one slike koje najbolje oslikavaju i njenu, da tako kažemo, promenu slikarskog jezika, ali i da suprotstavimo te žanrove, pa da vidimo kako ono što je moderno i ono što je tradicionalno biva revolucionarnim u slikarstvu Nadežde Petrović, koju smatramo rodonačelnicom srpske moderne umetnosti. Izložili smo, recimo, Dan šesti, rukopis na engleskom jeziku, sa komentarima Rastka Petrovića, ali i sa komentarima Marka Ristića zahvaljujući kojem je 1961. godine rukopis i objavljen“, istakla je Đorđevićeva.
Treća tematska celina obuhvata porodične fotografije, pisma i uspomene. Tu je i deo namenjen interaktivnim aktivnostima. Spomen-muzej se nalazi u Profesorskoj koloniji, u Ulici Ljubomira Stojanovića 25.
Spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića možete posetiti svakog dana, osim ponedeljkom, u profesorskoj koloniji , u ulici Ljubomira Stojanovića 25.
„Imajući u vidu da ni Nadežda ni Rastko, kao ni ostali članovi porodice Petrović, čini mise, ne bi bili to što jesu da zaista nije bilo takvog porodičnog kulturološkog ambijenta iz kojeg su oni kao ličnosti izrasli.“
Šta je pisac hteo da kaže ovom rečenicom? Ne samo što ima grešaka u kucanju, već ima i pravopisnih grešaka. Ako se dobro sećam, umesto „ni Nadežda ni Rastko“ treba da stoji „ni Nadežda niti Rastko“, a rečenica izgleda nedovršeno imajući u vidu da počinje sa „imajući u vidu“.
I kako bi bilo da pokrenete jedan feljton o tome šta su sve razni dobrotvori poklonili narodu u zadnjih 100 ili više godina, kao i u kakvom je stanju danas ta imovina, a sa ciljem da se uporedi to vreme sa ovim danas i gde su današnji „dobrotvori“, koji ne samo što ništa ne poklanjaju narodu, nego otimaju šta stignu.
Ko je obnovio, koji zbor, ili su se udružili u plenum zborova
Za muzej ne znam ali SOKOLANA tj.muzej kosarke se kralo mnogo,to ce morati neko da opravda.
Sreća da se nije niko uselio da živi