Zašto policija ćuti o pronađenoj istorijskoj građi
Незаобилазан пратилац и покретач многих ратова и револуција, политичких превирања, одувек је била и пљачка/крађа. Крало се све што се могло замислити – новац, накит, оружје намештај, храна, али и културно-историјске вредности/благо нападнуте или окупиране/освојене земље. У пљачку су кретале организовано читаве државе, али и појединци…
Страдали су музеји, галерије, архиви, библиотеке, архиви управних органа државе, верски објекти, археолошки локалитети …. страдао је народ. Али некада и сами уништавамо (појединачно, институционално) па чак и прикривамо од надлежних установа културе.
Тако је недавно по информацијама мештана села Заблаће и Јежевица приликом инфраструктурних радова пронађен сандук или више оружја или нечег другог. Надлежни орган унутрашњих послова је „обавештен“, чак је и „чинодејствовао“…како, то само они знају, не и јавност, медији као и надлежне установе културе у Чачку.
Нашим објавама смо указивали на крађу и нестанак бројног културног блага у чачанском крају. Да поновимо овог пута и истакнемо да је током Другог светског рата на подручју села Јежевица чувана дворска и војна архива, предмети….
1941, 11. јануар – Министарство војске и морнарице Краљевине Југославије обавестило је Градско поглаварство Чачак да је „одређена комисија за проналазак подобних локала (просторија) за смештај извесне војне архиве трајне вредности” у Чачку. Председник комисије је био потпуковник Обрен М. Томић.
(МИАЧ, Градско поглаварство-Чачак (1934-1944), К-56, стр.пов. бр. 187)
1941, почетак априла – На Железничку станицу у Чачку пристигао је вагон са дворском и архивом Владе Краљевине Југославије. Руководилац скривања ове архиве био је капетан Митић. Лична преписка краља Александра Карађорђевића чувана је у Јежевици, у свештеничкој породици Поповић.
1941, 16-17. април – Једна покретна команда АБВЕРА-а, под командом капетана Кајзеветера, запленила је преко 900 сандука архиве министраства војске и Главног генералштаба Војске Краљевине Југославије у околини Чачка. Потраге за осталим материјалом вршене су и у наредним ратним годинама.
1942, 24. новембар – У Чачак је стигао немачки официр Фреј са задатком проналажења дворске архиве и блага сакривеног у околини Чачка у априлу 1941. Архива министарстава Краљевине Југославије је непосредно пред почетак рата стигла железницом у Чачак. Међу тим сандуцима, које су касније запленили Немци, било је и дворске архиве која је брижљиво сакривена. Специјални официр Гестапоа вршио је саслушања Лазара Поповића и Мића Љубојевића из Атенице. Касније су два сандука су откривена код Спасоја Дилпарића у Виљуши (припадник ЈВуО, обешен 1943. од партизана Раденка Мандића). Немци су наставили са потрагом, па су ангажовали и једног човека да прати Лазара Поповића, кога су после тога саслушавали и нудили му милион динара награде, ако каже где је благо и архива. Након интензивног испитивања, Немци су успели 8. децембра 1942. године да узму још 4 сандука од Дилпарића, али трагање није окончано.
1942, 8. децембар – Код припадника равногорског покрета Спасоја Дилпарића у Виљуши (четири сандука) и код породице Поповић у Јежевици Немци су успели да заплене део дворске архиве, која је ту сакривена априла 1941. године.
Да ли је недавно (лето 2025.) пронађено нешто од ове архиве, војних сандука…. на потезу је Полицијска управа у Чачку, да обавести јавност и надлежни музеј у Чачку и пронађено прикаже, осим ако нису већ уништили или не дај Боже, нешто друго … што су само окупатори радили ..
Горан Давидовић
____________________________________________________________







































Šta ti znači nešto drugo?
Možda stvarno nisu oni napisali „Gorski Vijenac“…
Закон је јасан,све што се пронађе из прошлости мора се обавестити Министарство и надлежни музеј или историски архив!