Prethodni članak
Nastavnici se u anketi izjašnjavali da li su za skraćivanje časova na pola sata
Objavljeno 21/02/2026
Čak 79 odsto zaposlenih u školama ne podržava ideju o skraćivanju trajanja školskog časa na 30 minuta, a 70 odsto ne vidi razloge za takvu meru.
To pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo Savez učitelja Srbije.
Učitelji i nastavnici koji su učestvovali u ovom istraživanju većinski se slažu da bi skraćivanje trajanja nastavnih časova imalo krajnje negativan uticaj na različite aspekte od didaktičko i metodičke organizacije nastave, organizacije rada u školi, praćenja napredovanja i ocenjivanje učenika, otežane koncentracije učenika, a ova promena bi, kako veruju, dodatno opteretila i đake i nastavnike, posebno one koji su angažovani u više škola i rade u kombinovanim odeljenjima.
Istraživanje je sprovedeno u januaru ove godine, a u njemu je učestovalo 3.272 ispitanika, od kojih je 94 odsto zaposleno u osnovnoj školi.
Anketu su popunjavali učitelji i nastavnici iz svih školskih uprava u Srbiji, iz gradskih i seoskih škola (trećina ispitanika), uključujući i prosvetne radnike koji rade u kombinovanim odeljenjima.
Svega 8,5 odsto delimično, a sedam odsto u potpunosti podržava ideju da se trajanje časa skrati na pola sata.
Kada je reč o razlozima (ispitanici su mogli da navedu više odgovora), 16 odsto smatra da bi to uticalo na bolju koncentraciju đaka, 14 odsto se slaže da bi ovaj potez bio usklađen sa rezultatima savremenih psiholoških istraživanja o opsegu pažnje učenika, a devet odsto veruje da bi se time smanjilo opterećenje učenika.
„U dodatnim komentarima brojni ispitanici su isticali da skraćivanje trajanja časova ne bi bilo u najboljem interesu ni učenika ni našeg obrazovnog sistema te da bi, dugoročno gledano, imalo negativan uticaj na buduće generacije, kao i na obrazovanje i da bi dovelo do njegovog urušavanja. Na to se mogu nadovezati izneti stavovi ispitanika da ovaj predlog, odnosno ideja, potiče od onih koji nisu obrazovni profesionalci i nisu poznavaoci obrazovnog sistema i, još značajnije, nastavne prakse i razvojnih potreba učenika„, navodi se u istraživanju Saveza učitelja Srbije.
Nastavnici su takođe istakli da, da bi bili relevantni, predlozi za ovakve promene treba da budu pokrenuti od strane onih koji neposredno rade u nastavi, koji poznaju učenike i rad u školi jer samo oni mogu da znaju šta je to što bi trebalo menjati.
„Navođeno je i da se ne uzimaju u obzir sve sveobuhvatne promene koje bi skraćivanje časova prouzrokovalo, a za šta je neophodna dobro planirana i svrsishodna reforma školskog sistema. S tim u vezi je i podatak da su brojni ispitanici istakli da u našem obrazovnom sistemu postoje druga značajna pitanja koja traže promene, a to su program nastave i učenja, broj nastavnih predmeta, zatim smanjivanje broja učenika u odeljenju, smanjivanje opterećenja učenika, smanjivanje školske administracije, ali i uvođenje većeg broja stručnih saradnika kao podrške nastavnicima. Odgovori ispitanika pokazuju njihovo mišljenje da je nemoguće očekivati da se na časovima od 30 minuta postignu očekivani rezultati i da je sve još besmislenije u učionicama koje nemaju osnovne uslove za rad i u školama bez infrastrukture„, piše u analizi.
Dodaje se da značajan broj ispitanika ideju o skraćivanju trajanja časova vidi kao političko, a ne profesionalno pitanje.
Anketirani prosvetari su takođe naveli da bi realizacija ove ideje dovela do smanjenja norme nastavnika i da bi stvorila uslove za ukidanje mogućnosti za zakonski štrajk prosvetnih radnika.
Oko 58 odsto nastavnika je reklo da bi skraćivanje trajanja časova imalo negativan uticaj na organizaciju rada u školi, oko 16 odsto veruje da bi to bilo umereno negativno, a s druge strane je 13 odsto onih koji misle da bi ova mera imala pozitivne efekte. Većina ispitanika (78 odsto) misli da bi to negativno uticalo na rad nastavnika koji su angažovani u više škola dok 13 odsto veruje suprotno.
Da bi se pozitivno odrazilo na koncentraciju đaka smatra 18 odsto nastavnika, dok suprotno kaže 63 odsto anketiranih.
Nešto manje od dve trećine nastavnika kaže da bi skraćivanje trajanja časova imalo potpuno negativan uticaj na praćenje napredovanja i ocenjivanje učenika, a sedam odsto kaže da bi to imalo potpuno pozitivan uticaj.
Ispitanici su procenjivali i uticaj na rad u kombinovanim odeljenjima – 83 odsto smatra da bi on bio potpuno ili umereno negativan, nasuprot devet odsto onih koji misle suprotno.
Procene ispitanika o uticaju skraćenih časova na kvalitet nastave nedvosimisleno pokazuju da bi to umanjilo kvalitet nastave – tako misli 76,6 odsto ispitanika.
Na pitanje šta bi trebalo promeniti ukoliko bi se trajanje časova skratilo (ispitanci su mogli odabrati više odgovora), nastavnici su na prvom mestu naveli izmene programa nastave i učenja (85 odsto), plan nastave i učenja (82), udžbenike (56), Pravilnik o ocenjivanju (55 odsto) i promene zakon o osnovnoj, odnosno srednjoj školi (50 odsto).
Pored navedenih odgovora, veliki broj ispitanika je ukazao na to da bi skraćivanje trajanja nastavnih časova trebalo da bude praćeno izmenama koje se odnose i na: kompletnu reformu obrazovnog sistema, kao i povećanje fonda časova, smanjivanje broja učenika u odeljenju i smanjivanje broja nastavnih predmeta.
Čak 93 odsto nije dalo odgovor na pitanje koji bi bio optimalan model nastave u slučaju skraćivanja trajanja časova, što se može tumačiti kao pokazatelj da postojeći modeli nastave ne pružaju jasna i primenljiva rešenja za kvalitetno ostvarivanje nastave u uslovima u kojima bi čas trajao 30 minuta, piše u analizi rezultata.
„Odgovori ispitanika na pitanje šta bi umesto skraćivanja trajanja časova moglo da doprinese poboljšanju nastave se u najećoj meri grupišu oko tri pitanja, a koja su ispitanici navodili i kada je bilo reči o razlozima za skraćivanje trajanja časova. U pitanju su: izmene programa nastave i učenja, odnosno smanjivanje obima gradiva, zatim smanjivanje broja nastavnih predmeta i smanjivanje broja učenika u odeljenju. U manjoj meri ispitanici su navodili potpunu reformu obrazovnog sistema, smanjenje školske administracije, smanjenje broja časova, bolje materijalno-tehničke uslove u školama, veći stepen aktivnog učenja, kao i problemske i praktične nastave„, piše u analizi.
Ideja o mogućem skraćenju dužine časa na 30 minuta potekla je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji misli da bi to pozitivno uticalo na koncentraciju i pažnju đaka. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je da će tokom februara biti održana regionalna konferencija na kojoj će se razmatrati i ovo pitanje.
15 min realno samo da napišu naslov na tabli i da izađu iz učionice.
Upisivanje časa i odsutnih učenika 5 do 10 min., ostaje 20 min. Za obradu što je meni nzm…
Ni jedan nastavnik nije za to i ne bi bilo normalno skratiti čas. Dok upiše učenike, progovori neku reč sa decom, pa tek onda počne čas to je tih 15 min koje bi oduzeli.
Ima li još nešto da se uništi?
Školu treba ukinuti.
Naše osnovno obrazovanje je katastrofa. Nije stvar u dužini časova nego što decu opterećujete sa raznim glupostima koje im nikada neće trebati u životu. Terate ih da uče kad je neki šah došao na vlast u Iranu, kad je bila Bosstonska čajanka u Americi ili jednačenje suglasnika po zvučnosti. Uče koliko ima svinja u Kini ili kad je Džordz Wašinkton došao na vlast u Americi. Da li deca u Americi uče srpsku istoriju. Deca uče bespotrebne informacije napamet i posle šest meseci ne znaju ništa od toga. U Finskoj ne postoje ocene i ocenjivanje u osnovnim školama, deca uče ovo što vole i šta ih zanima, a uloga profesor je da okriju i da ih usmeravaju za ono za šta imaju talenta, da bi se u srednjim školama i fakultetima specijalizovala za to. Finski obrazovni sistem je jedan od najboljih u svetu. U Švajcarskoj deca imaju dnevno 15 minuta opterećenost sa domaćim zadacima, sve što treba rade u školi. Kod nas deca imaju po 7 časova dnevno i iz 7 predmeta domaće zadatke da rade kod kuće. Đak peti razred ima 6 časova, iz svakog predmeta nosi svesku, knjigu, knjigu za radne zadatke. U torbi ima preko 20 knjiga i svesaka, plus pribor. Deca ne mogu da nose torbe od težine. Izmišljamo toplu vodu, vidite kako funkcioniše osnovno obrazovanje u Danskoj, Švedskoj, Holandiji, Francuskoj…. i to prilagoditi našim uslovima.Sam sistem je truo, od ministra, do profesora, gde pola ljudi nema odgovarajuće obrazovanje za ono što predaje. U nekim školama informatičari predaju fiziku ili matematiku, da li je to normalno. Deca i pored silnog učenja uzlaze iz škola funkcionalno nepismena.
Bravo Aki!
Mirela ti si običan neradnik!
Da se ja pitam, ukinula bih Veronauku, čuvare prirode, preduzetništvo, domaćinstvo i ostale izborne gluposti.
Koju školu ste Vi završili i gde? Ja sam diplomirani matematičar,završila osnovnu i gimnaziju u unutrašnjosti,PMF matematiku u Beogradu.Vukovac u osnovnoj i srednjoj,prosek 8,60 na fakultetu.Imam posao i porodicu.Smatram da našem obrazovanju baš ništa ne fale,osim načina izvođenja nastave u zadnjih 10 godina.Deci se da 5 zadataka iz matematike i kaže se da će istih takvih 5 biti na pismenom…Da li je to način da dete nauči???Od viška naučenog ne boli glava…Boli ga glava ,gospodine od društvenih mreža i čitanja gluposti…Kamo sreće da i to koristi da bi nešto naučio.
U moderno vreme gde se do svog znanja ovog sveta dolazi na jedan klik, decu ne treba uciti da znaju jer niko ne zna sve. Treba ih uciti kako da saznaju ono sto im u odrdjenom momentu od znanja zatreba.
Garantujem da 99,999 posto citalaca nikada u zivotu nije imalo potrebu da izracunaju koren nekog broja rucno a sto se uci u nasim osnovnim skolama.
Deca treba da znaju sta je koren nekog broja. Cemu sluzi i Kada se i zasto koristi a za izracunavanje postoji digitron na svakom mobilnom telefonu.
Skraćivanje na 30 min potpuni promašaj…
Ni ja nisam za skracenje casova bolje je za njih da im se oduzimaju telefoni u skolama nego da im se casovi skracuju jer u suprotnom ne mogu nista nauciti
Skraćene je idealno resenje
Zasto skracivanje casova, i ovako deca nemaju znanja, zive u virtuelnom svetu. Robota i sl… Ma dajte, najbolje im ukinite skolovanje i obrazovanje, kao sto je ukinut i vojni rok!
Pita li neko nešto roditelje
Naravno, ako su stručni, odnosno ako rade u prosveti. U protivnom imaju pravo utiču na pitanja u prosveti isto onoliko kao kad bi davali savete hirurgu kako da operiše njihovo dete.
Da bi se pitali roditelji većina bi bila da nastavnici rade od 6.00 do 01.00 u ponoć.
Poštovana gospođo Ana, ja sam diplomirani mašinski inženjer sa preko dvadeset godina radnog iskustva u privredi. Jedno pitanje za Vas, kako je moguće da pored tako dobrog obrazovanja koje imamo, kako Vi tvrdite, pored silnih doktora nauka, magistara, inženjera, matematičara….mi danas imamo najgoru privredu u Evropi. Mi ne znamo, i ne možemo, ništa da napravimo. Kao država, pre 40 godina pravili smo vozove, autobuse, tenkove, avione, mostove, brane, tunele, autoputeve, vakcine…..danas ništa od toga ne znamo da napravimo. Sve nam prave stranci. Gde su ti silni školovani stručnjaci, nemoguće da su baš svi otišli u inostranstvo. Školujemo nefunkcionalni kadar, ljude koji nisu upotrebljivi, a što je najgore sve je manje mesta gde mogu nešto da nauče i da steknu iskustvo. Pitajte naše privrednike za mišljenje o ovome, da čujete šta će da vam kažu. Puno pozdrava.
Aki, vi ste zaista, zaista u pravu. Ne vredi teorija bez prakse. Nekada kako kazete smo proizvodili sve, bukvalno sve i te kako kvalitetno u svojoj zemlji i u mnogim stranim zemljama. Nisam nikad cula neku primedbu , a kamo li rusenje „Boze sacuvaj“ gradjevinskih objekata. Nakon ucenja uz praksu sledilo je zaposljavanje i usavrsavanje znanja prakticnim radom. Gde da danas mladi ljudi zaposle i usavrse svoje znanje. I kome pade na pamet da se skrati cas na pola sata.Boze daj mu pameti.
Boze, molim ti se, uzmi sve u svoje ruke i spasi ovu mladez od nevoljnih.
Најбоље да им укинете основну школу па нека их родитељи описмењавају и уче да би са тим знањем уписивали средњу. Још боље би било ако би и средњу прескочили па одмах на жељени факултет.
Ni jedan školski čas ne treba da traje duže od 10 min. Toliko je dovoljno da se čas upiše, pribelwže odsutni i da se na tabli napiše naslov današnje lekcije. Sce što je više od 10 min preti da nam iz škola u svet pošalje obrazovanu decu. A šta će nama obrazovana deca? Nama trebaju glup soni i tupavi koji će da rade samo i isključivo ono što im naredi Vrhovni vođa. Za takve poslove čas možda ne treba da traje ni 10 minuta.
Decu treba rastetetiti PREOBIMNOG GRADIVA. Knjiga iz istorije za 6ti razred ima 250 str!? Trebalo bi osmisliti kreativan čas koji traje 30min, jer deca moraju biti skoncentrisana da zapamte novo gradivo, ne samo sa jednog časa. Od 7 časova, 4 ispituju! Treba izdržati do 14h-15h. Fizički i psihički su uzmučeni do 7og časa, Za muzičko, fizičko i likovno potrebano je „izginuti“, jer svi nastavnici svoj predmet smatraju najvažnijim. Za fizičko je potreban merljiv rezultat za svaku disciplinu u svakom sportu! Matematika i srpski su veliko opterećenje, nove oblasti svake nedelje, i sve ubrzano, PISMENI zadaci, testovi, 15 minutne vežbe. Nisu sva deca darovita za pismene sastave! Teme treba zadavati isključivo za domaći zadatak! Toliko novih lekcija, domaĉih, usmenih, da deca od 5og razreda nemaju slobodan vikend za putovanja! DANAŜNJE ŜKOLSTVO JE TRAUMA ZA DECU I RODITELJE! Deca treba da odlaze i vraćaju se iz ŝkole nasmejana! Viŝe vremena za sport, igru, druženje,…
Skratiti preobimno gradivo i skratiti čas na 30 min. Izbaciti iz ŝkola sve namćore, nezgodne i nesrećne nastavnike. Deca su preopterećena gradivom, psihički i fizički preumorna. Trebaju nam zdrava i srećna deca.
Više pedagogije u škole (praktičnog rada kroz „Učeničke zadruge“ kao glavnog metodološkog principa koji u velikoj meri utiče na profesionalni orijentaciju)
Gradivo skrratite, suvise je obimno. Nigde u Evropi se ne uci toliko gradiva iz bilo.oog predmeta.
Skracenju casova se nastavnici protive, logicno, ali ne zbog dece, vec zdog sebe, tacnije norme, mada i oni znaju da ipak za to vreme ne mogu da ispredaju to obimno gradivo. Dakle, vracamo se na picetak, smanjte obim gradova.
Ako skratite časove onda ćete deci da dajete petice jer deca ništa ne mogu da nauče a ne da im dajete jedinice. Pa vi vidite šta je dobro evo evo
Najbolje da ne idu u školu. Ko ima iole zdravog razuma treba sa decom da beži odavde.
Vi ste,ljudiizgubili kompas i zdrav razum.
Aki, vi ste zaista, zaista u pravu. Ne vredi teorija bez prakse. Nekada kako kazete smo proizvodili sve, bukvalno sve i te kako kvalitetno u svojoj zemlji i u mnogim stranim zemljama. Nisam nikad cula neku primedbu , a kamo li rusenje „Boze sacuvaj“ gradjevinskih objekata. Nakon ucenja uz praksu sledilo je zaposljavanje i usavrsavanje znanja prakticnim radom. Gde da danas mladi ljudi zaposle i usavrse svoje znanje. I kome pade na pamet da se skrati cas na pola sata.Boze daj mu pameti.
Boze, molim ti se, uzmi sve u svoje ruke i spasi ovu mladez od nevoljnih.
Skratiri preobilno gradivo deca su preopterecena gradivom..,