Profesorka iz Čačka bila na stručnom usavršavanju na Floridi

Profesroka matematike u čačanskoj Gimnaziji, Ivana Andrejić, boravila je na stručnom usavršavanju na Floridi  u okviru TEA Fulbrajt programa. Objavljujemo u celosti ovaj primer izuzetne prakse.

From Serbia to Florida: Different countries, shared hearts

Stručno usavršavanje u inostranstvu za svakog nastavnika predstavlja posebnu priliku za profesionalni i lični razvoj. Upravo takvu priliku pruža TEA Fulbrajt program (Teaching Excellence and Achievement), koji okuplja nastavnike iz različitih zemalja sveta sa ciljem razmene znanja, iskustava i primera dobre prakse. Program se realizuje uz podršku U.S. Department of State, a selekcioni proces je izuzetno konkurentan, zbog čega samo učešće predstavlja značajno profesionalno priznanje i potvrdu dosadašnjeg rada. Ograničen broj učesnika koji se godišnje bira dodatno doprinosi ekskluzivnosti programa i njegovom međunarodnom ugledu.
U okviru ovogodišnje zimske grupe učesnika programa učestvovalo je oko 80 nastavnika iz različitih delova sveta, što čini približno polovinu ukupnog broja stipendista koji će tokom godine boraviti u Sjedinjenim Američkim Državama, dok se drugi deo programa realizuje na jesen. Posebno je značajno istaći da su ove godine iz Srbije odabrana svega dva nastavnika, što dodatno govori o selektivnosti i prestižu samog programa.

Moj boravak na Floridi realizovan je na Florida Gulf Coast University, savremenom državnom univerzitetu poznatom po inovativnim pristupima nastavi i snažnoj usmerenosti ka praktičnoj primeni znanja, koji se nalazi u okviru prirodnog rezervata. Upravo takvo okruženje dodatno doprinosi specifičnosti ovog univerziteta, pa nije neobično da se u neposrednoj blizini kampusa mogu videti i divlje životinje – imala sam priliku da ispred studentske menze vidim čak i aligatora. U okviru programa bilo je okupljeno 23 nastavnika iz 22 zemlje. Tokom boravka pohađali smo intenzivna predavanja iz oblasti metodike nastave, sa posebnim akcentom na pristup usmeren na učenika, primene savremenih tehnologija u obrazovanju, kao i STEM pristupa, dok je poseban segment programa činila i dvonedeljna praksa u srednjoj školi. Radni dani bili su ispunjeni obavezama od jutarnjih do popodnevnih časova, uz svakodnevne zadatke i brojne grupne projekte koji su od nas zahtevali visok nivo angažovanja, saradnje i kreativnosti.
Poseban kvalitet programa ogleda se i u izuzetnoj organizaciji i podršci profesora, koji su, pored svoje stručnosti, pokazali i veliku posvećenost i otvorenost za razmenu iskustava. Vremenom smo, kao grupa, postali veoma bliski, razvijajući atmosferu međusobnog poverenja i podrške. Vikendi su bili rezervisani za dodatne aktivnosti – kroz program „friendship family“ imali smo priliku da vreme provodimo sa američkim porodicama i iz neposredne perspektive upoznamo njihov način života, kulturu i tradiciju, dok su kulturne aktivnosti obuhvatale posete muzejima, ranču, botaničkoj bašti i sportskim utakmicama.
Tokom boravka i prakse u Estero High School ostvarila sam izuzetnu saradnju sa svojom partner nastavnicom Кim Boone, sa kojom sam i nakon završetka programa ostala u kontaktu i sa kojom planiram dalje zajedničke aktivnosti i razmenu iskustava. Pre samog odlaska, učenici iz mog odeljenja pripremili su poruke za učenike u Sjedinjenim Američkim Državama na razglednicama iz Čačka. Tokom časa kulturne razmene, koristeći savremenu opremu učionice poput dokument kamere i pametne table, predstavila sam ove poruke američkim učenicima i zamolila ih da odgovore, što su oni sa velikim interesovanjem i zadovoljstvom i učinili, pišući o svojim utiscima o Srbiji i Čačku koje su stekli kroz prezentacije, uz izraženu želju da jednog dana posete našu zemlju.
Pored časova kulturne razmene, imala sam priliku da realizujem i akademski čas iz geometrije, dok je na završnoj ceremoniji moja partner nastavnica u svom obraćanju izdvojila značajan deo govora posvećen našem zajedničkom radu, naglašavajući koliko je ta saradnja bila značajna, sadržajna i uspešna. Tokom svakodnevne saradnje sa njom, kao i sa kolegama iz drugih zemalja, imala sam priliku da razmenim brojna iskustva i zaključim da se suočavamo sa veoma sličnim izazovima u obrazovnoj praksi, bez obzira na razlike u kontekstu i okruženju.
Nakon završetka boravka na Floridi, program se nastavio skupom u Vašingtonu, gde se okupilo svih 80 učesnika sa sva četiri univerziteta na završnoj radionici. Ovaj segment programa bio je posvećen sumiranju iskustava, razmeni rezultata i prezentaciji naučenog tokom prethodnih nedelja, kao i dodatnim radionicama i diskusijama koje su omogućile sagledavanje različitih perspektiva obrazovne prakse, uz prilike za umrežavanje i razmenu ideja za nove zajedničke projekte u budućnosti.
Posebno značajan događaj predstavljala je svečana ceremonija priznanja (Recognition Ceremony), na kojoj su, pored predstavnika U.S. Department of State i organizacije IREX, koja sprovodi program, prisustvovali i predstavnici ambasada zemalja učesnica. Među njima je bio i ministar savetnik za političke poslove u Ambasadi Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, Stefan Campbell Dragojević, što je dodatno doprinelo svečanom karakteru događaja i značaju koji se pridaje ovom programu na međunarodnom nivou.
Tokom boravka imala sam priliku da razgovaram sa kolegama koji su više puta konkurisali za ovaj program, kao i sa onima kojima je učešće predstavljalo dugogodišnju profesionalnu želju. Za razliku od njih, ja do pre godinu dana nisam ni znala da ova stipendija postoji – jednostavno me je pronašla. Ne posmatram ovo iskustvo kao priznanje namenjeno „najboljim nastavnicima“, već kao priliku da učim od posvećenih, autentičnih i profesionalnih kolega koji svoj posao obavljaju sa velikom odgovornošću i ljubavlju prema znanju i radu sa učenicima.
Ono što sam sa sobom ponela jeste nova perspektiva, prošireni vidici i niz ideja koje će doprineti unapređenju i osavremenjivanju moje nastavne prakse. Verujem da nastavnik svojim primerom, kroz kontinuirano učenje i profesionalno usavršavanje, utiče na razvoj učenika i njihov odnos prema znanju. Upravo zato je važno da budemo otvoreni za nova iskustva, spremni na saradnju i stalno unapređenje sopstvene prakse.
Povratak u učionicu i susret sa mojim učenicima bio je za mene posebno emotivan trenutak, koji me je dodatno uverio da sam na pravom putu i dao mi novu energiju i motivaciju da sa njima podelim znanja i iskustva stečena tokom ovog programa.

Ivana Andrejić, Gimnazija u Čačku