Ako se usvoji predlog Zakona o upotrebi mobilnih telefona, učenici će na ulazu u školu morati da se odreknu svojih uređaja – mobilnih telefona, tableta ili pametnih satova. Iako je predlog još uvek daleko od Skupštine, izglasavanja i stupanja na snagu, ukoliko bude usvojen, kazne za roditelje čija deca imaju telefone tokom nastave ići će i do 100.000 dinara, a predviđeno je i udaljavanje sa nastave i uvođenje “pravila pokajanja”.

U najkraćem, to su ključne odredbe nacrta zakonskog rešenja problema koji je poslednjih godina polarizovao stručnu javnost, ali i roditelje i učenike. Ukoliko ne bude kopernikanskog obrta, više neće biti dovoljno da telefoni budu na “sajlentu”, već će sa stolova i iz džepova učenika biti odloženi u kutije.

O stanju u prosveti dosta govori to što je nasilje daleko od iskorenjenog, a položaj nastavnika je degradiran kroz niske plate i srozavanje reputacije profesije. Brojne blokade i protesti su ilustrovali “požar” u obrazovnom sistemu, a posledice tog “požara” se najjasnije vide kroz rezultate prijemnih ispita i nedovoljnoj spremnosti učenika za nastavak školovanja.

Osim problema koji tinjaju ili eskaliraju kroz godine, razvoj novih tehnologija i promena u funkcionisanju modernog sveta doneli su jedan novi izazov i otvorenu dilemu: da li učenici osnovnih i srednjih škola treba da koriste telefone i pametne uređaje u školi?

Iako upotrebu digitalnih aparata ne treba predstavljati kao apokaliptični scenario, činjenice potvrđuju da se svakodnevna realnost promenila. Smartfonovi, tableti i pametni satovi zamenili su trčanje po hodnicima, fudbal u dvorištu ili neke druge kreativne aktivnosti. Đaci su roditeljima postali dostupni u svakom momentu, njihova pažnja na časovima se rasplinula, a postavilo se i pitanje bezbednosti.

Zbog toga je država pokrenula proceduru za usvajanje predloga zakona koji uređuje upotrebu mobilnih telefona, tableta i pametnih satova u školama, odnosno obrazovnim institucijama. Za sada se o predlogu više govori u medijima, ali je izvesno da su promene više nego velike. Aleksandra Cvjetić, urednica portala “Zelena učionica” koji prati dešavanja u oblasti obrazovanja, naglašava da je ključna izmena to što škole više neće imati slobodu da same, internim pravilnicima, uređuju upotrebu mobilnih telefona, već će ona biti regulisana na nivou celog sistema.

– Dakle, biće ista pravila za sve osnovne i srednje škole u zemlji. Neke novine koje se pominju su da će učenici svoje telefone ostavljati na samom ulazu u školu, gde će stajati osoba zadužena za preuzimanje uređaja i vođenje evidencije. I tu, na prvom, koraku, imamo potencijalni problem. Pri predaji, učenik je dužan da kaže svoje ime i razred koji pohađa, što će ovlašćeno lice odmah upisati u posebnu “tabelu o mobilnim telefonima”. Ovlašćeno lice mora stajati na mestu sa kojeg je apsolutno nemoguće pristupiti nastavi dok se uređaj ne preda. Uzmimo da mu treba samo 10 sekundi po učeniku da preuzme telefon i ubeleži podatke, za školu koja ima 500 učenika u jednoj smeni, to je skoro sat i po, a najmanje još sat na odlasku, kad se telefoni vraćaju – objašnjava Aleksandra Cvjetić za “Vreme”.

Ona dodaje da je “pomalo kontradiktorno to što na sva usta govorimo o digitalizaciji, a uporedo se zabranjuju telefoni”.

– Digitalni uređaji imaju puno prednosti kojih u obrazovanju ne treba da se odričemo. To je prosto neodgovorno u 21. veku. Verujem da je od potpune zabrane bolje rešenje veća autonomija nastavnika i škole u situacijama kada se uređaji koriste mimo pravila – jasna je naša sagovornica.

Zagovornici predloga zakona nemaju dilemu da bi njegova implementacija doprinela smanjenju ili eliminaciji snimanja i deljenja neprimerenih sadržaja na Tiktoku i drugim društvenim mrežama. Đacima će biti zabranjeno i da pozajmljuju telefone, a kazne će plaćati i roditelji i škole. Za one koji se direktno staraju o detetu predviđena je kazna od 100.000 dinara, dok će obrazovna ustanova plaćati i do milion dinara ukoliko prekrši zakon.

Nacrtom zakona predviđene su i sankcije za učenike koji odluče da se suprotstave i nastave da koriste telefon. Primera radi, ako učenik odbije da kaže svoje ime, odbije da preda telefon ili pokuša da napusti mesto za predaju telefona, biće pozvano školsko obezbeđenje. Obezbeđenje tada momentalno udaljava učenika iz škole i o tome obaveštava direktora.

Nacrt zakona uvodi specifično pravilo – “pokajanje”. Ako se učenik koji je udaljen iz škole kasnije istog tog dana “pokaje”, vrati se i preda telefon kako nalažu pravila, biće mu upisani samo neopravdani izostanci za časove kojima nije prisustvovao, a direktor protiv njega neće pokrenuti postupak. Odredbe i kazne su spremne, ali istovremeno lebdi pitanje da li će iskoreniti rđave navike đaka.

Porast upotrebe “pametnih” spravica povezana je sa manjom društvenom angažovanošću, zajedničkim aktivnostima đaka i vrstom osamljenosti đaka. Stariji čitaoci se sećaju fudbala, školica ispred zgrade ili jurnjave po hodnicima – telefoni te igre nisu zamenili, ali jesu usporili. Zbog toga se diskusija, prirodno, pomera ka pitanju da li će učenici nastaviti da budu “društvena bića”.

Pitanje otpora učenika svakako se nameće kao jedno od ključnih u javnoj raspravi. Kao logična dilema postavlja se pitanje na koji način će reagovati mlađi, a na koji stariji đaci. Oni koji su u nižim razredima tokom boravka u školi često komuniciraju sa roditeljima, ali kako naterati adolescenta od 16 godina da poštuje nova pravila imajući u vidu da je već izgradio svoju sliku sveta i sistem vrednosti – sasvim je novo pitanje.

Pre dve godine učenici i roditelji učiteljicu odeljenja IV/1, Osnovne škole ,,Milica Pavlović“ uz podršku učiteljice Vesne Jerotijević  pribegli su radikalnom projektu ,,Ostavi telefon i čitaj!“

Kada su na roditeljskom sastanku, čuli zapažanja učiteljice o znanju i postignućima svoje dece na početku školske godine, gde je roditeljima predočeno da nastavno gradivo iz prethodnih razreda nije funkcionalno usvojeno i zapamćeno, roditelji su doneli odluku da svojoj deci uskrate upotrebu mobilnih telefona.

– Od tog trenutka bili smo suočeni sa brojnim izazovima. Na prvom mestu deca da prihvate novu neomiljenu aktivnost, čitanje i da slobodno vreme provode bez mobilnog telefona. Potom roditelji, da odole pritiscima i istraju u svojoj odluci, a opet da održe svakodnevni vid komunikacije koji se odnosi na dolazak i povratak iz škole. Meni kao učiteljici, najveći izazov je bio da pred decom preuzmem veliki deo ,,krivice“ na sebe i da radim na tome da ih dodatno motivišem – kaže učiteljica Jerotijević.

Pozitivni aspekti dečjeg učenja i ponašanja postali su primetni već posle mesec dana. Pokazalo se da su deca manje razdražljiva i umorna, a na časovima i u igri aktivnija. Potpuno su se posvetila radu na času, počela su brže da povezuju činjenice, lakše uče i bolje pamte.

– Ono što me je posebno ohrabrilo da smo doneli pravu odluku, jeste činjenica da je prestala da postoji razlika u neposrednoj nastavi pre podne i popodne. Ranije su u popodnevnu smenu dolazili iscrpljeni, umorni i bezvoljni, što se itekeko odražavalo na nastavni proces i učenje. Zapažanja dece su da imaju više energije, da bolje spavaju i da su odmornija kada ustanu. Takođe su mi rekla da imaju više vremena za igru i učenje, kao i da sa više volje obavljaju ostale aktivnosti kod kuće i van škole – navodi Vesna Jerotijević.

Urednica portala “Zelena učionica” Aleksandra Cvjetić napominje da će implementacija zakona zavisiti i od toga koliko je konkretna škola bila “liberalna” do sada i poručuje da, na izvestan način, problem mogu biti i roditelji, naročito mlađih učenika.

– U mlađim razredima to je problem više za roditelje, posebno zbog toga što je najavljena i zabrana pametnih satova. Stariji se prilagođavaju pravilima, a verujem da će uvek biti onih koji pokušavaju da krše propise – nema dilemu Aleksandra Cvjetić.

Za sve one koje budu kršili propise kazne će biti ogromne, ali brzo će se videti hoće li postojati adekvatan monitoring realizacije proklamovanih ciljeva. Ipak, prvi efekti mogu se videti već nekoliko dana i nedelja po usvajanja predloga. Ako pri prolasku kraj škole budete čuli vrevu i dečji žamor više nego prethodnih godina, zakon “radi”.

Računari i mobilni pogubni za decu do 7. godine