Albanija na prekretnici: Parlamentarni izbori 2025. kao šansa za normalizaciju države

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane redovno analizira događanja na Bliskom istoku, Balkanu i po svetu. IFIMES je pripremio analizu aktualne političke situacije u Republici Albaniji povodom parlamentarnih izbora, koji će se održati sutra, 11.maja 2025. godine. Iz opširne analize „Parlamentarni izbori Albaniji 2025: Posljednja šansa da Albanija postane ‘normalna država’“ stiče se utisak da je Albanija, kao i Srbija, na prekretnici i da se parlamentarni izbori vide kao šansa za normalizaciju države ogrezle u korupciji.

U jeku priprema za jedanaeste parlamentarne izbore od pada komunističkog režima Envera Hodže, zakazane za 11. maj 2025. godine, Albanija se nalazi na možda i najvažnijoj raskrsnici u svojoj novijoj istoriji. Izbori se vide kao ključni trenutak da se utvrdi da li zemlja može da se konsoliduje kao funkcionalna demokratija, oslobođena stega korupcije, organizovanog kriminala i nasleđa prošlosti.

Na parlamentarnim izborima biće izabrano 140 poslanika u 12 izbornih jedinica, po principu proporcionalne zastupljenosti sa otvorenim listama. Očekuje se značajan odziv birača iz dijaspore, što bi moglo da donese novu dinamiku u političkom odlučivanju.

Političku scenu i dalje dominiraju dva glavna bloka: Demokratska partija – Savez za Veliku Albaniju, na čelu sa Salijem Berišom, i Socijalistička partija, koju predvodi aktuelni premijer Edi Rama. Uprkos Raminoj retorici o uspesima, Albanija i dalje spada među najmanje razvijene zemlje u Evropi, suočena sa ozbiljnim problemima kao što su korupcija, slaba vladavina prava, odliv mozgova i masovno iseljavanje.

Reklo bi se istovetna situacija kao i u Vučićevoj Srbiji, predsednik se hvali a omladina beži iz zemlje.

Kritičari optužuju Ramu i njegovu vladu da su uspostavili hibridni režim, kombinujući elemente vladavine Slobodana Miloševića i Envera Hodže, a sve nalik na Aleksandra vučića. Korupcija je sveprisutna, što podriva nezavisnost pravosuđa i sputava ekonomski razvoj. Posebno zabrinjava uticaj organizovanog kriminala, trgovine narkoticima i navodna sprega između političkih elita i kriminalnih struktura.

Proces pristupanja Evropskoj uniji, započet 2022. godine, zahteva od Albanije da se ozbiljno uhvati u koštac sa ovim problemima, uključujući reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije. Međutim, napredak je spor, a skepticizam u pogledu stvarne posvećenosti vlade reformama i dalje je prisutan.

Opozicija, predvođena Salijem Berišom, ima za cilj da smeni Ramu sa vlasti, obećavajući uspostavljanje demokratije, efikasnu borbu protiv korupcije i stvaranje uslova za ekonomski prosperitet. Traže se i sveobuhvatne reforme pravosuđa, uključujući smenu sudija i tužilaca koji su povezani sa organizovanim kriminalom.

Analitičari ističu da predstojeći izbori predstavljaju poslednju šansu za Albaniju da postane „normalna država“ sa funkcionalnim institucijama i transparentnom upravom. Ishod izbora će odrediti da li Albanija može da raskrsti sa nasleđem prošlosti i krene putem stabilnosti, demokratije i prosperiteta. Ukoliko se ne dogode suštinske promene, postoji opasnost da Albanija ostane „zarobljena država“, bez jasne perspektive za budućnost.

___________________________________________________________________