Ambasador EU razgovarao sa građanima Kragujevca

Evroatlantski klub u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji, u sredu 22. aprila organizovao je Otvoreni razgovor Ambasadora EU u Srbiji Andreasa fon Bekerata sa građanima Kragujevca.

Panel je održan u Hotelu „Kragujevac“. Razgovor se odvijao u neformalnoj atmosferi, a zainteresovani građani, njih dvadesetak, sedeli su kružno raspoređeni i bili su raznoliki u smislu ideološke orijentacije, uzrasta, pola, obrazovne strukture i slično.

Ambasador fon Bekerat, osim razgovora sa građanima, bio je i gost portala Glas Šumadije i odgovarao na novinarska pitanja. Evo šta je tom prilikom rekao:

U danu kada se u Kragujevcu, u okviru manifestacije EU nedelja mogućnosti, govorilo o prilikama koje proces pristupanja Evropskoj uniji donosi građanima, mediji su bili preplavljeni vestima o moćnosti da budu zamrznuta značajna finansijska sredstva namenjena Srbiji zbog očiglednog nazadovanja zemlje u sprovođenju ključnih proevropskih reformi.

Razgovaramo sa ambasadorom Delegacije EU u Srbiji, Andreasom fon Bekeratom i počinjemo pitanjem kakve mehanizme EU ima da bi zaustavila urušavanje demokratskih procesa u Srbiji? Da li najava zamrzavanja sredstava iz takozvanog plana rasta spada u te mehanizme?

• Srbija je usvojila Reformsku agendu i, u zavisnosti od toga koliko uspešno sprovodi predviđene reforme povezane sa procesom evropskih integracija, može da ispuni uslove za isplatu sredstava – uključujući i avansna plaćanja. Na samom početku već je izvršena jedna avansna isplata, ali pre podnošenja narednog zahteva za plaćanje potrebno je utvrditi u kojoj meri je Srbija ispunila takozvane preduslove. Ti preduslovi podrazumevaju postojanje efikasnih demokratskih institucija, poštovanje vladavine prava i obezbeđivanje slobodnih i fer izbora. U ovom trenutku procenjujemo da li je Srbija ispunila uslove za isplatu druge i treće tranše.
• Ove procene su trenutno u toku i još uvek nije doneta odluka o zamrzavanju sredstava. Razmatramo da li su uslovi ispunjeni i u kojoj meri. Dakle, ovo je proces koji je i dalje u toku.
• Važan deo procene da li su uslovi ispunjeni svakako se odnosi na oblast vladavine prava. Nije tajna da smo bili razočarani načinom na koji je Srbija ranije tokom godine usvojila pet pravosudnih zakona. Jasno smo istakli da to smatramo korakom unazad.
• Takođe smo jasno poručili da očekujemo od srpskih vlasti da sprovedu preporuke Venecijanske komisije, srpske vlasti su to već prepoznale. Očekujemo da će se proces primene preporuka Venecijanske komisije dodatno ubrzati.

Da li su u pravu oni koji tvrde da je Srbija danas udaljenija od članstva u EU nego 2012. godine, kada je došlo do promene vlasti u našoj zemlji?

• Smatram da je mnogo važnije okrenuti se budućnosti nego vraćati se u prošlost. Jasno je da građani Srbije žele da se pridruže Evropskoj uniji. Ta odluka je izražena još pre dve decenije. Moj glavni zadatak, kao šefa Delegacije Evropske unije, jeste da podržim proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Takođe smo konstatovali da su srpske vlasti više puta istakle da je članstvo u Evropskoj uniji njihov prioritet. Zaista se radujemo da što pre vidimo kako se ova posvećenost pretače u konkretne akcije. Evropska komisija je početkom novembra prošle godine objavila svoj godišnji izveštaj, u kojem je jasno navedeno da je došlo do značajnog usporavanja reformi.

• Takođe smo izrazili ozbiljnu zabrinutost u vezi sa stanjem u oblasti vladavine prava, naročito kada je reč o slobodi izražavanja i potrebi da se obezbede slobodni mediji koji mogu da rade u podsticajnom i sigurnom okruženju, ne samo za medije već i za civilno društvo. Zato očekujemo od Srbije da ubrza sprovođenje ovih reformi kako bi ostvarila brži napredak na putu ka članstvu. Moja uloga kao ambasadora Evropske unije jeste da u tome pružim podršku Srbiji.
• Takođe je važno naglasiti da je proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji sveobuhvatan proces koji uključuje celo društvo. Dakle, to nije samo zadatak vlade i vlasti, već je potrebno stvoriti prostor za dijalog između različitih aktera – vlasti, opozicije i civilnog društva. Lično se zalažem za to i nastojim da to pitanje otvaram u razgovorima, kako sa predstavnicima vlasti, tako i sa organizacijama civilnog društva.
• Dakle, potrebno je da svi akteri sednu za isti sto i zajedno sprovedu ove ključne reforme – ne zato što to zahteva Evropska unija, već zato što je to u interesu građana Srbije. Verujem da vlasti imaju posebnu odgovornost, jer treba da preduzmu prvi korak i stvore podsticajno okruženje koje će omogućiti zajednički rad sa ostalim akterima. Izvinjavam se na dužem odgovoru, ali ova tema mi je veoma bliska i iskreno želim da Srbija ubrza reforme i ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji.

Šta biste odgovorili onim evropski orijentisanim građanima Srbije koji smatraju da ih je EU izneverila kroz podršku vlastima koje personifikuje Aleksandar Vučić? Oni smatraju da je politika njegove vlasti potpuno suprotna evropskim vrednostima, koji podrazumevaju vladavinu prava, slobodu medija i politički pluralizam.

• Slušamo sve aktere vrlo ozbiljno. Postoji zabrinutosti među mnogim građanima Srbije. Mi nismo ovde da bismo trgovali svojim vrednostima. Nastavićemo da držimo Srbiju odgovornom za ispunjavanje uslova koji su povezani sa evropskim vrednostima, uključujući vladavinu prava, demokratske institucije, kao i slobodne i fer izbore.

• Obezbediti podsticajno i sigurno okruženje za novinare i medije, jer je to od izuzetne važnosti za dalji napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. To nije oblast u kojoj se može praviti kompromis zarad nečeg drugog – u našim očekivanjima smo jasni i dosledni da Srbija treba da ispuni preuzete obaveze. Svesni smo i kritika da Evropska unija ponekad ‘okreće glavu’, ali želim da naglasim da smo u izveštaju Evropske komisije vrlo jasno ukazali na zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja.

• Takođe smo veoma jasno ukazali da, kada govorimo o eroziji akademskih sloboda, isto važi i za izborne procese. Pre nekoliko nedelja održani su lokalni izbori i tada smo jasno komentarisali dešavanja u Srbiji. Nastavićemo da insistiramo na odgovornosti svih aktera, uključujući i vlasti, kako bismo bili sigurni da se izrečena obećanja pretvaraju u konkretne akcije.

Kako EU gleda na dešavanja na telviziji N1 i drugim medijima bivše Junajted grupe?

• Hvala vam na ovom pitanju, smatram da je zaista veoma važno. Kada je reč o slobodi medija, njihovo postojanje i obezbeđivanje podsticajnog okruženja za njihov rad predstavljaju okosnicu svake funkcionalne demokratije. Od izuzetne je važnosti da postoji pluralistička medijska scena, na kojoj će, ne samo vladajuća stranka, već i opozicija imati mogućnost da izraze svoje stavove. To je posebno važno u susret nacionalnim parlamentarnim izborima koji predstoje Srbiji.

• Vrlo jasno smo izneli naša očekivanja kada je reč o poštovanju regulatornog okvira i zakona koji uređuju slobodu medija. To je deo obaveza koje proizlaze iz pravne tekovine Evropske unije i koje Srbija treba da usvoji i primeni. Takođe smo ukazali na političke pritiske na pojedine medije, kao i na to da je neprihvatljivo da se nezavisnim medijima i novinarima preti ili da budu izloženi kampanjama klevetanja.
• Smatram da moramo obezbediti da novinari mogu da rade bez ikakvih pretnji ili zastrašivanja, kako bi nesmetano obavljali svoj posao – da izveštavaju, kritički prate nosioce vlasti i informišu javnost o dešavanjima u Srbiji. Ovom pitanju posvetili smo veliku pažnju i nastavićemo da to činimo, jer je ono od suštinskog značaja za izgradnju funkcionalne demokratije.

Kako gledate na diskrepancu koja je toliko vidljiva proteklih 14 godina: sa jedne strane, vlast retorički ističe rešenost da se priključi EU, a sa druge strane celokupna medijska i društvena infrastruktura okrenuta je istoku i nedemokratskim vrednostima?

• Važno je naglasiti da Evropska unija nije samo trgovinska unija sa jedinstvenim tržištem, već pre svega zajednica vrednosti u kojoj članice međusobno pružaju podršku i poverenje. Prema ugovorima Evropske unije, svaka država članica obavezuje se da štiti ostale članice. Zato želimo da budemo sigurni da i zemlje kandidati, uključujući Srbiju, dele te vrednosti i da možemo imati poverenje da će Srbija biti pouzdan partner i čuvati leđa ostalim članicama.

• Ukoliko dođe do izazova, moramo biti sigurni da možemo da računamo na Srbiju, kao što smo i mi do sada pružali podršku Srbiji. Važno je da znamo da će Srbija, u slučaju potrebe, biti pouzdan partner i ‘čuvati leđa’ svojim partnerima, kao što ćemo i mi uvek biti tu da podržimo Srbiju.
• To naglašavam jer, nakon pune i neprihvatljive agresije Rusije na Ukrajinu, kao i razaranja i napada na civilnu infrastrukturu, više ne možemo da se ponašamo kao da je reč o uobičajenoj situaciji. Zato je važno da Srbija uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom. Želimo da Srbija bude deo našeg tima i pouzdan partner na kojeg možemo da računamo u slučaju potrebe. Smatram da je to izuzetno važno i to redovno ističem u razgovorima sa srpskim kolegama, uz jasno očekivanje da će Srbija dodatno unaprediti usklađenost sa našom zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Šumadija najveću trgovinsku razmenu ima sa zemljama Evropske unije. Kako tumačite činjenicu da se to malo ističe?

• Hvala vam što ste to istakli. Verovatno možemo biti uspešniji u promovisanju značaja Evropske unije za Šumadijski region i za Kragujevac. Kao što znate, oko 60% ukupne trgovinske razmene Srbije odvija se sa Evropskom unijom. Evropska unija je ubedljivo najveći trgovinski partner Srbije. Takođe, ona je i najveći izvor investicija u Srbiji. Videli smo da je tokom 2025. godine udeo evropskih investicija dodatno porastao i sada iznosi oko 70%. Dakle, očigledno je da su Evropska unija i Srbija veoma blisko povezane kada je reč o trgovini i investicijama.

• To je u potpunosti očekivano. U većini evropskih zemalja, ukoliko ne i u svima, trgovinska razmena je najintenzivnija sa susednim državama, budući da je takva saradnja efikasnija i logistički jednostavnija. Upravo je to jedan od razloga zašto bi za Srbiju bilo veoma korisno da se pridruži Evropskoj uniji. Bez obzira na buduće okolnosti, Evropska unija će ostati ključan trgovinski partner Srbije. Kada je reč o Kragujevcu i Šumadiji, dobro su nam poznati potencijali ovog regiona. Znamo da je ovaj grad bio simbol automobilske industrije – mesto gde se proizvodio legendarni „Fića“, koji mnoge generacije u Srbiji i danas pamte sa posebnom emocijom. Danas se u Kragujevcu proizvodi i savremeni model, uključujući električna vozila poput Fiat Grande Pande, što jasno pokazuje industrijski kontinuitet i razvojni potencijal grada. Nastavićemo da promovišemo značaj ekonomskih i trgovinskih veza između Evropske unije i Kragujevca, odnosno Šumadijskog regiona.

Možeš i ti – glavna je poruka treće EU nedelje mogućnosti, koju Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Evropska kuća organizuju sa više od 50 nacionalnih i međunarodnih partnera. Danas ste u Kragujevcu, koje mogućnosti ima naš grad?

• • To je najvažnije. Ukoliko budemo uspešniji u komunikaciji i predstavljanju ovih koristi, verujem da možemo dodatno da povećamo podršku članstvu u Evropskoj uniji u Srbiji. Već vidimo da je u poslednje vreme ta podrška porasla, ništa manje nego i kod mladih. Reč je o ponudi koja je zaista privlačna – potrebno je samo da je bolje predstavimo kako bi dobila širu podršku. I u tome računamo na podršku vlasti Srbije, kao i najviših zvaničnika. Tu svakako postoji prostor za unapređenje da vlasti budu bolje, kako bi se predstavile građanima jasnije i objektivnije koristi koje Srbija ima od procesa evrointegracija.Još jednom, dosta vremena sam posvetio govoreći o procesu pristupanja Evropskoj uniji – o otvaranju ili neotvaranju klastera, kao i o tehničkim pitanjima. Međutim, iza svih tih tehničkih detalja, brojki i dokumenata, postoji jedna mnogo važnija priča koju treba ispričati – priča o prilikama, mogućnostima, koje proces pristupanja Evropskoj uniji donosi građanima Srbije. Moj cilj je da građane Srbije stavimo u središte procesa evrointegracija. Upravo zato organizujemo Evropsku nedelju mogućnosti, u okviru koje predstavljamo tri programa kroz koje pružamo podršku konkretnim projektima u različitim oblastima.
    • Govorimo o 32 različita projekta koji su dobili ukupno skoro šest miliona evra. Reč je o inicijativama usmerenim na unapređenje poslovnog ambijenta, razvoj socijalne infrastrukture, obrazovanje, zaštitu životne sredine, kao i transformaciju nekadašnjeg vojnog kompleksa u prostor za inovativno obrazovanje. To je, dakle, samo jedan deo podrške.
    • Takođe podržavamo Kragujevac i potencijal regiona za razvoj turizma, kroz različite programe Evropske unije. Pored toga, pružamo podršku poljoprivrednicima i agrobiznisu kroz IPARD program, sa ciljem modernizacije poljoprivrednih gazdinstava, uključujući i podršku u zelenoj tranziciji. Takođe pružamo podršku građanima Srbije kroz program EU PRO Plus. Upravo sam došao iz posete jednoj maloj arhitektonskoj kompaniji koja je dobila finansijsku podršku kroz ovaj program, i u kojoj su nam govorili kolika im je ta podrška znači za njen rast i razvoj i da uposle nove ljude.
    • Zatim imamo Garanciju za mlade – program koji će otvoriti mogućnosti za zapošljavanje mladih u Srbiji i pomoći im da dođu do prvog posla. Dakle, postoji veliki broj programa i projekata Evropske unije koje realizujemo, i upravo zato je važno što organizujemo ovu Nedelju mogućnosti, kako bismo ih približili građanima Srbije. Kada je reč o pristupanju Evropskoj uniji, uvek je reč o konkretnim koristima za građane Srbije.

  Razgovarala: Marina Minić

  Snimatelj: Lazar Novaković

  Izvor: Glas Šumadije

•  _________________________________________________________