Evropska komisija ocenjuje da je kolaps nadstrešnice pokrenuo masovne proteste i osvetlio sistemske nedostatke u borbi protiv korupcije i funkcionisanju tužilaštva. Više tužilaštava je paralelno otvorilo istrage, koje su kasnije objedinjene u Tužilaštvu za organizovani kriminal, dok je EPPO pokrenuo sopstvenu istragu zbog sumnji u pronevere pri rekonstrukciji stanice. U izveštaju se podseća da su podignute optužnice protiv 13 funkcionera, uključujući bivšeg ministra građevinarstva, koji je podneo ostavku.
Izveštaj EU o Srbiji: Zarobljene institucije i iluzija reformi
Objavljeno 08/07/2025
Pad nadstrešnice na železničkoj stanici Novi Sad u novembru 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi, postao je centralni simbol dubokih slabosti pravnog i institucionalnog poretka Srbije, navodi se u izveštaju Evropske komisije o vladavini prava za 2025. godinu koji je danas objavljen u Strazburu.
Izveštaj o vladavini prava govori i o studentskim i građanskim demonstracijama koje su usledile, a koje su se pretvorile u nacionalne proteste, koji su doveli i do ostavke premijera i pada Vlade Srbije. Konstatuje se i da je Evropski sud za ljudska prava u aprilu 2025. izdao privremenu meru kojom je zabranjena upotreba zvučnih uređaja za kontrolu mase.
Izveštaj EU Komisije konstatuje da su institucije u Srbiji pokazale nesposobnost da odgovore na tragediju: nadležnosti su bile podeljene, tužilaštva bez koordinacije, a politički uticaji prisutni. Pad nadstrešnice je, prema oceni Komisije, razotkrio duboku institucionalnu krizu.
Pored pada nadstrešnice, izveštaj beleži sistemske slabosti u pravosuđu, loše stanje u medijima, pristrasnost javnog servisa u korist vlasti, nekažnjivost napada na novinare, a problemi su registrovani i u radu Skupštine Srbije, Ustavnog suda i odnosa države prema organizacijama civilnog društva.
Deportacije državljana zemalja EU zbog učestvovanja u protestima dodatno su pogoršale ocenu.
Za razliku od izveštaja iz 2024. koji je fokus stavljao na zakonodavne promene i tehničke reforme, izveštaj za 2025. se poziva na konkretne događaje, uključujući tragediju u Novom Sadu, kao dokaze sistemskih slabosti. Ton izveštaja je znatno oštriji, a institucije ocenjene kao paralizovane i politički podložne.
Narode glupi,sada su Srbi
umesto na golom otoku,u
rezervatu koji se zove
Srbija.
Kad ce caci da prihvate,
VLADAVINU ZAKONA,UMESTO
VLADAVINU JEDNOG COVEKA.
Vladavinu ZAKONA a ne ljudi.
Kakvi bi ljudi živeli danas da Jugoslavija još uvek postoji? Odgovor će vas potpuno šokirati.
Gotovo tri decenije nakon raspada, pitanje “Šta bi bilo da je Jugoslavija opstala?”
Evo kakav je odgovor dao AI!
Gotovo tri decenije nakon raspada, pitanje “Šta bi bilo da je Jugoslavija opstala?” i dalje intrigira istoričare, ekonomiste i građane širom Balkana. Iako je nemoguće sa sigurnošću predvideti tok istorije, postoje ozbiljne analize koje ukazuju na to kako bi izgledala današnja realnost da je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija preživela izazove devedesetih.
Veštačka inteligrencija ovako zaključuje!
Kultura i sport: Globalna prepoznatljivost SFRJ je bila kulturna sila — film, muzika, književnost i sport bili su deo državnog identiteta. Ujedinjeni resursi i talenti bi verovatno omogućili još veću međunarodnu vidljivost. Današnja sportska reprezentacija, na primer, bila bi među najjačima na svetu u košarci,odbojci, tenisu, vaterpolu i fudbalu.
Da je SFRJ opstala, verovatno bi danas bila srednje razvijena evropska država sa ozbiljnim potencijalima i velikim izazovima. Mogla je postati moderna federacija nalik Španiji ili Nemačkoj, ali samo posle dubokih političkih, ekonomskih i društvenih reformi.