Ministar Selaković sprovodi partijsku okupaciju kulture

Lider pokreta Kreni-Promeni, Savo Manojlović, izjavio je da ministar kulture Nikolu Selakovića  „sprovodi partijsku okupaciju srpske kulture“ i da je reč o „sistematskom razaranju jedne od najdubljih sfera nacionalnog identiteta“.

– Ministar kulture Nikola Selaković danas sprovodi ono što se bez preterivanja može nazvati partijskom okupacijom srpske kulture. Sprovodi se umišljajno i organizovano sistematsko razaranje jedne od najdubljih sfera nacionalnog identiteta. Ministar koji ne razume da je kultura temelj naroda, a ne propagandni resor partije, pokazuje koliko ljudi koji funkcije gledaju kao privilegije, a ne kao odgovornost za služenje narodu izgube dodir sa sopstvenim društvom – izjavio je Manojlović.

On je ocenio da se ministarstva u Srbiji sve više pretvaraju u partijska namesništva za sprovođenje stranačke discipline i nekritičkog kulta ličnosti.

– Ministarstva, u svakoj normalnoj državi, treba da budu okvir u kojem stručnost, znanje i integritet dobijaju slobodu da razvijaju oblasti od javnog značaja. Umesto toga, kod nas se ona pretvaraju u partijska namesništva za sprovođenje stranačke discipline i nekritičkog kulta ličnosti. Politička vernost postaje uslov za egzistenciju, a odsustvo lojalnosti razlog za odstranjivanje. Na scenu stupa nova vrsta čistke – karikaturalno lojalistička, u kojoj se više ni neutralnost ne toleriše, a podrška režimu vredi samo ako je praćena progonom neistomišljenika – rekao je Manojlović.

Posebno je osudio imenovanje Dragoslava Bokana na čelo Upravnog odbora Narodnog pozorišta.

– Taj duh poniznosti i poslušnosti najjasnije se ogleda u imenovanju Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Reč je o osobi koja nema nikakav doprinos srpskoj kulturi, niti elementarno razume njenu misiju. Njegova ‘referenca’ je televizijska agresija, govor mržnje i huškanje protiv onih koji misle drugačije, u medijima poput Pinka i Informera, kao i retorika iz Ćacilenda koja bi trebalo da zameni kulturnu politiku jedne države – naveo je Manojlović.

On je podsetio da je „simbolično ova vlast uspela da zatvori Narodno pozorište, instituciju osnovanu 1868. godine kao središte srpske umetnosti, ali je zato otvorila Ćacilend – simbol trivijalnosti i duhovne pustoši“.

– U Narodnom pozorištu danas se sprovodi čistka: ugovori se ne produžavaju umetnicima i zaposlenima koji su koristili svoje ustavno pravo na protest. Bez daljeg radnog angažovanja ostali su članovi hora, orkestra, solisti, ispicijent i organizatori – ne zbog nedostatka talenta, već zbog viška slobodnog duha – istakao je Manojlović.

Govoreći o stanju u filmskoj industriji, dodao je da su protivzakonito izostali konkursi za igrani film.

– Umetnost se guši ćutanjem, a kriterijum zamene za zakon postaje partijska volja. Tako režim, poistovetivši sebe sa državom, prestaje da bude legitimna vlast i pretvara se u okupatora institucija – rekao je.

Manojlović je poručio da „kultura ne može biti okupirana, jer je koren naroda i živi dublje od svake vlasti i svakog režima“.

– Austrougarski namesnici koji su zatvarali Petra Kočića, kraljevske udvorice koje su u kazamat poslale Nušića zbog jedne pesme, i partijski komesari koji su Borislava Pekića držali u zatvoru, svi su nestali, zaboravljeni, a dela i imena progonjenih traju upisana u kamen večnosti – izjavio je.

Na kraju, Manojlović je zaključio:

– Ako ministar Selaković misli da će Ćaci politikom zatrti slobodu misli i stvaralaštva, onda on ne zna ništa: ni o Srbiji, ni o kulturi, ni o narodu koji iz poniženja uvek izraste u dostojanstvo.

__________________________________________________________________