Nema dijaloga sa beskrajnim monologom jednog čoveka

Političke stranke, sindikate i nevladine organizacije aktuelna vlast doživljava kao nužno zlo, a ne kao korektive i kontrolore vlasti ili neophodne učesnike društvenog dijaloga, smatra Gojko Božović.

Pisac, izdavač i jedan od osnivača ProGlasa u razgovoru za portal Sindikata Nezavisnost objašnjava da je, zajedno sa grupom kolega, odbio je da njegova izdavačka kuća „Arhipelag“ učestvuje u prividu normalnosti na Beogradskom sajmu knjiga. Umesto toga, odlučili su da 1. novembra, kada je u Novom Sadu održan komemorativni skup povodom godišnjice novosadske tragedije i kada su “zanemeli i ljudi, i grad, i zemlja”, budu „zajedno sa svojim čitaocima“. Dodaje da je ta odluka istovremeno bila i protest zbog nikada većih pritisaka i ekonomskih sankcija vlasti prema kulturi.

Prema njegovim rečima, režim u Srbiji je prešao mnoge crvene linije gubeći na svakoj od njih neke svoje pristalice.

Povodom štrajka glađu Dijane Hrke, Božović je rekao da su “nečuvenim napadom na majku jedne od novosadskih žrtava radikali pokazali sve ono što su uneli u srpsku politiku – “mržnju i netrpeljivost, nasilje i dehumanizaciju, sklonost ka krajnjim sredstvima bilo kojim povodom”.

– Razlog je dvojak. Jedno je potreba za mobilizacijom pokolebanih pristalica. Drugo je još važnije: potreba da se incidentima i dehumanizacijom prekrije i iz javnosti skloni utisak koji je izazvao skup u Novom Sadu. Da bi postigli taj cilj, nisu birali sredstva. Poruka novosadskog skupa je, međutim, previše snažna da bi se uklonila iz javne svesti – ocenio je Božović.

Govoreći o skupu koji je SNS organizovala 5. novembra pred Domom Narodne skupštine, naveo je da su najbrojnije pristalica režima žrtve propagande i korisnici privilegija.

– Korisnici privilegija na skupove ne dolaze iz uverenja nego zbog interesa. Vrh režima ima jak motiv da sačuva vlast po svaku cenu, dok njegovi interesni saputnici odmeravaju da li im se i po koju cenu isplati da brane prevaziđeni i korumpirani režim. To je sve veći problem: cena vlasti je sve veća. Na ulicama se, s jedne strane, nalaze ljudi koji se bore protiv korupcije i za političke slobode, a s druge strane, ljudi koje sve teže mobilišu i dnevnice i obaveze prema partijskim koordinatorima SNS. To pokazuje u kojoj meri su se promenile stvari u Srbiji.

Poznati izdavač i pisac smatra da se režim ne snalazi kada više nije ni društveno, ni politički dominantan.

– Zbog toga je glavna strategija režima od polovine marta policijska represija. To, međutim, nije izraz snage, nego nemoći. Elementarno odgovorna vlast bi se odavno povukla pred ovakvim razmerama građanskog nezadovoljstva. Mi nemamo takvu vlast – kazao je Božović.

Dodaje da režim “kupuje vreme i beži od izbora jer zna da u ovim okolnostima na izborima ne može pobediti ni uz izborni inženjering”, te da su ga u izgubljenu poziciju doveli mirni i masovni protesti studenata i drugih građana, i da zato “pobunjeno društvo nema razloga da menja strategiju koja daje rezultat”.

Povodom dve godine od osnivanja ProGlasa, Božović navodi da su u tom periodu članovi te opozicione građanske inicijative obišli Srbiju razgovarajući s ljudima.

– Slušali smo ih i zajedno s njima pokušavali da dođemo do najboljih rešenja za promenu sistema koji je u Srbiju stvorio toliko nepravde i nejednakosti. Predložili smo ‘Mere za Dan posle’ u čitavom nizu vitalno važnih oblasti: to je program za nužne i hitne promene. Podrška građana koje smo dobili u ove dve godine obavezuje da nastavimo veliki razgovor s građanima Srbije. U narednim mesecima razgovaraćemo i sa srpskom dijasporom koju ćemo pozvati da se uključi u promene u Srbiji.

Na pitanje o sindikalnom organizovanju u Srbiji, Božović odgovara da aktuelna vlast svaku kritiku doživljava kao neprijateljstvo.

– To je vlast koja političke stranke i građanske pokrete, nevladine organizacije i sindikate doživljava kao nužno zlo, a ne kao korektive i kontrolore vlasti ili neophodne učesnike društvenog dijaloga. Vlast otežava sindikalni rad i želi da kontroliše sindikate, a ne da pregovara s njima. To je režim lične vlasti i kulta ličnosti. Apsolutna vlast iziskuje i apsolutnu odgovornost, a stanje u Srbiji je takvo da se ima za šta biti odgovoran.

Ukazujući da ova vlast radi u svom interesu, a ne u interesu radnika i građana, Božović bolje mogućnosti za radnike u Srbiji vidi u promenama vlasti i sistema. Te promene ne može da promeni sama nijedna kategorija društva, smatra pisac i dodaje da zajednička pregnuća građana mogu dovesti do promena i do “artikulisanja najboljih interesa za celo društvo i za svaki od njegovih delova”.

Prema njegovim rečima, u zemlji u kojoj već trinaest godina traje beskrajni monolog jednog čoveka ne može nikakvog, pa ni socijalnog dijaloga.

– Za dijalog su potrebne ravnopravne strane ili barem strane koje se uvažavaju. Da bi te ravnopravnosti bilo, vlast mora biti kontrolisana, smenjiva i odgovorna, što sada nemamo. Zato je promena vlasti pretpostavka uspostavljanja socijalnog dijaloga vlasti i radnika, vlasti i slobodnih sindikata – zaključio je Gojko Božović u intervjuu za portal Nezavisnost.

Izvor: Nezavisnost

_____________________________________________________________