Prethodni članak
Zagorka Dolovac se narugala pravdi, optužnica nije utvrdila kako je pala nadstrešnica
Predsednik Narodne stranke, advokat Vladimir Gajić, izjavio je danas da su se stekli svi uslovi za razrešenje novosadskih tužilaca Branimira Lepotića i Slobodana Josimovića, kao i za ostavku vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, posle vraćanja tužilaštvu optužnice protiv okrivljenih za pad nadstrešnice u Novom Sadu u kojem je poginulo 16 ljudi.
– Zagorka Dolovac je vodila istragu o padu nadstrešnice i bez njene saglasnosti tužilaštvo u ovom postupku nije donelo nijednu odluku. Kao što sam više puta rekao, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je napravio kolosalne propuste. Sada je to potvrđeno odlukom Višeg suda u Novom Sadu – rekao je Gajić.
„Forbs“ je danas objavio izvode iz obrazloženja Višeg suda u Novom Sadu kojim je optužnica vraćena tužilaštvu „na doradu“.
– Odluka Višeg suda u Novom Sadu da padne optužnica pokazuje da je optužnica za nadstrešnicu napisana nestručno, da je tužilački trio Dolovac-Lepotić-Josimović prikrivao dokaze koji nisu išli u korist cilju koji su sami sebi postavili koga će da optuže, da su optuživali lica za koje nemaju dokaze, a sakrili iz istrage odgovorne iz istrage – rekao je Gajić.
– Optužnica pokazuje kako se ovaj tužilački trio rugao pravdi i porodicama žrtava, kako su opstruisali istragu i kako su se ponašali u postupku kao inkvizicija, a ne kao državni organ čija je obaveza po zakonu da prikuplja dokaze i za i protiv osumnjičenih – dodao je Gajić.
Gajić je istakao da „tužilački trio uopšte nije utvrdio kako je pala nadstrešnica“, što im je sud jasno rekao kao i da se njihova optužnica razlikuje od veštačenja.
– Zato, svima nama gospođa Dolovac, ali i tužioci Lepotić i Josimović koji su krivi jer su se desili protesti građana zbog njihovog nerada, duguju odgovor – zašto su opstruisali ovaj proces? Za ovakav zločin koji su počinili Dolovac-Lepotić-Josimović razrešenje je najblaža kazna i nagrada – zaključio je Gajić.
________________________________________________
Манифест свом народу,
Процес пропадања цивилизација је један од огромне сложености и његови корени леже дубоко закопани у најдубљој тами. Наравно, може се наћи вишеструка накнадна објашњења и рационализације, а да се никада не одагна осећај да постоји ирационални елемент на делу у самом срцу процеса. Од великих маса до великих доносилаца одлука, актери у веома добро дефинисаној цивилизацији, чак и ако постану мање или више свесни процеса пропадања, изгледају немоћни да зауставе пад своје цивилизације.
Једно је сигурно: велика неравнотежа између менталитета актера сукоба и унутрашњих потреба развоја одређеног типа друштва увек прати пад цивилизације. Иако цивилизација никада не престаје да шири нова знања, то знање као да никада не може бити интегрисано у унутрашње биће оних који припадају овој цивилизацији. И на крају крајева, људско биће је оно које се мора ставити у центар сваке цивилизације достојне имена.
Невиђено повећање знања у нашој ери чини питање како прилагодити свој менталитет овом знању легитимним изазовом. Изазов је огроман јер је утицај западног стила цивилизације широм планете толико продоран да би његов пад био еквивалент планетарном пожару који далеко превазилази уништење које смо претрпели у два светска рата.
У оквиру класичне мисли, једина постојећа решења за бекство из опадајуће ситуације су социјална револуција или повратак у врхунско „златно доба“.
Социјална револуција је већ доживљена током века који се сада ближи крају и њени резултати су били катастрофални. Испоставило се да је Нови човек само тужан, празан човек. Без обзира каква козметичка побољшања претрпи концепт „социјалне револуције“, они никада неће моћи да избришу из нашег колективног памћења оно што је заиста доживљено.
Оно што нас брине је да усамљена гомила нема решење за наше тешке проблеме јер
ЖИВОТ ЈЕ МАСКАНБАЛ
Живот је маскенбал свако се крије
ако у себе сигуран није
живот је маскенбал људи су криви
са туђом маском лакше се живи
Ovaj kao i njegov predhodnik Vuk Sto bi nas narod rekao”Niti smrdi nit mirise”.