Prethodni članak
Da li su sneg i niske temperature naneli štetu voćnjacima? (VIDEO)
Objavljeno 31/03/2026
Komentara: 0
Hladni talas proteklih dana osim što je spustio temperature, doneo je i sneg u zapadnom delu zemlje. Snega je najviše bilo u valjevskom kraju, predelima oko Zlatibora i Ivanjice, ali je padao i u višim delovima Čačka.
Sve to, po rečima dr Aleksandra Leposavića iz Instituta za voćarstvo, nanelo je manje štete na kajsijama, ali veće mogu nastati narednih dana ako se nastavi kišno vreme.
„Manje štete su identifikovane i prijavljene u nekim delovima Čačka ali i širom Srbije, ali ono što je problem je da dugotrajne kiše, dugotrajni hladni period onemogućava oprašivanje i oplodnju i to će svakako uticati na manji rod koji naši voćari mogu očekivati ove godine. Isto tako zbog lošeg vremena koje se najavljuje i u narednih nekoliko dana, biće problema po stabilizaciji vremena, znači sa otopljavanjem, sa intenzivnijom pojavom bolesti i štetočina. Na neke od njih naši proizvođači, vali i u čitavom svetu, nemaju adekvatna rešenja. To su pre svega bakterijska oboljenja. Znamo da je zabranjena upotreba antibiotika, tako da se moraju koristiti neka alternativna sredstva, moraju se koristiti miksevi specifičnih mikroorganizama tako da je to ono što se može proizvođačima preporučiti. Sam sneg je blagotvorno delovao i kao izolator, na sreću vlage ima dosta u zemljištu“, kaže dr Leposavić.
Zbog lošeg vremena biće manje posla za pčele, manje će biti meda, ali dovodi se u pitanje oprašivanje voćnjaka.
„Pčele su u izuzetno lošem kondicionom stanju i pčelari dosta problema prijavljuju. Ovih dana prijavljuju i dosta gubitaka pčelinjih zajednica, a kao što smo rekli uopšte je onemogućen let insekata i to je ono što zabrinjava i što će svakako dovesti do problema i u voćarstvu, a i za pčelare“, upozorava dr Laposavić.
Veliki sneg nije uticao ni na maline, po čemu je zapadna Srbija najviše i poznata.
„Što se tiče maline, tu već godinama imamo problema i stagnaciju u proizvodnji. Ono zasada što su proizvođači uradili, koji su vezali te rodne izdanke, sneg nikakvih šteta nije naneo. Ponavljam da je blagotvorno delovao, ali i kod njih je problem intenzivnija pojava bolesti i štetočina, naročito bakterioza i to je ono sa čime moraju da se pozabave sa prvom stabilizacijom vremena i preporuka je, bez obzira, iako su uradili neke tretmane bakarnim uljima i sl. obavezno ponoviti bakarna sredstva jer nikakvih problema nema sa upotrebom ovakvih preparata sve do momenta cvetanja, ne samo kod maline nego i kod drugog voća. Bakar dosta dobro deluje i na gljivične oboljenja, isto tako i na bakterijska i u velikoj meri stopira dalji razvoj vegetacije“, savetuje dr Aleksandar Leposavić.
U toku je i dalje orezivanje boćnjaka, pre svega jabuka i šljiva. Osim loših vremenskih prilika voćare muče i velike zalihe, pre svega jabuka, jer je zaustavljen izvoz na rusko tržište.
„Što se tiče šljive i jabuke, prošle godine smo imali prilično šarenu situaciju u različitim delovima države. Postojali su delovi Srbije u kojima je izostao rod. Na sreću, dosta dobro je kondiciono stanje. Rezači, kojih je vrlo teško naći, su ove godine bili angažovani u dosta velikom procentu. Ono što je kod ranih sorti šljive, one su već u fazi, fenofazi cvetanja. Ako potraje vreme može tu doći do problema do oprašivanja i oplodnje. Kod jabuke još uvek miruje, a ono što treba napomenuti proizvođačima da i njima predstoji intenzivan period zaštite s obzirom na rodni potencijal i na kondiciju zasada može se očekivati, pogotovo kod osetljivijih sorata, intenzivnija pojava monilinije, truleži i sličnih oboljenja, tako da u sadejstvu, odnosno u saglasju sa svojim zaštitarima, rukovodiocima proizvodnje, odmah po stabilizaciji upotrebe nekih od odgovarajućih sredstava za zaštitu i svojih zasada. Jabučari već nekoliko godina nemaju rešenja za svoju proizvodnju i to što imaju, ne mogu da prodaju zbog problema sa ruskim tržištem. Pojavljuju se različite priče da li ulagati, ne ulagati, nove tehnike, novi sortiment, a s obzirom da ne znaju ni sa tim što proizvedu šta će u jako su velikom problemu. Njihovo tržište je prilično specifično a novo je teško osvojiti“, kaže dr Leposavić.
