Vučić i Heskens – to nema nigde

Jerg Heskens, nemački čovek na Andrićevom vencu, po svemu sudeći jedini je nemački službenik koji o ekonomskim pitanjima savetuje nekog stranog državnika. Šta o tome za DW kažu poslanici raznih stranaka u Nemačkoj?

Znalo se i ranije za postojanje Jerga Heskensa (49), nemačkog službenika, koji u brojnim prilikama prati predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Čak je Vučić nekoliko puta ispričao da ga zove „moj Švaba“.

Ali, tek je nedavno istraživanje magazina Špigela i beogradske redakcije BIRN-a donelo uvid u interne papire nemačkog Ministarstva ekonomije. Heskens zapravo radi za Nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju (GIZ) koja pak radi za nemačku Vladu.

Zvanično, Heskens je u Beogradu angažovan kao „dugoročni savetnik za upravno partnerstvo Saveznog ministarstva za ekonomiju i energetiku i srpskog Predsedništva“.

Tako u odgovoru za DW navodi nemačko Ministarstvo ekonomije.

„Partnerstvo“ o „industrijskoj strategiji“ sa Predsedništvom potpisano je u avgustu 2020. godine, što je Špigel opisao kao „hladni interes“ Nemačke da dođe do srpskog litijuma.

No, nije čudno samo što jedno ministarstvo sarađuje sa predsedništvom na Andrićevom vencu – koje nema nikakve nadležnosti u ekonomskoj politici. Zanimljivo je i to što Berlin po svemu sudeći nema sličan aranžman ni sa jednom drugom državom na svetu.

„Nema drugih sličnih projekata“

Ministarstvo ekonomije u odgovorima za DW doduše navodi da su upravna partnerstva „instrument Ministarstva korišćen u različitim partnerskim zemljama“, po ugledu na takozvana twinning-projekte EU, posebno u zemljama koje teže članstvu.

Pri njima, pojašnjava Ministarstvo, neki stručnjaci dugoročno bivaju integrisani u institucije na licu mesta kako bi savetovali. I Srbija ima takva partnerstva sa EU.

Međutim, na konkretno pitanje gde, na polju ekonomije, nemačko Ministarstvo ima aranžman sličan onom koji ima u vidu Heskensa, Ministarstvo piše da je u Vladi zaduženo za koordinaciju twinning-projekata, ali:

Zvanična poslovna kartica Jerga Heskensa na kojoj eksplicitno piše da je Vučićev savetnik. Foto: BIRN/Privatna arhiva

„Trenutno, osim upravnog partnerstva u Srbiji, nema drugih sličnih projekata za koje je Ministarstvo resorno nadležno u vodećoj ulozi, a u kojima su angažovani nemački dugoročni savetnici.“

Ni GIZ ne daje konkretne odgovore, već upućuje na Ministarstvo ekonomije.

Iz drugog ministarstva, onog za ekonomsku saradnju i razvoj koje tesno sarađuje sa GIZ-om, kažu da nisu zaduženi za Heskensa i da oni ne finansiraju ništa slično nigde u svetu.

Finansiraju, doduše, „poduhvate u izgradnji kapaciteta u partnerskim zemljama – recimo u oblastima poput primene ekoloških standarda“. U tim poduhvatima ponekad ulogu imaju i savetnici iz stručnih odeljenja Ministarstva.

Heskens kroz tri vlade

Prema pisanju Špigela, Heskens je 2009. postao savetnik u GIZ-u Subotici, pa onda pri Ministarstvu ekonomije u Beogradu, pre nego što je prešao u Vučićevo predsedništvo, gde ima i kancelariju.

Njegov angažman uz Vučića opstajao je kroz tri nemačke vlade, dok su resorom privrede rukovodili demohrišćanin Peter Altmajer, zeleni Robert Habek, pa sada demohrišćanka Katerina Rajhe.

Špigel navodi da je Heskens imao „veliki uspeh“ u vidu nemačkih investicija u Srbiji, posebno u domenu dobavljača auto-industrije. Njih, piše magazin, Srbija „mami subvencijama, oslobađanjem od carina i jeftinom radnom snagom sa medijalnom platom od 780 evra mesečno“.

Ali, veliki Heskensov cilj je navodno bio litijum iz doline Jadra. Iz internih papira Ministarstva prozilazi zanimanje Nemačke za „belo zlato“, no ono nikad nije bilo tajna. Prethodni kancelar Olaf Šolc je u julu 2024. sa Vučićem potpisao odgovarajući memorandum – pre nego što su se zaoštrili protesti u Srbiji pa stvar opet stavljena na led.

Da li je srpski litijum ili pristup najmoćnijem čoveku Srbije toliko poseban za politički Berlin? I zar stvarno ni u jednoj drugoj zemlji Nemačka nema sličan aranžman?

DW se obratio i poslanicima svih partija iz Odbora za privredu nemačkog Bundestaga da pita za mišljenje o Heskensovom angažmanu i da li im je poznato da negde postoje slični aranžmani.

Nepoznat sličan slučaj

Sebastijan Rolof, poslanik vladajućih Socijaldemokrata, kaže da nije upućen u to da li Vlada negde drugde šalje slične savetnike. Takođe, ne zna koji su Heskensovi rezultati u Beogradu, ali bi voleo da čuje neke odgovore Ministarstva ekonomije s obzirom da članak u Špigelu postavlja pitanja o saradnji Nemačke sa jednim „autokratom“.

„Načelno, ne treba odbacivati partnerstvo ukoliko se dve vlade, to jest države, dogovore o partnerstvu i zajedno ga konkretno oblikuju“, navodi Rolof.

Njegov kolega iz odbora Boris Mijatović, poslanik sada opozicionih Zelenih, daleko je kritičniji. Kaže, Nemačka šalje savetnike kada su u pitanju razvojna saradnja, mirovne misije i druga politička saradnja.

„Ali, koliko znam, individualno savetovanje pojedinih nosilaca funkcija niti su pravilo, niti su poželjna“, navodi Mijatović u pisanom odgovoru.

„Barem meni nije poznat slučaj da neki sekundant po nalogu neke nemačke organizacije poput GIZ-a toliko blisko na ličnom nivou sarađuje sa kakvim nosiocem funkcije, kao što je to slučaj kod Jerga Heskensa i Aleksandra Vučića.“

„Legitimni“ protesti u Srbiji

Prema Mijatoviću, Heskensova uloga može se tumačiti kao „legitimizacija jednog šefa države koji vlada autokratski“. On misli da Nemačka treba i radom svog osoblja da pokaže da se zaista zalaže za vladavinu prava, demokratiju i transparentnost.

„Uostalom, to je ono što demonstranti u Srbiji traže – dosta im je korupcije u državi. Za sva ta pitanja ne vidim da nemačka Vlada ima jasnu liniju. A ni gospodin Heskens ne doprinosi tom poslu u Srbiji“, dodaje Mijatović za DW.

Malte Kaufman, poslanik opozicione Alternative za Nemačku (AfD), kaže da je „neobično“ da Nemačka finansira savetnike tuđih premijera ili predsednika. AfD se, dodaje, drži principa nemešanja u poslove drugih država.

Srbija je, kaže, važna na Zapadnom Balkanu pa su nemački interes stabilnost i pravna država, dok su sadašnji mirni masovni protesti „legitimni“. „Mi u AfD-u smo uzorne demokrate i sačekaćemo iduće srpske parlamentarne izbore bez mešanja u unutrašnje prilike“, navodi Kaufman za DW.

Iz vladajućih Demohrišćana i opozicione Levice odgovori nisu stigli do objave ovog članka.

„Obostrani interesi“

Heskens i Vučić ranije nisu odgovorili na upit Špigela i BIRN-a. Ali, svoje mišljenje o Heskensu – pa ni to da je ovaj tu po dogovoru sa nemačkim vlastima – Vučić nikad nije krio.

„Ponosan na sve što je Jerg Heskens uradio za Srbiju u dovođenju stranih investitora“, napisao je Vučić na Instagramu u januaru 2025. godine pošto je „sa predstavnicima nemačke vlade“, potpisao novi ugovor o Heskensovoj „podršci“. „Veoma sam srećan zbog toga“, napisao je tada Vučić.

Zadovoljstvo je, po svemu sudeći, obostrano. Na pitanje DW čije interese onda zastupa Heskens – nemačke ili srpske – Ministarstvo ekonomije u Berlinu odgovara: „Saradnja je u obostranom interesu.“

„Sa nemačke strane pre svega mala i srednja preduzeća profitiraju od znanja i kontakata koje dugoročni savetnik ima na licu mesta. Sa druge strane, njihov dolazak stvara radna mesta u Srbiji“, dodaju u odgovoru.