Чачак ускоро отвара врата Музеја кошарке
Чачак ускоро улази у културну историју Србије као дом првог и јединог Музеја кошарке у земљи и региону. Ова установа ће чувати, тумачити и представљати једну од најславнијих спортских традиција на Балкану. Захваљујући подршци Града Чачка и Министарства културе Републике Србије, идеја стара више од деценије коначно је преточена у реалност. У обновљеној згради легендарне Соколане, најстаријем спортском објекту ове врсте у Србији, приводе се крају завршне припреме за отварање установе која ће историју, емоције и дух игре претворити у трајно културно наслеђе.
Чачак, град у коме кошарка није само спорт већ део колективног идентитета, ускоро добија свој дуго очекивани Музеј кошарке. Основни изложбени концепт и садржај сталне поставке осмислио је кустоски тим Народног музеја у Чачку, који је поставио темеље музеолошке приче, дефинисао наратив и обликовао историјски садржај изложбе.
Упркос бројним изазовима и дугом процесу реализације, ова установа постаће не само нови културни репер града, већ и простор у коме ће се дух игре непрестано трансформисати кроз музеолошки наратив – баш као и сама кошарка. Отварање музеја се очекује у јесен 2025. године, чим се стекну сви предуслови за потпуну техничку функционалност изложбеног простора.
Почетак једне идеје : прве иницијативе да Чачак добије Музеј кошарке
Идеја да Чачак добије свој Музеј кошарке први пут је озбиљно покренута 2011. године, када су Радмило Мишовић, Милан Пеца Петронијевић и Зоран Биорац предложили да се оснује установа која ће чувати сећање на славну традицију чачанске кошарке. Основано је удружење „Мајстори баскета”, а као могуће локације за Музеј разматране су Ивковићева и Хаџићева кућа, као и изградња новог објекта поред стадиона ФК „Борац”.

Иако планови нису реализовани у 2015. години као што је најављивано, идеја није угашена. Нови замах пројекат добија 2021. године, када Чачак постаје Престоница културе Србије, а Музеј кошарке постаје један од стратешких приоритета овог пројекта који је уобличио тим под управом Бранка Ћаловића, директора Уметничке галерије „Надежда Петровић”.
Одлуком Градске управе Музеј кошарке је смештен у зграду некадашње Соколане, подигнуту између 1912. И 1914. године (најстарији објекат такве врсте у Србији), која је увек била симбол спорта и телесног васпитања у Чачку.
Изложбени концепт и дискурс Музеја кошарке развили су историчари кустоси Народног музеја у Чачку — др Милош Тимотијевић и Милан Лишанчић уз подршку Стефана Новичића, у сложеном и институционално координисаном процесу под руководством директора установе Делфине Рајић, који је трајао од октобра 2021. до августа 2025. године.
Музеј кошарке је замишљен као савремени, мултифункционални музејско-едукативни центар који ће повезати музеологију, историју спорта и савремене начине комуникације са публиком.
Мисија Музеја јасно је дефинисана – то је простор у којем се баштине, тумаче и презентују вредности кошарке као друштвено-културног феномена, са посебним освртом на локалне особености Чачка и његов значај у националном и регионалном контексту. Циљ није само хронолошко приказивање успона и успеха, већ и образовање, инспирациј и подстицање на спортски дух, заједништво и здрав начин живота. У том смислу, Музеј кошарке није замишљен само као простор за изложбу експоната – већ и као културни и друштвени центар који се непрестано развија, што ће бити задатак будућих колега који ће радити у овој установи.
Са свешћу да музеји нису статичне институције, Музеј кошарке у Чачку је замишљен као жив систем — музеј у настајању — отворен за континуирано унапређивање и нове наративе. Поставка ће у будућности бити допуњена предметима које грађани и бивши спортисти желе да поклоне или позајме. Треба истаћи да је Музеј кошарке од почетка тако конципиран да буде отворен за нове предлоге, иницијативе и даривања.

Као први музеј у целини посвећен националној кошаркашкој традицији, Музеј кошарке у Чачку биће јединствен у Србији и региону. Зато његов значај превазилази локални ниво и представљаће културно обележје целе Србије.
Од Соколане до Музеја кошарке
Град Чачак је за дом будућег Музеја кошарке изабрао зграду некадашње Соколане, место дубоко укорењену у спортску историју града. Архитектонско преобликовање зграде Соколане поверено је студију „Примавера” из Чачка, који је у сарадњи са Регионалним заводом за заштиту споменика културе у Краљеву и Градом Чачком, дефинисао приземље, изглед галерије, положај степеништа и посебних просторија намењених Радмилу Мишовићу, Драгану Кићановићу и Жељку Обрадовићу. Централно степениште осмишљено је као „трибина” за публику и место за мултимедијалне презентације. На поду је задржан паркет, а на галерији кошеви, како би цео простор имао обрисе кошаркашког терена.
Логотип Музеја кошарке израдио је Славимир Стојановић Футро, професор Факултета примењених уметности у Београду. Град Чачак је потом ангажовао проф. др Миу Давид са Техничког факултета у Новом Саду за дизајн и архитектуру сталне поставке. Њен тим је у сарадњи са кустосима Народног музеја у Чачку предложио модерно и иновативно решење, које је подразумевало измештање степеништа са центра терена. Овај предлог није прихваћен и на основу одлуке Града Чачка и Министарства културе Републике Србије, примењено је другачије решење, прилагођено специфичностима простора и околностима реализације пројекта.
Студију „Примавера” поверен је задатак довршавања архитектонских и дизајнерских сегмената музеја. Обликовали су улазни хол, зидне рељефне скулптуре од облица са силуетама кошаркаша на спрату Соколане и визуелни идентитет просторија посвећених Мишовићу, Кићановићу и Обрадовићу.
Дизајн највећег дела сталне поставке осмислило је предузеће „Моделарт архитекти“ из Новог Сада, према упутствима кустоса др Милоша Тимотијевића – хронолошки и тематски преглед развоја кошарке у Југославији, Србији и Чачку, „Хол славних“ и детаљан временски преглед – тајмлајн кошаркашког развоја од 1891. до 2024. године.. Потом је технички тим „Моделарт архитеката“ са Тимотијевићем и Новичићем и реализово комплетно постављање изложбеног материјала у Соколани, водећи рачуна да сваки детаљ подржи причу коју изложба жели да саопшти публици, али и да се осрави простор за допуну сталне поставке са новим предметима. Овом приликом се захваљујемо Дејану Митову и његовом предузећу „Моделарт архитекти” из Новог Сада које је ван уговорене обавезе, дакле без новчане накнаде, дизајнирало највећи део сталне поставке.
Шта ће посетиоци видети?
Наслов изложбе „Музеј кошарке – од првог помена до савременог доба” прати главну поруку: Чачак – град кошарке. Оваква порука није пука флоскула, већ оквир у коме је изграђен читав музеолошки и визуелни идентитет установе.
Комплексност концепта огледа се и у самом распореду поставке, која обухвата приземље и спрат зграде, подељене у више целина. Приземље је посвећено развоју југословенске, српске и чачанске кошарке са низом тематских целина. Централна пажња на спрату посвећена је великанима чачанске кошарке – Радмилу Мишовићу, Драгану Кићановићу и Жељку Обрадовићу – као и „Холу славних” у коме се налази панорама свих значајних кошаркаша који су из Чачка или су играли за чачанске клубове.
Посебна вредност концепта Музеја кошарке је и у његовој флексибилности. Музејска поставка је отворена за допуне, измене и унапређења, у складу са развојем спорта, интересовањем публике и појавом нових музејских предмета. Као и сама кошарка, Музеј је замишљен као жив систем који се прилагођава времену, публици и будућим наративима.
Иако је стална поставка завршена, спрат музеја у почетној фази неће бити доступан посетиоцима. Разлог није технички, већ се чека званична дозвола за приказивање каријера Жељка Обрадовића, Радмила Мишовића и Драгана Кићановића. Верујемо да ће се у најскоријој будућности то и догодити, и да ће се Музеј кошарке обогатити новим предметима важним за спортски идентитет нашег града, Србије, некадашње Југославије, али и Европе.
Музеј кошарке већ сада поседује низ важних предмета, од соколске опреме, преко кошаркашке опреме, до медаља. Овом приликом захваљујемо се нашим дародавцима: Слободану Бобу Стефановићу, Мирјани Копривици Марковић, Зорану Цоку Антоновићу, Сави Ковачевићу, Радосаву Шљивићу, Добрилу Јојићу, Горану Денићу Гоцу.
Шта недостаје – а шта се очекује
Највећи број потенцијалних дародаваца чека да се Музеј кошарке званично отвори како би поклонили или само уступили своје предмете за излагање. У складу са том чињеницом осмишљен је и велики слободан простор за будуће излагање предмета, јер је Музеј кошарке суштински музеј у настајању.
Иста оцена важи и за постављање бројних мултимедијалних уређаја који ће у будућности обогатити сталну поставку и доживљај посетилаца. Недостатак финансија одложио је спровођење овог плана.
Важна особеност садашње сталне поставке су и верне реплике медаља које су освојиле мушке и женске кошаркашке репрезентације Југославије и Србије од 1959. до 2023. године. У питању је јединствена колекција која се може видети само у Музеју кошарке у Чачку. Копије медаља урадио је атеље академског вајара Небојше Савовића Неса.Просторије посвећене легендама чачанске кошарке дизајнерски су потпуно опремљене, али ће у блиској будућности добити свој пуни изглед и значај тек са излагањем предмета који су им припадали.
Осим што ће чувати богату историју игре, Музеј ће бити место где ће неки будући кустоси и сарадници, у чији ентузијазам и посвећеност не сумњамо, стално истраживати и представљати нове приче о чачанским кошаркашким великанима.
Поглед у будућност
Отварање Музеја кошарке у Чачку представља резултат вишегодишњег рада кустоса Народног музеја у Чачку. Међутим, предстојеће званично отварање сталне поставке је тек први корак, јер предстоје важни задаци запошљавање стручњака који ће успешно водити Музеј кошарке, као и обезбеђивање стабилног финансирања за ову установу, која би на основу свог профила у догледно време требала до добије пуну управљачку самосталност, а не да буде само издвојено одељење Народног музеја у Чачку.
Постоји реална потреба да се Музеј кошарке што пре формално профилише као самостална институција, са сопственим буџетом, програмом и правном структуром, што би омогућило боље управљање, видљивост на културној мапи Србије и јачање сарадње са спортским, образовним и културним актерима у земљи, региону, Европи, али и са САД.
Отварањем Музеја кошарке, Чачак добија институцију од националног значаја, јединствену по тематици и концепту, која ће достојно чувати и промовисати његову најпознатију спортску традицију. Стална поставка је резултат упорности и стручног рада кустоса Народног музеја у Чачку и подршке институција које су препознале значај пројекта. Будући кустоси и сарадници имаће пријатан задатак да развијају сталну поставку, обогаћујући је новим предметима и причама, како би Музеј остао важна тачка на културној мапи не само Чачка и Србије, већ и целог региона. На крају још једном треба истаћи да Музеј кошарке није само прича о спортским трофејима, већ о страсти, идентитету и заједништву једног града – и позив свим генерацијама да у будућности ту причу граде заједно.
др Милош Тимотијевић, историчар
______________________________________________________________________







































Hocete li i ovo pokloniti Piperu kao i zgradu pored koju ste napravili od naseg novca, a dali njemu na korisceje besplatno, a on naplacuje nasoj deci clanarinu i trpa u svoje dzepove.
Otkad ga pravite, mogli ste do sada bar deset puta da ga završite. A verovatno je isto toliko puta preplaćen, naravno narodnim parama u nečije privatne džepove.
Pritom znači nemate ni eksponate, nego ste tobože ostavili prostor za darodavce.
Baš me interesuje koga ste sve stavili a koga namerno preskočili? Pošto u Čačku sitne podguzne muve već 50 godina diktiraju ko je kao bitan u svetu košarke.Željko je VELIKI trener, ali samo mi recite šta je uradio za Borac,Žele i Čačak. Evo , ako ne možete 3 stvari da navedete, onda bar 1.Ne sme niko javno da postavi pitanje jer je u pitanju veliki trener svetskih razmera i svaka mu čast na uspehu al stvarno,teško da će iko to nadmašiti Samo šta je on uradio za Čačak?
Čačak ima muzej i košarka je mogla biti jedna od tema postavke.
Ili ipak nemamo muzej nego konak i arhiv, ali sad imamo muzej košarke a nemamo samo običan muzej?
Evo nove prilike za uhljebljavanje SNS kadrova. Znanje nepotrebno, iskustvo jos manje.
Ne dam ništa za vaš muzej, a i što bih???
Šta je pa to dao Radmilo, Kićan, Željko….?
Ja da vam dam ili da ustupim?
Ni mrtav ima da prodam na eBay ali vama ni crno ispod nokata!
E, tako! Aj sad zdravo!
Ovi bolje da su napravili muzej seoskog fudbala, posto se Poletu dodeljuje 55miliona pa onda ispadnu iz lige, a KK Borcu se dodeljuje 0 dinara da nas predstavlja u regionalnom takmičenju. Tako se podrzava kosarka u gradu kosarke. Seljacine.
Хоће ли Хуља доћи на отварање музеја? Ред је, школује се за кошаркашког тренера.
Dajte novac KK Borcu za opstanak u regionalnoj ligi!
Trebalo je napraviti muzej sporta a ne muzej košarke za 2- 3 čoveka Za pojedine grane sporta (karate, biciklizam, atletika, kajak itd) trebalo je napraviti pojedinačne odeljke i ostaviti ih otvorene da se dopunjavaju za buduce uspešne sportiste
Па који музеј када су општински функционери вређали Обрадовића и Кићановића,а музејом управља xxxxxxx син,који је променио неколико странака!!!
На колико радних места је „ухлебљен“ Милан Лишанчић?
A teren ispred ste uništili da bi napravili „grandiozan ulaz u muzej košarke“. Šta je imalo lepše nego košarkaški teren ispred muzeja košarke? A omda ste skapirali pa daj jedan koš da ostavimo a umalo parking i od njega ne napraviste. Vi bi i kliker pokvarili neznalice jedne
Radnici su već zaposleni u Muzeju a košarke sa kupljenim diplomama i naravno članovi Sns