Najbolji predratni fudbaler BiH, radio kao učitelj u Čačku

Светско првентсво у фудбалу тек што је почело а репрезентација Босне и Херцеговине већ је постала хит. Већ сам дочек репрезентације ове земље у Сент Луису био је спектакуларан, а прва такмичарска утакмица са репрезентацијом Канаде донела је нерешен резултат и први бод за БиХ.

Репрезентација Босне и Херцеговине по други пут у својој историји наступа на Светском првенству (први пут 2014). До 1992. године, најбољи босански фудбалери носили су дрес југословенске репрезентације.

Најбољи фудбалер Босне и Херцеговине пре појаве Асима Ферхатовића Хасеа (1933–1987) и Ивице Осима Шваба (1941–2022) био је Славко Загорац. Он је и први репрезентативац Југославије из ове некадашње територијалне јединице „велике“ Југославије. Међутим, мало је познато да је Загорац нешто више од годину дана био учитељ у Чачанској основној школи (данас ОШ „Вук Караџић“).

Славко Загорац – Мајка му забранила да иде на прво Светско првенство у Монтевидео

Славко (Марко) Загорац, учитељ, истакнути спортиста, рођен је у Гламочу (БиХ) 30. априла 1909. године. Нижу гимназију завршио је у Бањалуци, а Учитељску школу у Сарајеву (1929), где је положио и практични учитељски испит (1935). Као учитељ радио је у Слабињи код Босанског Новог (1929–1931), Алипашином Мосту код Сарајева (1931–1933) и Илиџи (1933–1941).

За време рата избегао из Сарајева у Чачак, где је радио у основној школи од 23. септембра 1941. до 21. новембра 1942. године. Потом прешао у Обреновац на место секретара школског надзорника (1942–1945), па у Врело код Ваљева (1945–1946).

Био је један од најбољих фудбалера свих времена из Босне и Херцеговине и спадао у најбоље југословенске бекове између два светска рата. Атлетски грађен, изузетно снажан и чврст, играо је неустрашиво и оштро, добро се постављао и покривао противника, дејствовао хитро и одлично играо главом, а посебно се памти његов врло снажан шут.

Играо је за бањалучке клубове „Балкан“ (1924) и „Крајишник“ (1925), па за сарајевску „Славију“ (1926–1941), док је после рата играо и тренирао „Јединство“ Уб. Потом био тренер „Борца“ из Бањалуке, „Железничара“ из Сарајева и „Сарајева“.

Уврштен је у репрезентацију Југославије која је играла на Првом светском првенству у Монтевидеу, али није отишао, јер му мајка није дозволила да иде на тако далек пут. За национални тим дебитовао је 1932. у Овједу против Шпаније и том приликом сломио прст на руци легендарном голману Рикарду Замори.

За репрезентацију Краљевине Југославије, у којој су углавном играли играчи из Београда и Загреба, одиграо је седам утакмица (1932–1938), као једини играч из БиХ. Са супругом Даринком, учитељицом, добио кћерку Мирјану (1934) и сина Дејана (1936). Преминуо је у Сарајеву 14. фебруара 1988. године.[1]

Светислав Љ. Марковић

[1] Архив Србије, Министарство просвете F-I-14 (досијеа).

_________________________________________________________