Ovo je najvažniji pokazatelj vašeg zdravlja

Moderni pametni satovi mogu da  mere razne zdravstvene pokazatelje. Broj koraka i puls spadaju u jednostavnije pokazatelje, dok su VO₂ max i prisustvo kiseonika u krvi zanimljiviji strastvenim ljubiteljima zdravlja. Međutim, kategorija koja trenutno privlači posebnu pažnju jeste varijabilnost srčanog ritma (HRV), odnosno razlika u vremenu između otkucaja srca.

Kao što i samo ime sugeriše, HRV ne meri koliko brzo srce kuca, nego koliko su ti otkucaji pravilno raspoređeni. Kad je reč o pulsu, niža vrednost obično je bolja jer upućuje na visoku nivo kardiovaskularne kondicije. Kod HRV-a, međutim, viša brojka, odnosno nepravilniji obrazac, uglavnom je ono čemu treba da se teži.

HRV proizlazi iz načina na koji telo reguliše rad srca. Prepušteno samo sebi, srce bi kucalo oko 100 puta u minuti. Tu osnovnu frekvenciju povećavaju ili smanjuju suprotstavljene polovine autonomnog nervnog sistema (ANS), koji upravlja stvarima poput telesne temperature, disanja i probave.

Jedna polovina je simpatički nervni sistem, često poznat kao sistem „bori se ili beži“. On ubrzava rad srca kao odgovor na aktivnosti poput vežbanja, straha ili uzbuđenja. Njegov uticaj uglavnom se ostvaruje putem hormona u krvi i neurotransmitera u mozgu. To ga čini grubim instrumentom, pa kako se puls povećava, razmaci između otkucaja postaju ujednačeniji.

Druga polovina ANS-a jeste parasimpatički, odnosno sistem „odmor i varenje“. On usporava rad srca kada je vreme za opuštanje. Komunicira električnim signalima koji se šalju vagusnim živcem. To omogućuje preciznu kontrolu iz trenutka u trenutak, zbog čega razmaci između otkucaja postaju varijabilniji. (Na primer, puls se blago ubrzava kad udahnete, a usporava kad izdahnete.)

Kad je telo pod stresom, aktivira se simpatički nervni sistem, a HRV se smanjuje. Stres može biti i psihički i fizički. U stres se ubrajaju sve vrste opterećenja, bilo psihička ili fizička. Težak trening sniziće HRV na nekoliko sati (a ponekad i dana) dok se sistem oporavlja. Isto vredi i za manjak sna, prehladu, propali brak ili brige oko novca.

Na nivou populacije, viši HRV znak je ANS-a koji je u dobroj formi i tela koje se može prilagoditi životnim stresovima. Povezan je s manjim rizikom od srčanog udara i većom šansom za preživljavanje ako do njega ipak dođe. (Upravo je na kardiološkim odeljenjima HRV prvi put dokazao svoju korisnost.) Takođe je povezan sa sporijim napredovanjem demencije, manjom upalom u telu, manjim rizikom od depresije…

Većinu ljudi će više zanimati šta im HRV može reći o njihovom ličnom životu. Najbolje ga je shvatiti kao pokazatelj „akumuliranog stresa“. Za sportske tipove nizak HRV može da bude signal da se telo bori sa prevelikim opterećenjem i nagoveštaj da bi neko vreme trebalo usporiti sa treninzima. Ali te brojke treba pažljivo tumačiti. Velika biciklistička tura sniziće HRV ujutro. Ali isto će učiniti i pivo u kafiću koje popijete nakon toga (alkohol potiskuje HRV), ili neočekivani račun koji vas čeka kod kuće.

Oni dovoljno štreberski nastrojeni trebalo bi da prate HRV i da vode dnevnik uz grafike. Tek kada znate šta brojke znače u kontekstu vašeg života, podaci prestaju da budu samo brojevi i postaju korisne informacije.

The Economist