Transplantacija organa u Srbiji na ivici opstanka, potrebna je hitna akcija i edukacija

U odsustvu uhodanog, funkcionalnog i svakodnevnog transplantacionog programa u našoj zemlji, Ministarstvo zdravlja, Fondacija „Hemofarm“, Fond 92 i udruženja pacijenata koji čekaju na transplantaciju organa ili imaju transplantirane organe, odlučili su da nastave kampanju „Najvažniji poziv u životu“ sa sloganom „Budimo bolji ljudi. Postani donor“.

Poražavajuća je istina da u našoj zemlji više od 2.000 dece i odraslih čeka na transplantaciju organa, odnosno na svoju šansu za produžetak života. Na drugoj strani, surova je istina da je transplantacija organa postala raritet u našoj sredini, a ne svekodnevna aktivnost zdravstvenih radnika u spašavanju života bolesnika u terminalnom (završnom) stadijumu akutne ili hronične insuficijencije (popuštanja) pojedinih organa.

Alarmantni su podaci da je Srbija od početka 2024. godine imala samo šest donora,a da je preko 70 odsto pitanih porodica odbilo da donira organe svojih najbližeih kod kojih je ustanovljena moždana (definitivna) smrt.

Za razliku od 90-ih godina prošlog veka, kada su za uspešnost programa transplantacije organa bili dovoljni entuzijazam zdravstvenih radnika i poverenje građana u zdravstveni sistem, danas je ovaj problem mnogoimeni i daleko složeniji. Ipak, jedan problem se posebno ističe – nedovoljan broj donora (davaoca organa).

Zbog toga je najbitnija karika, i u ovoj oblasti, edukovano stanovništvo „naoružano“ empatijom i usvojenom idejom o zajedničkom radu i odgovornosti za dobrobit svih. Nažalost, zdravstveno obrazovanje poslednjih godina su potpuno preuzele društvene mreže, a informacije sa društvenih mreža su najčešće površne, jednostrane, pa i netačne.

Zato bi centri za promociju zdravlja pri institutima za javno zdravlje (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac) morali  da  osmisle  odgovarajuću kampanju socijalnog marketinga i jačanja poverenja u program transplantacije. Za ovakav rad, sistemski i iskustveno ustrojen, treba obezbediti sve neophodne preduslove: organizacione, kadrovske, prostorne, stručne i materijalne.

Neophodno je i stručno ubedljivo,ofanzivno i kreativno delovanje stručnih i esnafskih udruženja zdravstvenih radnika (npr. Zdravstveni savet Srbije, Nacionalni savet za javno zdravlje,Srpsko lekarsko društvo, komore zdravstvenih radnika), lekara primarne zdravstvene zaštite i sredstava  javnog informisanja, pogotovo medija sa nacionalnom frekvencijom.

Zdravstvena pismenost stanovništva je od krucijalnog značaja i kada je u pitanju transplantacija organa i tkiva, kao zlatnog standarda u lečenju najtežih/umirućih bolesnika. Takođe, evidentno je da nedostaje podrška svih verskih zajednica, posebno Srpske pravoslavne crkve, pogotovo u oblasti doniranja organa.

Darivanje novog i kvalitetnog života umirućem bolesniku, ukoliko je to moguće, je naš zajednički zadatak, stručna i moralna obaveza.

Autor: prof.dr Dragan Delić, infektolog – hepatolog, narodni poslanik

__________________________________________________________