Krah Dubaija: „Gubimo 540 miliona evra dnevno!“

Rat koji je izbio nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Islamsku Republiku Iran destabilizovao je Bliski istok, što se posebno vidi u Dubaiju, regionalnom privrednom i turističkom središtu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Grad koji je ove godine planirao da ugosti rekordnih 20 miliona turista suočava se sa masovnim odlaskom stranaca i naglim prekidom svih ekonomskih aktivnosti.

Prema tvrdnjama novinara Daily Maila koji je posetio grad, Dubai se trenutno nalazi u stanju potpune paralize. Status grada kao potencijalne mete iranskih projektila i bespilotnih letelica uplašio je strane turiste i poslovne ljude, što prema medijskim procenama lokalnu ekonomiju košta oko 540 miliona evra dnevno. Aerodromska luka u Dubaiju, koja je do marta bila najprometnije svetsko čvorište za međunarodne dolaske, sada beleži tek minimalan deo uobičajenog prometa.

Daily Mail navodi da su luksuzni resorti, plažni klubovi i restorani gotovo potpuno prazni, a znatan broj hotela već je zatvorio vrata. Samo u protekloj nedelji sedam hotela sa pet zvezdica objavilo je da prestaje sa radom, što je dovelo do masovnih otpuštanja ili slanje osoblja na neplaćeni odmor.

Reporter Daily Maila navodi da su strani turisti postali retkost u turističkim zonama. Napominje da preostali otvoreni hoteli funkcionišu sa minimalnim brojem radnika koji često obavljaju više različitih poslova.

Iako su ekonomske posledice očigledne, vlasti u Dubaiju i uprave velikih kompanija izbegavaju da sve to povežu sa ratom. Daily Mail ističe da se umesto stvarnih razloga koriste eufemizmi o renoviranju i nadogradnji objekata. Dok neki hoteli najavljuju da će ponovo otvariti vrata u septembru, reporter sugeriše kako je neizvesno hoće li se mnogi od njih ikada više vratiti poslovanju u Dubaiju.

Kulturno i istorijsko središte grada potpuno su prazni, a turističke atrakcije zatvorene. Novinar navodi mišljenja malobrojnih preostalih trgovaca koji situaciju opisuju kao kritičnu i ističu da je promet na istorijsko najnižem nivou . Trenutni izvor prihoda za retke otvorene objekte isključivo su lokalni stanovnici koji koriste drastičan pad cena smeštaja i ugostiteljskih usluga za kratke vikend-boravke.

Humanitarnu cenu rata najteže plaćaju milioni radnika migranata, koji prema procenama čine između 80 i 90 posto stanovništva Dubaija. Dok su imućni strani državljani i influenseri napustili Ujedinjene Arapske Emirate odmah po izbijanju sukoba, radnici iz Indije, Pakistana, Bangladeša i Filipina ostali su zarobljeni u radničkim kampovima bez prihoda i realne mogućnosti odlaska.

O razmerima egzodusa radne snage najbolje govore podaci o vazdušnom prometu. Prema navodima Daily Maila, iz Dubaija trenutno polaze četiri redovna leta za Filipine dnevno, dok dodatni specijalni letovi svakoga dana vraćaju oko stotinu ljudi u njihove države. Ipak, mnogi ne mogu da priušte kartu koja iznosi oko 110 evra niti imaju siguran posao nakon povratka, što ih stavlja u bezizlazan položaj.

Reporter Daily Maila posetio je i deo grada Sonapur, jedan od ključnih smeštajnih centara za radnu snagu, gde desetine hiljada muškaraca borave u oronulim i prenatrpanim spavaonicama. Gubitak posla u Dubaiju izazvao je lančanu reakciju siromaštva u njihovim matičnim zemljama, jer su brojne porodice zavisile od novca koji su im radnici slali.

Organizacija Human Rights Watch upozorila je da su upravo ovi radnici najizloženiji fizičkim opasnostima sukoba. Podaci koje prenosi Daily Mail to i potvrđuju – od 12 osoba poginulih u dosadašnjoj eskalaciji, njih 11 bili su strani radnici. Michael Page, zamenik direktora Human Rights Watcha za Bliski istok, ističe da je rat razotkrio sve manjkavosti sistema kafala, koji radnike veže uz poslodavce i ostavlja ih sa minimalnom socijalnom zaštitom i bez prava na odlučivanje o vlastitoj bezbednosti.

Paralelno sa ekonomskim i humanitarnim slomom, vlasti u Dubaiju sprovode strogu kontrolu informacija o posledicama rata. Prema navodima Daily Maila, uvedena je stroga zabrana snimanja, objavljivanja ili širenja bilo kakvih vizualnih prikaza štete nastale iranskim napadima, koji su usledili jer su Emirati ključni saveznik SAD-a i domaćin oko 5.000 vojnika u avio bazi Al Dhafra u blizini Abu Dabija. Kazne za kršenje ovih odredbi su rigorozne i uključuju minimalno godinu dana zatvora i novčane kazne koje premašuju 24.000 evra. Medijski izveštaji navode da je zbog nepoštovanja ovih zabrana već privedeno više stotina ljudi.

Strah od državnog nadzora duboko je prožeo svakodnevicu svih stanovnika, a posebno radnika migranata. U radničkim kampovima poput Sonapura vlada uverenje da se prati svaka digitalna komunikacija, zbog čega se radnici ustručavaju da spominju ratne događaje čak i u privatnim WhatsApp porukama. Sagovornici Daily Maila, koji su pristali da govore isključivo uz zagarantovanu anonimnost, priznaju da se više boje reakcije lokalnih službi bezbednosti nego samih projektila.

Ova atmosfera cenzure proširila se i na poslovni sektor. Vlasnici trgovina, ugostitelji i uprave hotela izbegavaju da priznaju dubinu krize, strahujući od odmazde vlasti ili trajnog narušavanja ugleda grada. Daily Mail ističe kako službena retorika o stabilnosti i sigurnosti Dubaija potpuno odudara od stvarnosti na terenu, gde se tragovi rata i ekonomskog sloma pokušavaju da sakriju iza eufemizama i zatvorenih vrata. Reporter zaključuje kako je u takvim okolnostima jedina nada za oporavak turizma i privrede ishod mirovnih pregovora između SAD-a i Irana.