Kuća u kući u Bolu na Braču

Brod „Delija“ po mirnom moru stiže bez bola na Brač, u Bol. Sunce joṣ̌ nije zaṣ̌lo,  more toplo i svi odlaze na plažu – onu veliku, sa  reklamnih postera.

Rajska plaža Zlatni rat jedna je od najlepših šljunčanih plaža na hrvatskoj obali, a ujedno i najprepoznatljivija vizura Bola. Nastala je taloženjem finog zlatnog šljunka oko podmorskog grebena pružajući se i do 500 m u more.

Pod uticajem vetrova, talasa i morskih strujanja vrh Zlatnog rata stalno menja svoj oblik čineći ga svaki put drugačijim i ponovno zanimljivim. Plaža Zlatni rat udaljena je svega 2 km od Bola.

Do plaže  se dolazi automobilom ili laganom dvadesetominutnom šetnjom uz more. U letnim mesecima vozi i turistički vozić,  a i turistički brodići koji polaze iz luke Bol.

Svraćam u galeriju koja izlaže dela bračkih umetnika.

Odlazim i do kuće u kući. Legenda o kući u kući priča o sukobu između tri bogata brata i jednog čoveka,  zbog imanja. Braća su, koristeći političke veze, oterala vlasnika i počela graditi svoju kuću oko njegove, ali  kada su brodom otišli po materijal za krov, zadesilo ih je strašno nevreme u kome su sva trojica poginula.

Vlasnik se vratio u Bol i nastavio da živi u svojoj kući unutar njihove, danas zaštićenom kulturnom spomeniku.

Vladimir Nazor,  pesnik i političar je sa Brača.

Brač je mesto odakle se mermer vadio, a  od njega je građena je Dioklecijanova palata, kao i Bela kuća u Vašingtonu. Sada sa na obali prodaju suveniri od mermera.Na ostrvu nema površinskih tokova, pa je pitka voda dovedena 1970. godine podvodnim vodovodom s kopna,  iz reke Cetine.

Kasno  u noć vraćam se na brod. Od moje kabine do mora nema ni metar i stalno se pitam zaṣ̌to ovako ranije nisam letovao.

Svako jutro tačno u osam počinje doručak, za svaku pohvalu..

Odlazim do male plaže udaljene od broda 15 metara. Turisti joṣ̌ spavaju,  ali vidim tri gospodje mojih godina,  poranile. Ulazim samo malo u vodu pa im kažem da slabo plivam i pitam da li bi mi pomogle. Kažu da će za jedan krak da me pridržavaju…smejemo se…Muž jedne od njih je na obali, pa maṣ̌emo Nikṣ̌i. Ovoj drugoj je umro muž, a muž treće možda samo jednom-dva puta ulazi u more. Žurio sam na brod i mislim da im je bilo žao ṣ̌to odoh.

Na palubi broda razmišljam o prolaznosti života i tražim razloge za sekiraciju..

Ručak u 13h – supa od graška, teleće ṣ̌nicle u sosu i zelena salata,  a onda prava voćna salata… Moram da odmorom na palubi.

Gledam brodove i jahte i opet tražim razloge za sekiraciju..teṣ̌ko mi ide.

Brod staje da bi smo se  kupali, a onda plovimo do Hvara.

Slobodan Čvorović

______________________________________________________________