Stigao sam u Afriku

Tanzanija je zemlja u istočnoj Africi, puna prirodnih lepota: najviša planina u Africi Kilimandžaro,  lepih nacionalnih parkova, prirodnih bogatstva, rajskih plaža… Sa ostrva Zanzibar može se ići na safari  avionom, može sa planinariti, može se kupati u Indijskom okeanu.

Ljudi su blagi  i dobri.

Smešteni smo u Ston taunu koji je deo glavnog grada Zanzibar sitija. Ovde se odigravala turbulentna istorija kroz koji su razni narodi prošli, od Persijanaca do Arapa iz Omana, Portugalaca i Britanaca i svako je ostavio svoj  trag.

Fredi Merkjuri rođen je  u Ston town-u. Ulaznica za njegovu kuću – muzej je 8 $.

Naš prvi izlet bio je odlazak  drvenim brodićem na Prisoner Island  – ostrvo zatvor, gde smo prvo obišli zgradu nekadaṣ̌njeg kazamata. Britanci su za vreme dok su kolonizovali Zanzibar krenuli na tom ostrvu da grade zatvor za  grešnike iz cele istočne Afrike.

Međutim,  poṣ̌to  je u gradu buknula žuta groznica,  oni su obolele slali u taj zatvor to jest u tu zgradu dok se ne izleče, kako  se bolest ne bi širila gradom i ugrozila ekonomiju. Ostrvo nikada nije zaživelo svoje ime – ime zatvora.

Sa Sejṣ̌ela su dobili  na poklon četiri džinovske  kornjače,  kojih sada na ostrvu ima preko 100. Najstarija kornjača ima 201 godinu. Ona je i dalje živi tu,  a na njenom oklopu je naznačeno koliko ima godina. Sa njima smo mogli da se fotografiṣ̌emo.

Zanzibar je poznat i kao i ostrvo začina: sa svih strana sveta donosili su ovde začine koji su se odlično primil i i koji su vrlo bitni za ekonomiju Zanzibara – cimet,karanfilić, biber, muskatni raščić.

Posetili smo i školu. Ṣ̌kolovanje je  na Zanzibaru  obavezno i besplatno. Deca kreću u vrtić sa četiri godine i  nose uniforme. U  vrtiću deca nose zeleno-bele,  u osnovnoj školi plavo-bele,  u srednjoj školi nose crnobele uniforme. One predstavljaju  boje zastave Tanzanije.

U školama uče arapski jezik,  jer ovde je muslimansk stanovništvo i da bi učili religijske predmete potrebno im je da znaju arapski. Uče  i svahili. Mlađe generacije uče engleski jezik da bi naṣ̌li bolji posao.

Poneo sam iz Čačka sveske i olovke i dao ih učiteljici da se deca  ne bi međusobno posvađala ko šta želi jer kao i svuda u svetu i njihova deca žele da dobiju poklone. No,  učiteljice znaju kome šta je najpotrebnije.

Kenwi plaža se nalazi na samom severu ostrva,  odmah do Nungvija gde smo mi smešteni.Voda je tirkizno plava  i prozirna,  pesak beo.  Na istočnom delu ostrva imamo priliku da vidimo prizor oseke,  kada se  voda se povuče i 2 km i tada par sati nema kupanja. Plima i oseka se smenjuju na svakih 6 sati.

 Sa maskama gledamo pod vodom jata ṣ̌arenih ribica,  a onda nas na  obali čeka isečeno voće…

Opet ću da dodjem ovde.

Slobodan Čvorović

____________________________________________________________