Saopštenje advokata Miroja Jovanovića

Као адвокат и подносилац Иницијативе за покретање поступка за утврђивање пословне способности председника Републике, Александра Вучића, дужан сам да се огласим поводом бруталног насиља које је претрпела судија Првог основног суда у Београду, госпођа Мина Митић.

Јавност је јуче, посредством емисије „Ментално разгибавање“, обавештена да је судији Митић, која је по распореду добила у рад предмет по мојој Иницијативи, пришао непознати мушкарац, обучен у црно и са маском, уврнуо јој руку и упутио јој отворену претњу речима: „Немој да се зај**ваш“. Напад се догодио докје водила своје дете на тренинг. Њен једини „преступ“ био је то што је, као судија, потенцијално у позицији да одлучује у предмету од великог друштвеног значаја.

Ово није само акт насиља — ово је директан удар на правосуђе. Када судија бива физички нападнута на улици, у присуству детета, то значи да институције више не штите ни саме себе.

Не говоримо више о опасности од самовоље — држава је већ склизнула у поље произвољности и страха. Тај страх се сада шири вертикално: од грађанина до судије, од новинара до адвоката.

У каквом год правцу да се крене у поступку по Иницијативи коју сам поднео, једно мора бити јасно: одлуке судова треба оспоравати аргументовано — правним средствима и критичким освртима у јавности, а не бруталним насиљем спроведеним са добро познатим „потписом“ маскираних нападача. Онај ко прибегава насиљу признаје да нема ни право ни истину на својој страни.

У таквом амбијенту, сасвим је реално очекивати да ће се и подносиоци иницијатива, попут мене, наћи на мети истих тих механизама застрашивања. Али желим да јавно кажем: ни овај, нити било који будући напад неће ме поколебати. Страх није алат којим се води држава.

Позивам Министарство унутрашњих послова да хитно идентификује нападача али и да утврди ко стоји иза овог срамног акта, јер оваквом амбијенту не могу а да се не запитам — да ли ће и мени бити намењена судбина покојног колеге Владимира Цвијана?

Позивам и Високи савет судства, као и све струковне и правосудне институције, да се јасно и без резерве огласе. Позивам и Адвокатску комору Србије и Адвокатску комору Војводине, чији сам члан, да стану у заштиту основних постулата прописаних Кодексом професионалне етике адвоката — јер управо у оваквим тренуцима коморе показују своју сврху и мисију.

Устав не постоји да би служио властима, већ да би их ограничавао. Судије не постоје да би удовољавале политичарима, већ да би примењивале право. А ми, као друштво, нећемо имати ни правду ни слободу ако дозволимо да се судије застрашују, а нападачи остају некажњени.

Миројe Јовановић, адвокат из Новог Сада

________________________________________________________________