Prethodni članak
Gen Z i tržište rada: Kako mladi vide svoju budućnost?
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1.805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada u vezi sa pronalaskom posla i očekivanjima od poslodavaca. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere. Ovo istraživanje nastavak je prethodnih analiza o položaju mladih na tržištu rada i njihovim očekivanjima od poslodavaca, obrazovanja i samih sebe.
Većina srednjoškolaca planira da nastavi obrazovanje i upiše željeni fakultet ili višu školu (67%), dok mali procenat razmišlja o zapošljavanju, razvoju privatnog posla ili dodatnim kursevima. Ovo ukazuje na snažnu orijentaciju ka visokom obrazovanju kao osnovi za buduću karijeru.
Zadovoljstvo trenutnim znanjem varira – oko dve trećine mladih smatra da ima adekvatna znanja o željenom poslu i karijeri, međutim mnogi su nezadovoljni pripremom za tržište rada, prilikama za zapošljavanje.Anketirani koji su zaposleni bolje razumeju radne zadatke i očekivanja poslodavaca zahvaljujući stečenom iskustvu.
Koliko sistem pomaže mladima?
Podaci iz istraživanja naglašavaju ozbiljne izazove u tranziciji iz obrazovanja u poslovni svet. Velika većina mladih smatra ovaj prelaz stresnim, dok više od polovine nije zadovoljno podrškom sistema i obrazovnih institucija.
Žene i stariji ispitanici u grupi od 20 do 28 godina ovaj proces doživljavaju kao stresniji i manje su zadovoljni podrškom, što može ukazivati na veće pritiske sa kojima se suočavaju. Glavni izvori stresa su neodlučnost pri izboru zanimanja i nedostatak organizacionih veština. Srednjoškolci su posebno zabrinuti zbog upisa željenog fakulteta, dok zaposleni ističu stres zbog izbora karijere.
Nezadovoljstvo podrškom proizlazi iz nedostatkom poslovnih veština, poteškoća u pronalaženju zaposlenja i nedovoljne finansijske nadoknade za početna radna iskustva. Rešenja se prepoznaju u jačanju saradnje sa obrazovnim institucijama, razvoju obuka i prilika za zapošljavanje bez prethodnog iskustva, kao i pružanju adekvatne podrške mladima.
Šta mladi očekuju od poslodavaca – a šta poslodavci od njih?
Mladima su najvažniji faktori na poslu finansijska sigurnost, dobri međuljudski odnosi, stabilnost radnog mesta i benefiti u skladu sa učinkom. Takođe, značajnu pažnju pridaju broju slobodnih dana i ličnom zadovoljstvu poslom.
Sa druge strane, poslodavci najviše cene odgovornost, pouzdanost, izvršavanje zadataka na vreme, poštovanje pravila i procedura, kao i sposobnost za timski rad.
Zanimljivo je da je većina mladih spremna da uloži dodatni trud ako poslodavci pokažu da ih cene, što ukazuje na važnost međusobnog razumevanja i prilagođavanja. Mladi žele poslodavce koji prepoznaju njihove vrednosti, dok poslodavci očekuju posvećenost i disciplinu.
Koliko su mladi pažljivi pri izboru poslodavca?
Veliki procenat mladih ne bi radio u kompanijama gde postoji nesklad između promovisanog imidža i realnih uslova rada. Čak i kada je u pitanju plata, 46% kaže bi prihvatio nižu zaradu u kompanijama koje neguju prave vrednosti, dok se deo ispitanika još uvek ne može odlučiti po ovom pitanju.
Ključni faktori koji utiču na atrakivnostposlodavaca sudobar odnos prema zaposlenima, mogućnosti za napredovanje i finansijski uslovi. Najvažnije vrednosti koje mladi najviše cene su poštovanje i dobrobit zaposlenih, pri čemu mlađi ispitanici više cene poslodavce koji se fokusiraju na društvenu odgovornost, ekološke inicijative i dugoročnu stabilnost, dok stariji i žene stavljaju veći naglasak na stručnost i profesionalni razvoj.
Optimizam i strahovi u pogledu karijere
Većina mladih optimistično gleda na svoju buduću karijeru, ali pojedini izražavaju zabrinutost zbog izazova sa kojima se suočavaju. Glavni strahovi odnose se na pronalaženje posla u struci, neizvesnu budućnost, manjak prilika za početnike i prisustvo nepotizma.
Ove bojazni ukazuju na strukturne probleme na tržištu rada. Dok su mlađi ispitanici skloni optimizmu, stariji između 24 i 28 godina često su realističniji, ponekad i pesimističniji, što može biti posledica njihovih neprijatnih iskustava sa zapošljavanjem.
Mladi najčešće biraju karijeru u srednjim i velikim kompanijama, dok su manje zainteresovani za rad u mikro ili malim firmama, startupovima i državnim institucijama.
Najpoželjnije oblasti rada uključuju IT, marketing i ekonomiju/menadžment. Žene preferiraju srednje kompanije, muškarci pokazuju veću sklonost ka startupovima, dok stariji ispitanici više naginju malim firmama.
_______________________________________________________________
Kolike su satnice i dnevnice majstora, ko hoce da radi, moze lepo da zaradi, ostala omladina bi da bleji u kaficima i prati lajkove. Najbolje bi bilo kad bi drzava davala zagarantovanu zaradu na osnovu lajkova na drustvenim mrezama.
Ali nije omladina kriva, kriv je sistem u celom svetu, u kome neko ko tapka loptu ima na desetine ili stotine miliona, a lekari koji mnogima spasavaju zivote treba da rade za kikiriki, i to nakon 10 i vise godina studija i specializacija.
Cak su i plate vrhunskih inzenjera u tehnoloskim kompanijama smesne u poredjenju sa raznim menadzerima, koji za nekoliko godina dobiju 20 do 30 miliona dolara, a kompaniju dovedu u probleme i posle odu dalje, dok vrhunski inzenjeri bez kojih kompanija ne postoji rade za relativno smesnu platu u poredjenju sa tim menadzerima koji su prakticno nepotrebni.
Ceo menadzment izmisljena struka da bi oni bez tehnickog znanja mogli da dodju na direktorske pozicije. Ranije se znalo da moraju u kompaniji da se prodju svi nivoi od pocetnika u razvoju novih proizvoda i tehnologija, pa ko pokaze sposobnosti za organizovanje i liderstvo u razvojnim timovima, polako napreduje na te upravljacke pozicije.
A sad imamo ‘skolovane menadzere’ koji pojma nemaju koliko kosta i kako ide razvoj novih proizvoda i tehnologija, nego kao padobranci ulete u neku firmu preko veze i raznih ‘preporuka’ i krenu sa guranjem svojih ideja, a nemaju prakticno znanje ni da upravljaju portirskom sluzbom.
Pogledate kako su takvi ‘menadzeri’ unistili jedan Intel, najzad posle 15 godina ponovo na celo dosao vrhunski inzenjer, da bi ga prakticno posle 2 godine oterali i ponovo doveli nekog ‘strucnjaka za menadzment’.
Kod nas je jos gore, kad mladi vide ko su direktori javnih preduzeca i ko vodi grad, zasto bi ucili, kad je lakse kupiti diplomu i glumeti nekog strucnjaka.
Potvrđujem, potpisujemo , sve je do slova tačno.
Prodavci magle,tipa usta moja hvalite mene (to je sada moderno self marketing) prolaze i zarađuju i na kraju ih niko i ne poziva na odgovornost,dok ljudi od zvanja i mukotrpno stečenog znanja uzimaju mrvice.
Ovo nije slika samo kod nas ovo je globalni trend.