Prethodni članak
Kakva je pravna sigurnost građana Srbije
Učestale SLAPP tužbe, povećanje sudskih taksi, uvođenje privatnih javnih izvršitelja i notara, sve su to bile mere čije uvođenje je vlast pravdala navodnim povećanjem efikasnosti i kvaliteta pravosuđa, kao i potrebom za rasterećenje preopterećene sudske administracije. A šta su građani time dobili? Osim toga da ih svako obraćanje sudu sada mnogo više košta, pravo i pravda su im sve dalji, a pravna sigurnost i poverenje u pravosuđe sve manji.
O tome smo u video podcastu „Otvoreno o svemu“ razgovarali sa advokatom Milenkom Paunovićem iz Čačka.
Izvor: Ozon Press
____________________________________________________________________
Sudstvo u Beogradu je odlično obavljaju profesionalno svoj posao
Sve je isto, iako Knjaz MIloša nema 🙂
„Uterivanje“ reforme sudstva pokazalo je svu neumoljivost vlasti. Tu se od Miloševog vremena nije mnogo toga promenilo, bez obzira na retoričke ukrase i ostala spoljašnja kićenja tobože demokratske vlasti. U Srbiji se dogodila retka stvar. U odbranu načela stalnosti sudijske funkcije stali su ljudi iz struke i nauke, koji su, inače, stručno i ideološki, na suprotnim polovima. Neumoljivost vlasti bila je ipak jača od njihove sloge. Vlast je sprovela „reformu“ sudstva u Miloševom stilu. Miloš je taj stil najbolje izrazio kada je odbrusio Dimitriju Davidoviću, piscu prvog srpskog ustava, zato što je ovaj probao da ima svoje mišljenje: „Ama, ja sam gospodar! Ima da me služiš! Ako oćeš, oćeš, ako nećeš, opet oćeš!“