mRNK vakcine: Kako deluju i koje su njihove prednosti

Objavljeno 08/08/2025

mRNK vakcine su proglašene medicinskim čudom koje je spasilo živote tokom pandemije korona virusa, ali Sjedinjene Države (SAD) sada odustaju od daljeg istraživanja ove tehnologije.

Američki ministar zdravlja Robert Frensis Kenedi Mlađi ukinuo je 22 projekta, ukupne vrednosti 500 miliona dolara, koji su bili namenjeni borbi protiv infekcija poput kovida i gripa.

Postavlja se pitanje da li je najpoznatiji skeptik prema vakcinama u Americi u pravu, ili pravi ogromnu grešku?

Profesor Adam Fin, istraživač vakcina na Univerzitetu u Bristolu, u Engleskoj, kaže da „ima malo i jednog i drugog“, ali da je odbacivanje mRNA tehnologije „glupo“ i moguća „katastrofalna greška“.

U narednim redovima ćemo pojasniti zašto.

Delotvornost mRNK vakcina

Robert Frensis Kenedi Mlađi doveo je u pitanje efikasnost mRNK vakcina

Kenedi tvrdi da je proučio naučne podatke o mRNK vakcinama i zaključio da oni „pokazuju da ove vakcine ne pružaju efikasnu zaštitu protiv infekcija gornjih disajnih puteva, kao što su kovid-19 i grip“.

Kaže da će umesto toga sredstva usmeriti na „bezbednije, šire primenjivane tehnologije izrade vakcina koje su delotvorne čak i kada virusi mutiraju“.

Tvrdnja da mRNK vakcine ne štite od infekcija gornjih disajnih puteva poput kovida i gripa „jednostavno nije tačna“, kaže profesor Endru Polard iz grupe za oksfordske vakcine.

On uskoro napušta funkciju predsednika Zajedničkog odbora za vakcinaciju i imunizaciju, koji savetuje ministarstva zdravlja u Velikoj Britaniji.

Pokazalo se da vakcine pružaju zaštitu, spasavale su živote i smanjivale broj hospitalizacija, kako u kliničkim ispitivanjima, tako i tokom intenzivnog praćenja primene vakcina širom sveta.

Procene pokazuju da je samo mRNK vakcina Fajzer/BioNtek, u prvoj godini vakcinacije tokom pandemije korona virusa spasila skoro šest miliona života.

Istovremeno je zabeležen mali broj slučajeva upale srčanog mišića, poznatog kao miokarditis, naročito kod mlađih muškaraca.

„Veoma retka neželjena dejstva moraju da se sagledavaju u kontekstu ogromne koristi ove tehnologije“, ističe profesor Polard.

Pandemija je bila period u kojem je ceo svet bio usredsređen isključivo na korona virus, a primena vakcina je pažljivo praćena.

I dalje postoji konsenzus među stručnjacima da su vakcine donele mnogo više koristi nego štete.

Međutim, to ne znači da je mRNK tehnologija savršena.

mRNK vakcine deluju tako što pokreću naša tela da proizvode mnogo virusnih proteina

Vakcine mRNK protiv kovida obučavaju imuni sistem da cilja samo jedan specifičan protein virusa.

Ako se taj protein u korona virusu promeni ili mutira, onda se smanjuje zaštita organizma.

Videli smo posledice toga – imunitet slabi, pa je potrebna nova verzija vakcine.

Jedna od teorijskih pretpostavki je da bi drugačiji pristup vakcinaciji, na primer upotreba celog virusa, mogao da pruži bolju zaštitu, jer bi imuni sistem imao više meta koje bi mogao da cilja.

Ipak, profesor Polard ističe da su u borbi protiv kovida-19 mRNK vakcine dale bolje rezultate od mrtvih vakcina koje sadrže mrtve ili inaktivirane oblike mikroorganizama.

Kaže da je to verovatno zbog načina na koji se prave i činjenice da postupak ubijanja virusa takođe „menja proteine virusa čime se smanjuje sposobnost imunog sistema da ih prepozna i reaguje“ u poređenju sa mRNK vakcinama.

Potreba za novim verzijama vakcina nije zbog nedostatka mRNK tehnologije, koji bi mogao lako da se reši prelaskom na neku drugu tehnologiju, već se javlja zbog same prirode određenih virusa.

Na primer, iste vakcine protiv malih boginja ili humanog papiloma virusa (HPV) su decenijama delotvorne jer su genetski kodovi tih virusa stabilniji.

Ali neki virusi neprestano mutiraju.

Na primer, grip nije jedan virus, već je stalno promenljiva meta.

U svakom trenutku, jedan soj dominira i najverovatnije će izazvati probleme tokom zimske sezone.

U slučaju gripa, svake godine se pravi nova verzija mrtve vakcine koja se odraslima daje u obliku injekcije, isto kao i živa koja se deci daje u obliku spreja za nos.

Buduća verzija mRNK vakcina protiv gripa bi delovala na isti način.

„Praćenje sojeva virusa važi za sve tehnologije, ne samo za mRNK“, kaže profesor Polard.

Po čemu se mRNA vakcine razlikuju od drugih?

Često se postavlja pitanje kako se mRNK vakcine uklapaju u širi spektar postojećih tehnologija za pravljenje vakcina, jer ih ima mnogo:

Mrtve (inaktivisane) vakcine koriste izvorni virus ili bakteriju, ubijaju ga i to koriste za obučavanje imunog sistema, kao što je sezonska vakcina protiv gripa.
Žive (atenuisane) vakcine ne ubijaju infektivni agens, već ga oslabljuju tako da izaziva blagu infekciju, kao što je MMR vakcina (protiv malih boginja, zaušaka i rubele).
Konjugovane vakcine koriste delove proteina ili šećera iz patogena da pokrenu imuni odgovor bez izazivanja infekcije, kao što je vakcina protiv velikog kašlja.
mRNK vakcine koriste deo genetskog koda koji privremeno nalaže telu da proizvodi delove virusa, a imuni sistem na to reaguje.

Svaka od ovih tehnologija ima prednosti i nedostatke, ali profesor Fin smatra da smo tokom pandemije „preterano“ promovisali mRNK vakcine, izostavljajući druge pristupe, i da sledi period usklađivanja.

„Ali ići toliko daleko i reći da je mRNK tehnologija beskorisna, bezvredna i da je ne treba razvijati ili bolje razumeti je podjednako glupo, jer ona jeste učinila izvanredne stvari“, ističe on.

mRNK vakcine mogu se razviti mnogo brže od drugih vakcina

Da li mRNA vakcine pružaju bolju zaštitu?

Ostaje legitimno naučno pitanje o tome koja tehnologija za izradu vakcina se koristi za koju bolest.

Ono što zabrinjava naučnike je što obustava istraživanja mRNA tehnologije znači da nećemo imati te vakcine u vremenima kada budemo morali da uradimo ono što nijedna druga tehnologija ne može da obezbedi.

„Ne mislim da postoje dokazi da ove vakcine pružaju znatno bolju zaštitu, ali ono u čemu je RNK tehnologija daleko ispred ostalih je odgovor na epidemije“, kaže profesor Polard.

Svet je već veoma uvežban u izradi novh vakcina protiv gripa svake godine.

Ali u tom slučaju, postupak traje šest meseci, od određivanja sojeva virusa koji će biti ciljani, preko masovnog kultivisanja virusa u kokošijim jajima, do proizvodnje i distribucije vakcina.

A razvoj potpuno novih vakcina traje još duže.

Ali mRNK tehnologija omogućava da nova vakcina može da bude spremna za šest do osam nedelja, i da nekoliko meseci kasnije bude dostupno desetine ili stotine miliona doza.

Neki od projekata u Americi kojima su ukinuta sredstva su se spremali za moguću pandemiju ptičjeg gripa.

Taj virus H5N1 uništava populacije ptica i prenosi se na mnoge druge životinje, među kojima je i stoka u Sjedinjenim Državama.

„To jednostavno nema smisla.

„Ako dođe do pandemije ptičjeg gripa među ljudima, odluka o ukidanju sredstava mogla bi da se pokaže kao katastrofalna greška“, kaže profesor Fin.

Ali posledice odluke SAD-a da odustane od istraživanja mRNK tehnologije mogle bi da se osete mnogo šire.

Kakav uticaj ova odluka ima na poverenje ljudi u postojeće vakcine, bilo mRNK ili druge?

Kako će se to odraziti na ostatak sveta s obzirom na to da su SAD jedna od najuticajnijih zemalja u oblasti medicinskih istraživanja?

I da li će ova odluka imati domino efekat na druge oblasti primene mRNK tehnologije, kao što su vakcine protiv raka ili upotreba ovog pristupa u lečenju retkih genetskih bolesti?

Posle odluke Roberta F. Kenedija Mlađeg, profesor Polard postavlja još jedno pitanje.

„Da li smo svi ugroženi time što ogromno tržište okreće leđa RNK tehnologiji?

„To je jedna od najvažnijih tehnologija koju ćemo videti u ovom veku u oblasti zaraznih bolesti, bioloških terapija za retke bolesti, a naročito u borbi protiv raka.

„Ta odluka šalje poruku koja me zabrinjava“.

Pogledajte video: Vakcine protiv kovida – odgovori na najčešća pitanja

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Prethodni članak

Doktor u Americi oslobođen optužbi za uništavanje kovid vakcina

Naredni članak

Koronavirus u Srbiji: Pacijenata sve više, simptomi blagi

13 komentara

Pitanje 08/08/2025 u 10:39 Odgovorite
Koliko novca ste dobili od BBC da objavite ovaj tekst ?
Ako ste to uradili besplatno vi niste normalni.
- Zemlja nije okrugla nego četvrtasta 08/08/2025 u 14:20 Odgovorite
  Tako je. Evo na primer meni je crkao čip koji su mi ugradili sa vakcinom i sad ne mogu da nađem gde da ga zamenim. Čist zločin!
  - naci cu te na tri coska 10/08/2025 u 04:30 Odgovorite
    Jebem li ti sve po spisku, pola zgrade je umrlo posle vakcinacije, a tih 3000 nije moglo da pokrije troskove sanduka i krstace.
    Gde si, jado jadni, gade glibavi, da te vakcinisem jedno trie’s puta da ne crknes, rdjo jedna!
idu mara i svatovi 08/08/2025 u 11:39 Odgovorite
Uporni ste, ali ne mozete da opravdate zlocin koji je pocinjen tim vakcinama i eksperiment nad stanovnistvom.
Srbija je uz Pakistan bila prva drzava koja je dozvolila eksperiment nad svojim stanovnistvom.
Secate li se redova za 3000 dinara i vakcinaciju?
- Zemlja nije okrugla nego četvrtasta 08/08/2025 u 14:20 Odgovorite
  Tako je. Evo na primer meni je crkao čip koji su mi ugradili sa vakcinom i sad ne mogu da nađem gde da ga zamenim. Čist zločin!
  - idu mara i svatovi 09/08/2025 u 16:38 Odgovorite
    Bice da je tebi pregorela neka licna u glavi.
Sanja 08/08/2025 u 13:55 Odgovorite
SRAM VAS BILO, koliko ste dobili novca da ove lazi objavljujete. Jedna od najgorih vakcina koja izaziva mnoge poremecaje, a vi je predstavljate kao nesto najbolje, fuj!!! Sluge ste satanistickog zapada, al necete jos dugo, sns se.to!!!
Бизнис 08/08/2025 u 14:34 Odgovorite
То није вакцина већ генска терапија!
mikrobiolog 10/08/2025 u 04:46 Odgovorite
Imam mRNK vakcinu, intravaginalnu, ta radi sto posto, a ima i ova rektalna, ali mora vise puta, da bi se primila. Naplacujem 100 evra po vakcinaciji,
drmr 12/08/2025 u 00:05 Odgovorite
Zbog onih koji lupetaju o vakcinama, a ne znaju ni tablicu množenja, došli smo u situaciju da je nemoguće normalno i na ozbiljnom nivou diskutovati o vakcinama, proizvođačima vakcina, šta se tu stvarno dešava, kakve sve nuspojave mogu prouzrokovati pojedine vakcine i da li je to kod svih pacijenata ili samo nekih.
Ljudi se bave nekim čipovima, samo još da objasne kako kroz onolicni presek igle može da se proturi čip, a niko ne diskutuje šta radi Torlak i da li proizvodi bilo kakve vakcine ili mi se uvozimo?
- 'ajd u zdravlje 15/08/2025 u 18:18 Odgovorite
  Jesi drmr. Prica o cipovima je tzv. „gaslighting“, nabacivanje gluposti da bi se diskreditovali realni argumenti protiv eksperimentalne genske terapije koju su namerno pogresno nazivali vakcinama.
  Slobodno proveri nagli porast mortaliteta u Srbiji. Tu smo u svetskom vrhu.
  Procitaj neku knjigu, obogati svoj vokabular, pa ces videti da je bolje.
мореееее 29/08/2025 u 00:59 Odgovorite
Јебем ли вам ждраку сунчану да вам јебем!!
Министарство здравља донело је Решење којим привремено обуставља спровођење свих научних, медицинских и истраживања у области јавног здравља, на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Како пише у документу разлог је то што су истраживања вршена без претходне сагласности етичких одбора установа у којима леже пацијенти, који су били део испитивања и без знања пацијената.
Лекари и професори на Медицинском факултету сматрају да је повод за ову одлуку Министарства случај “ДНК Биобанке” деканке проф. др Татјане Симић, за коју се у јавности говори да није регистрована (илегално ради годинама) као и да су ткива пацијената коришћена за истраживања без њиховог знања.
У тексту, који је Министраство здравља доставило Медицинском факултету у Београду, а који је потписао министар Златибор Лончар, између осталог стоји да се од 18. августа ове године, када је Решење донето, забрањује свим професорима, сарадницима и студентима, да врше научна истраживања и испитивања која укључују пацијенте и/или њихов биолошки материјал.
У образложењу, из Министарства наводе да су у складу са Законом о здравственој заштити и Законом о правима пацијената утврдили да одређена научна истраживања, која спроводе наставници, сарадници и студенти у здравственим установама, а која укључују пацијенте, нису добила претходну сагласност етичких одбора установа, чиме су та два закона прекршена.
Из поменутих разлога, Министарство здравља у складу са овим Решењем, обавезује Медицински факултет у Београду да у року од 15 дана, тачније почетком септембра ове године, достави Министарству списак свих научних, медицинских и истраживања у области јавног здравља, који су вршени у периоду од 1. октобра 2015. до 18. августа 2025. године. Испитивања се односе на она која су обухватала пацијенте и/или њихов биолошки материјал, а за које је Етичка комисија факултета дала сагласност, иако претходно нису прибавили одобрење етичких одбора установа.
Професори Медицинског факултета у Београду кажу за „Нова“ да су упознати са Решењем које је донело Министарство.
“У медицини није никаква тајна да једни другима чувамо леђа. Зашто се министар баш сад сетио да ово забрани не знамо, али можемо да претпоставимо. Недавно је доведена у питање „ДНК Биобанка“ деканке Симић. О тој установи су у јавности говорили да је нерегистрована, да су у неадекватним фрижидерима пронађена ткива пацијената, за шта они нису дали сагласност и да су подигнуте неке кривичне пријаве. Могуће да је то разлог забране, али ништа не знамо док Министарство не обелодани на које то случајеве тачно мисли”, каже за Нова.рс професорка Медицинског факултета у Београду, која је замолила да остане анонимна.
Научна испитивања са или без сагласности?
Професори Медицинског факултета истичу да нису изненађени овом забраном.
“Пацијенти морају бити информисани о томе каква се испитивања раде на њима и њиховим ткивима. У медицини се дешава да се врше нека испитивања без сагласности, али често и етички одбори дају сагласност без много уплитања, јер то су све колеге из исте установе. То да се разна испитивања раде у здравству је познато већ годинама, а тешко да Министарсво до сада није знало ништа о томе, кад и код њих седе неки наши професори, који су се тек сад сетили да реагују”, објашњава професор са Медицинског за „Нову“, који је такође замолио да остане анониман.
По Закону, пре било каквог научног истраживања у сврху клиничког испитивања, писања магистарског или докторског рада, научне тезе, а која укључује пацијенте или њихов биолошки материјал, информисана сагласност тог пацијента је по апсолутно обавезна. Пацијент мора бити обавештен, тачније морају му се предочити сви могући ризици, шта је циљ испитивања, где иде његов биолошки материјал и слично. Етички одбор установе у којој лежи пацијент, такође мора да потпише сагласност за истраживање на пацијентима.
“Да би инспекција реаговала, неко мора да пријави случај злоупотребе. Међутим, иако многи користе људске материјале без одобрења пацијената за испитивања, нико никога не пријављује јер су сви колеге!? То овде значи да навлачите људе против себе. Е сад је неко изгледа поднео пријаву и сада ће морати да прочешљају све научне радове објављене годинама уназад”, кажу професори.
Подсетимо, у јавности су се пре два месеца појавили наводи о илегалној “ДНК Биобанци” проф. др Татјане Симић на Медициском факултету где обавља функцију декана. Такође је обелодањено да су у замрзивачу Института Медицинског факултета у Београду откривени узорци људског ткива, без знања и сагласности пацијената (власника тих ткива)!
Нерегистрована биолабораторија ДНК „Биобанка“ годинама ради илегално, а узорци ткива грађана Србије шаљу се у Данску кроз пројекат УРОМОЛ. Поводом рада ове илегалне банке ДНК ткива поднета је и кривична пријава од стране Етичког одбора Србије, који је утврдио кршење неколико закона, као и права пацијената и међународних конвенција! Али је тек 18. августа министар здравља Златибор Лончар забранио њен рад.
На питања о „ДНК Биобанци“ и разлозима за доношење Решења о обустави истраживања, деканка Медицинског факултета проф. др Татјана Симић, није одговорила до објављивања овог текста.
Професорка, деканка, академик, лекар…
Проф. др Татјана Симић је од 1989. године запослена на Институту за медицинску и клиничку биохемију Медицинског факултета Универзитета у Београду (MФУБ), редовни је професор и дописни члан САНУ. Пре него што је постала декан, била је шеф Катедре за специјалистичку наставу из Клиничке биохемије и шеф Катедре за основну наставу из Медицинске биохемије. Била је на функцији председника Комисије за научноистраживачки рад студената овог факултета и била продекан за научни рад МФУБ у периоду од 2009–2018. године.
Након доласка Вучића на власт, Симићева оснива Лабораторију за функционалну геномику и протеомику на Институту за медицинску и клиничку биохемију МФУБ (у јуну 2014. године). Занимљиво је да је 2002. године била стипендиста владе Немачке, а 2003. године стипендиста владе Аустрије и радила на Медицинском факучлтету у Дизелдорфу, па у Институту за рак у Бечу.
На Универзитету у Београду др Симић је председник Већа научних области медицинских наука. У телима Министарства просвете, науке и технолошког развоја која се баве науком је била члан Матичног научног одбора (МНО) за медицинске науке и члан Комисије за стицање научних звања. Члан је Републичке стручне комисије за онкологију, а раније је била и члан Републичке стручне комисије за медицинску биохемију Министарства здравља Републике Србије.
- eto to je tako 31/08/2025 u 20:39 Odgovorite
  Cim je Simiceva, to je neka baba devojka, bez kuceta i maceta, nije ni cudo sta radi. To je neko sebicno stvorenje koje je naslo srodno okruzenje medju naprednjackim kriminalcima.