Изложба „Надежда Петровић“ у Деспотовцу

У Галерији Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“ у Деспотовцу у недељу 17. августа свечано је отворена  изложба „Надежда Петровић“. Изложбу су отвориле директорка Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“ у Деспотовцу, Влатка Миленковић, и ауторка изложбе, музејска саветница Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ у Чачку, Драгана Божовић.

Драгана Божовић

У оквиру гостовања Галерије са својим програмима и делима из збирки у другим установама, ове године се реализује изложба у Деспотовцу. Представљају се дела Надежде Петровић. Изложба припада програму значајне манифестације Дани српскога духовног преображења која се ове године одржава 33. пут.

Изложбу чини мултимедијални део и слике. Мултимедијални део је доступан од почетка манифестације. Надеждине слике су изложене од 17. до 24. августа 2025. године. Иако изложба у Деспотовцу садржи скроман број слика, пружа сагледавање динамичног живота и садржајног опуса уметнице захваљујући изложеним принтовима и видео презентацијама. Дела представљена на изложби припадају Минхенском и Србијанском периоду Надеждиног сликарства. Тематски су заступљени њени најчешћи мотиви – пејзаж и портрет.

Надежда са родитељима

Воденица, 1901. уље на картону, 37x52cm, инв. бр. 90

Слика припада првом, Минхенском периоду Надеждиног сликарства и првој Минхенској фази која обухвата време похађања сликарске школе Антона Ажбеа. Надежда има иза себе готово три године боравка у Баварској, а ову годину највише проводи са професором Игором Грабаром који је инсистирао на сликању у пленеру. Изабрани мотив – крајолик са реком и воденицом – указује на Надеждино прихватање сликања у природи, уз непосредан контакт и доживљај мотива. У једном писму из ове године породици пише: „Нашли су да сам рођени сликар пејзажиста …“

Портрет седе жене, 1907. уље на картону, 55х45cm, инв. бр. 93

Слика припада Србијанском периоду Надеждиног сликарства и крају прве, србијанске фазе која је везана за њен рад у околини Београда, у Реснику, и Сићеву надомак Ниша. Сликању портрета приступа спонтано са жељом да забележи свој осећај онога што портретисана особа у себи носи. Иако се већ профилисала као уметница чије слике имају богат колорит, овде бира умереније боје, те доминира смиреност. Светлија палета најављује њено кратко двогодишње посвећивање импресионистичком концепту.

Експонати: Воденица, Портрет седе жене, Портрет старице

Портрет старице (Милевица Петровић), 1909. уље на картону, 32x23cm, инв. бр. 94

Слика припада Србијанском периоду Надеждиног сликарства и његовој трећој, колористичкој фази. Надеждина забелешка у доњем левом углу слике говори о томе да је настала у Нишу у априлу 1909. године. Слика зрачи Надеждином учвршћеном експресионистичком обрaдoм и богатим изнијансираним колоритом.

____________________________________________________________