Uzgajivači maline: Otkupna cena je ponižavajuća (VIDEO)

Proizvođači malina okupili su se danas na protestu u Arilju nezadoljni drastičnim padom otkupne cene oovog voća, sa prošlogosišnjih 630 na samo 400 dinara po kilogramu. Kažu da je ova cena poniženje i da ne pokriva  ni troškove proizvodnje, dok su oni koji imaju sezonske radnike u debelom minusu. Pozvali su još jednom državu da osmisli mere za spas voćarstva jer od toga zavisi i opstanak sela.

Porodica Bogdanović iz Trešnjevice, kod Arilja, malinarstvom se bavi od 80-ih godina, i nikada, kažu, nije bilo teže nego danas. Veliki broj domaćinstava do sada je već digao ruke i napustio malinarstvo, ali i selo. Prošlogodišnja cena bila je i do 630 dinara za kilogram, a ove tek 400 dinara, što jedva pokriva troškove proizvodnje.

— Ove godine, što se tiče kvaliteta, mogli su da plate malinu 500 dinara, znači da to bude neka približna cena konstantno, da ne dođemo u situaciju dogodine da nam bude 300 dinara cena. Znači, da cena ne varira, da ima veliku oscilaciju, da bude negde približno, znači veća ili manja, ali da bude približna, da ljudi imaju račun da rade, da planiraju, da ulažu, da rade dalje. Da održimo zasade, da povećamo, kao što smo imali nekad, da budemo lideri. Ako bude ovako, tonućemo s malinom, krčiće se malinjaci, to je nesporno. Manje će se ulagati i nestajaće sve više — upozorava Mileta Bogdanović.

Crkveni praznik i crveno slovo, malinari su iskoristili da organizuju još jedan protest ispred opštine Arilje, kako bi ukazali na loše stanje u grani voćarstva od koje je nekada živelo skoro pola miliona ljudi.

—  Ja se bavim s ovim 50 i kusur godina. Primio sam udaraca, batina, promenio sam 50, nije 50 bukvalno, ali 20 ministara u poljoprivredi do sad. Nikad niko nije rešio ovo. Mladi idu, beže iz sela, malo ostaje naroda. Sad vam kažem, priča o subvencijama, priča o traktoru, priča o svemu, ne može to da zalegne, da te stimuliše da ostaneš tu. Pa šta da vam kažem, ako imate subvenciju na hektar maline, 18. 000 dinara, to zaleže za dve beračke dnevnice, sa hranom i sa da mu platite. Je l’ to realno? Je l’ živimo negde u nekom drugom svetu? 18.000 po hektaru! Mislim, sramota, glupost je pričati o tome — kaže Dragan Bogdanović, predsednik udruženja Vilamet Spas.

Jedno od rešenja koje zagovaraju jeste podizanje preradnih kapaciteta, ali i domaća veća potrošnja. Predlažu da se deca u vrtićima i školama hrane domaćom, zdravom hranom i voćem, a ne pecivima i suhomesnatim proizvodima. Međutim, u tome nisu nikada dobili podršku ministara, ni prošlih ni sadašnjeg, niti su protesti dali rezultate.

—Pa ja sam to predlagao još davno, kad je bio Dušan Petrović ministar poljoprivrede, da se rade za vrtiće sokovi, da se rade za bolnice sokovi, da se rade džemovi, da se radi prerada, da ne ide sve u preradu. Smeni se jedna vlast, smeni se druga vlast, treća, i svi počnu i svi odu. Mi ostajemo tu gde jesmo, videćemo šta će dalje da se dogodi. Pri kraju sam života, pa pratim ovu decu šta rade, ali bogami, ne piše nam se dobro — kaže Dragan Bogdanović.

„I sad je opet došao ministar da dokusuri ono što nije u prvom mandatu dokusurio. Znači, on vam je kao onaj razbojnik, koga uhapse, puste, on počini ponovo isto delo. E, tako je kod ministra ovog našeg — kaže Mileta Bogdanović.

Malinari su pozvali na jedinstvo voćara i jači pritisak na državu, kako bi se već sada osmislili programi za spas malinarstva, jer smo od nekadašnjeg lidera u proizvodnji sada spali na treće mesto.