Kajsija rodila, cena pala, proizvođači opet kratkih rukava (VIDEO)

U našoj zemlji ove godine nije bilo kasnih mrazeva i rod kajsije je dobar. Međutim, proizvođači će, po svemu sudeći, opet ostati kratkih rukava, jer otkupna cena poslednjih dana sve više pada, sa početnih 80 na samo 40 dinara.

Sakupljanje i berba kajsija u domaćinstvu Andrije Robajca u Prijevoru počinje u 5 sati. Cela porodica je od ranih jutarnjih sati na nogama i tako je punih mesec dana dok traje berba. Ove godine ispomoć je stigla od vrednih dečaka iz Konjevića koji su leto iskoristili da zarade dodatni novac. Za razliku od poslednjih tri ili četiri godine  rod je izuzetan, ali cena poslednjih nedelja pada. Sa početnih 80 dinara pala je na 40 dinara, a ima najava da će se pad nastaviti.

— Pre svega, još uvek nam nisu saopštili zvaničnu cifru. Vrti se oko nekih 40-ak do 50 dinara. To je neka cena koja se javlja poslednjih 5-6 godina. Svesni smo gde je otišlo naše društvo posle korone i šta se desilo sa cenama, apsolutno svega. Međutim, u celoj toj priči izgleda da je kajsija najkonstantnija sa lošom cenom. I zaista, 2020, kad mi je neko rekao: „Andrija, 50 dinara, padalica, može li?“ Može. I to je zaista tad bila korektna cena, meni ekonomski isplativa. Međutim, današnjih 50 dinara vredi kao 10 dinara te 2020. godine. I zaista nemam račun da radim. Ali pokojni čukundeda, pradeda, deda, otac su mi ostavili zaista lepo imanje i lep voćnjak, i greota je da ga i ja ne ostavim mojoj deci — priča Andrija Robajac.

Sada svi traže način kako bar da ostanu na nuli, dok pojedini kažu da je neće ni brati. Pomoći države nema a slična situacija ponavlja se iz godine u godinu.

—  Nebojša, ne bih se složio sa vama da nema pomoći države. Nema države. Kad bi postojala država, postojala bi i pomoć. Većina ovogodišnjeg roda će otići za rakiju, nešto za moje zalihe, nešto ko bude kupio. Jer imali smo pre nekoliko dana izuzetno kvalitetan grad, i apsolutno svu braniku mi je taj grad uništio. Tako da, ja ću deo te branike iskoristiti za rakiju, ostalo ide u trulež i ide zemlji. Apsolutno smo prepušteni sami sebi. Pre par dana smo imali jedan sastanak u selu do našeg, Mijakovci, koji su baš čuveni po kajsiji.  Imali smo onako, zaista, jedan lep sastanak gde smo pričali šta ubuduće, pošto za ovu sezonu izgleda da je kasno. Teramo malo taj neki inat srpski, da ne predajemo jednostavno dok baš ne budemo morali, i popunjavamo, kažem, zalihe sa da bismo ispekli kasnije rakiju. Međutim, taj naš inat ne donosi dobro nikome, naročito ne donosi dobro nama proizvođačima. Tako da, smatram zaista da je došlo krajnje vreme, a to pričam, evo, već 10-ak godina, da proizvođači moraju diktirati uslove na tržištu, a ne otkupljivači. Bez ljutnje bilo kome, jednostavno, mi imamo zaista kvalitetan proizvod. Kvalitetan proizvod imaju i naši drugovi zemljoradnici iz Smedereva, iz Grocke, iz Šapca, različite sorte. Međutim, kvalitetan proizvod, i mislim da je zaista, zaista krajnje vreme da srpski seljak kaže: „Dosta, znam šta imam, znam koliko to vredi, želim da mi se to plati“ — kaže Robajac koji sa ponosom ističe da je upravo u njegovom imanju posađena prva kajsija, ako ne u Srbiji, onda sasvim sigurno u ovom delu Srbije.

— Moram reći da je prva kajsija posađena u Prijevoru, u celoj Srbiji. Pokojni Obren Robajac je 1883. godine posadio prvu kajsiju u Srbiji, da se ogradim, u zapadnoj Srbiji sigurno, a doneo ju je iz Austrougarske, a Austrougarska je bilo sve severno od Dunava te godine. Ta kajsija je živela do 2006. godine. A inače, pokazaću vam ovih ovde nekoliko kajsija, sve su stare preko 100 godina, a ona onde koju vidite, potkočena, ona je posađena 1901. godine. I ona ima 125 godina. I dan-danas rađa, i dan-danas rađa divnu mađarsku sortu — ponosno ističe Andrija Robajac.

View this post on Instagram