Kum veštačke inteligencije: Nema razloga za optimizam

Džefri Hinton (Geeofrey Hinton), dobitnik Nobelove i Touringove nagrade za rad na mašinskom učenju, koga u naučnim i tehnološkim krugovima često nazivaju „kumom veštačke inteligencije“, nedavno je u razgovoru za Financial Times (FT) poručio mladima da ne bi trebali s optimizmom da gledaju na razvoj veštačke inteligencije.

Hinton danas retko govori o pozitivnim doprinosima koji se mogu očekivati od AI-ja bez da istovremeno upozori na njegove opasnosti. Njegovo ime ušlo je u istoriju zahvaljujući otkrićima iz osamdesetih godina 20. veka koja su omogućila razvoj današnjih dubokih neuronskih mreža. No u poslednje dve godine postao je najpoznatiji pesimista kada je reč o budućnosti AI-ja. U tome nije jedini. Slično razmišljaju i mnogi drugi ljudi koji se bave razvojem AI-ja, poput suosnivača Instituta za istraživanje veštačke inteligencije Eliezera Judkovskog (Yudkowski), vlasnika mreže X Elona Maska i fizičara s MIT-a, osnivača Future of Life Institutea Maksa (Max) Tegmarka.

Manjina će se bogatiti, a većina siromašiti

U nedavnom intervjuu za Financial Times Hinton je upozorio da svet ulazi u fazu u kojoj će veštačka inteligencija „stvarati ogromne profite i ogromno bogatstvo za manjinu, dok će većina postajati sve siromašnija“.

– Zapravo dogodiće se to da će bogati ljudi sve više koristiti AI kako bi zamenili radnike. To će stvoriti masovnu nezaposlenost i ogroman rast profita. Nekolicinu ljudi učiniće puno bogatijima, a većinu ljudi siromašnijima. To nije krivica AI-ja, to je krivica kapitalističkog sistema“, tumači Hinton.

AI kao prijetnja radnim mestima

Hintonova predviđanja u suprotnosti su s predviđanjima koje vole da stvaraju neki direktori velikih tehnoloških kompanija, poput direktora OpenAI-ja Sema Altmana, suosnivača i direktora Guglovog DeepMind-a Demisa Hasabisa ili direktora Guglovog Alphabet-a Sundara Pikaija koji ističu uglavnom samo optimistična predviđanja prema kojima će AI postati alat koji će pomoći da se reši problem gladi, bolesti i klimatskih promena.

Hinton tvrdi da će prvi učinak razvoja AI-ja biti drastičan udarac na tržište rada. Veštačka inteligencija već sada može da automatizuje čitave kategorije poslova, od kancelarijskih do kreativnih, a s napretkom modela u sledećih pet do dvadeset godina taj proces će se ubrzati.

– U tehničkoj zajednici nema puno sumnje u to da će te stvari postajati sve pametnije – kaže Hinton i postavlja pitanje šta će se dogoditi ako AI postane mnogo pametniji od čoveka.

„Ako je asistent puno pametniji od vas, kako ćete zadržati moć? Jedini primer za koji znamo da biće s manjom inteligencijom kontroliše inteligentnije biće jeste primer bebe i majke. Kada bebe ne bi mogle da kontrolišu svoje majke, umrle bi.“

Hinton na temelju toga zaključuje da je jedina šansa za čovečanstvo da „projektuje AI da tako da nam bude kao majka, jer majka brine za život deteta“.

Univerzalni temeljni dohodak i ljudsko dostojanstvo

Na pitanje može li se ovaj scenario ublažiti univerzalnim temeljnim dohotkom, rešenjem koje su predlagali neki tehnološki lideri, Hinton odgovara da on nije dovoljan.

– Univerzalni temeljni dohodak neće rešiti problem ljudskog dostojanstva, jer ljudi vrednost crpe iz svog rada – objasnio je.

Drugim rečima, nije dovoljno samo novcem nadoknaditi gubitak posla: rad daje ljudima smisao i društvenu ulogu.

Poruka mladima: Nema razloga za optimizam

Možda najpesimističniji deo intervjua jeste onaj koji se odnosi na mlađe generacije.

Na pitanje kako mladi mogu da ostanu pozitivni u svetu koji se suočava s pretnjom veštačke inteligencije, rezolutno odgovara:

– U iskušenju sam da pitam zašto bi ostali pozitivni? Možda bi učinili više kad ne bi bili toliko pozitivni… Zamislite da kroz teleskop vidite invaziju vanzemaljaca koja će stići za deset godina — da li bi li se tada pitali kako ostati pozitivan? Ne, pitali biste se kako ćemo se dovraga sa tim nositi. Ako ostati pozitivan znači pretvarati se da se to neće dogoditi, onda ljudi ne bi trebalo da ostanu pozitivni – poručio je.

AI i globalna trka

Hinton u razgovoru, među ostalim, kritikuje američku administraciju zbog nedostatka volje da ozbiljno reguliše vještačku inteligenciju budući da joj je na prvom mjestu da u trci u razvoju AI-ja ostane ispred Kine. Suprotno tome, tvrdi da je nakon razgovora s kineskim političarima u Šangaju stekao dojam da Kina tu prijetnju shvata ozbiljno.

– Mnogi su političari tamo inženjeri. Oni to razumiju na način na koji advokati i trgovci ne razumiju – dodao je.

Na pitanje može li se verovati Kini da će zaštititi interese čovečanstva, odgovorio je: „To je sekundarno pitanje. Opstanak čovečanstva važniji je od toga da nam bude lepo. Možete li verovati Americi? Možete li verovati Marku Zakerbergu?“

Pesimizam s iskustvom

Hinton je svjestan da njegova vlastita životna dob stavlja njegove brige u drukčiji okvir.

– Meni je 77 i kraj ionako uskoro dolazi – rekao je.

No izrazio je zabrinutost za mlađe generacije ističući da je čovečanstvo na istorijskoj raskrsnici:

– Nalazimo se u istorijskom trenutku u kojem se događa nešto neverovatno, a to može biti neverovatno dobro ili neverovatno loše. Možemo nagađati, ali stvari neće ostati onakve kakve su sada – kazao je.

Ne slažu se svi s Hintonom

Važno je istaći, kako smo naveli u uvodu, da mnogi stručnjaci s područja AI-ja ne dijele Hintonov pesimizam. Npr. njegov dugogodišnji kolega i su dobitnik Turingove nagrade Jan LeCun (Yann LeCun), danas glavni naučnik za AI u Meti, smatra da su veliki jezični modeli poput ChatGPT-a još uvek daleko od stvarne inteligencije te da su Hintonove tvrdnje o neposrednim egzistencijalnim pretnjama preterivanja.

Kritičari takođe naglašavaju da njegove procene o gubitku radnih mesta ne uzimaju u obzir istorijske obrasce u kojima su nove tehnologije najpre istiskivale ljude na određenim poslovima, da bi potom otvorile čitave nove sektore zanimanja. Neki kritičari optužuju ga pak da svojim istupima daje argumente za pretjerano regulisanje te da time zapravo pogoduje velikim tehnološkim kompanijama koje bi strožom regulacijom mogle ugušiti manje konkurente.