Vređao sam, grešio sam

I danas se predsednik Srbije u direktnom TV prenosu obratio naciji. Po ko zna koji put.  Samo ovog puta zvučao je iznenađujuće pokajnički. Skoro pa da bi mogli ovom tekstu da stavimo naslov „Vučić je rekao da su studenti u pravu“.

A počeo je skrušeno:

–  Pre godinu dana naša zemlja je doživela užasnu tragediju. 16 života je izgubljeno usled pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Sutra 1. novembra otići ću u crkvu da se pomolim Bogu da zapalim sveću za svakoga od njih. Pozivam i ljude da isto to učine, a znam da mnogi od vas to i hoće. Znam i razumem da u trenucima tuge neki ljudi utehu traže u okupljanjima na ulicama trgovima drugim mestima. Svako to obeležava i svako tuguje onako kako misli da je najbolje. Sve dok se to radi na miran i zakonit način uz poštovanje i obzir prema drugim ljudima ja to u potpunosti podržavam.

Osvrnuo se i na činjenicu da ni posle godinu dana nije podignuta optužnica protiv odgovornih za nesreću u Novom Sadu. Ne samo da nije podignuta optužnica nego ni istraga još nije završena i ne zna se ni ko su sve odgovorna lica za ono što se dogodilo. Jedino je nesporno da je u pitanju visoka korupcija.

– Znam da su mnogi i dalje veoma ljuti i osećaju nemoć što još što još nisu određeni krivci za taj užasni događaj a kamoli kažnjeni. Ne moram da naglašavam da je to i za mene razočaravajuće iako su takvi procesi komplikovani i traju dugo i u mnogo naprednijim zemljama. Mogu da razumem ljutnju. Naročito porodica žrtava i onih koji su bili direktno povređeni i pogođeni tragedijom. Iskreno se nadam da će na ta pitanja uskoro biti dat odgovor na način koji porodicama i svima u Srbiji daje neku vrstu pravde. Meni nije važno samo da se otkrije šta se tačno dogodilo i zašto se dogodilo, već kako da sprečimo da se takve užasne stvari ponovo dogode. Ili bar da svedemo šansu za to na najmanju moguću. Jer posao države je da štiti svoje građane. Od suštinske je važnosti da odredimo prošlost najviše zato da bismo shvatili šta u budućnosti možemo bolje da uradimo. To je dužnost nas koji zemlju vodimo.

I sad dolazi onaj pokajnički deo govora:

– Godinu dana posle tog užasnog dana mogu da konstatujem su mnogi u našem društvu pravili ozbiljne i velike greške. Uključujući i mene. Šok usled tog događaja prouzrokovao je to da su mnogi ljudi pokazali nečuveni bes, da su klevetali, kršili pravila provodili nasilje nad drugima i tuđom imovinom. Pokušavali da unište mit našeg društva i osnovne vrednosti koje nas kao narod povezuju. Kao što su neki pokazali bes u nekim trenucima sam i sam rekao neke stvari zbog kojih mi je žao što sam ih izgovorio. Kako studentima tako i demonstrantima i drugim ljudima sa kojima se nisam slagao izvinjavam se zbog toga. Svoje greške ne shvatam olako, one me progone. Oni koji me poznaju znaju da sam svoj najveći kritičar. Ali dovoljno sam odgovoran da prepoznam svoje greške i da ih priznam i time da pokušam da budem bolji. Želim da se sutra svako od nas osvrne na stvari koje je rekao ili uradio. Znam da ja hoću. I u tom osvrtanju da razmisli da li je išta moglo da se uradi drugačije na mirniji način i uz poštovanje drugih. Sva ta mržnja koja ključa u našem društvu ne donosi ništa dobro. Vodi samo do još veće destrukcije. U ogoljenom besu ne uspevamo da vidimo da poništavamo sposobnost da živimo zajedno u jednoj državi za koju sam siguran da je svi volimo – rekao je Vučić.

A onda je došao onaj demagoški deo govora.

– Moja istinska želja kao predsednika republike je da sutrašnji dan prođe mirno. S poštovanjem jednih za druge i jedni prema drugima posebno prema žrtvama sa više tišine nego vike, sa više razmišljanja nego nadgornjavanja, sa jasnijim pogledom ka sebi nego ka drugima. Nigde nas neće dovesti to što krivimo jedni druge. Samo zajedničkim radom možemo nešto bolje da stvorimo. Istinska pravda mora da bude zadovoljena za živote koji su izgubljeni tog kobnog dana. Tu se svi slažemo. Ali ne pravda izmišljena na ulicama već pravda koja se donosi u institucijama. Neki od nas možda misle da te institucije nisu sposobne. Ali to su jedine institucije koje imamo i moramo da ih podržimo i da apelujemo na njih da rade svoj posao da rade vrednije i brže kako bi se otkrila istina. Ne istina jedne ili druge strane već jedina istina. Ona koja je potkrepljena dokazima to je istina koju bi sve strane društva trebalo da budu voljne da prihvate. Neka sutra bude dan koji nas ujedinjuje, a ne dan koji nas dodatno razdire. Dan kada ćemo se ujediniti u tuzi porodica i pokazati svoje poštovanje i ljubav prema njima. Ne dan koji će svako od nas iskoristiti za svoju političku dobrobit. 

Tu je počeo novi deo govora sa još više demagogije tipa „puno pričam, a malo ili ništa ne kažem“:

– A posle sutrašnjeg dana hajde da pokušamo još jednom sa dijalogom u društvu. Oni koji žele da protestuju mogu to i da nastave ali sa više poštovanja prema svojim sunarodnicima koji se sa njima ne slažu. Sa više poštovanja zakona i pravila u društvu kojih svi moramo da se pridržavamo. Ali protestovanje po sebi takođe nije zamena za razgovor. Ono je dobro za uzvikivanje slogana ali ne za rešavanje problema. Još jednom pozivam one koji protestuju da sednu za sto iskažu svoje želje da učestvuju u razgovoru debatama. Ne kroz ultimatume već kao deo razgovora.

Za kraj uobičajeno zastrašivanje nacije, sledi „pomor i potop“ a on nam je jedina nada da Srbija preživi. Samo treba da ga slušamo

– Naša zemlja će u narednih nekoliko nedelja i meseci da se suoči sa ogromnim izazovima. Oni nemaju veze sa sutrašnjim danom, oni nemaju veze sa protestima. Stvari koje smo uzimali zdravo za gotovo se urušavaju u današnjem svetu. Strukture koje su godinama funkcionisale nestaju. Svet oko nas se velikom brzinom menja. Događaju se tektonske promene. I mi na sve to moramo da pružimo najbolji odgovor zajedno i ujedinjeno. Uprkos svemu Srbija će opstati u to ne sumnjam. Ali da li će Srbija napredovati. To zavisi od svih nas. Ako nastavimo da se svađamo imaćemo manje energije koju ćemo da upotrebimo za rast i prosperitet naše zemlje. Ako radimo zajedno sve možemo da prevaziđemo i iz toga izađemo jači. 

______________________________________________________________