Đavo stiže po svoje

Kažu naši stari da đavo nikada ne spava. Kažu i da đavo uvek stiže po svoje. Za ovo prvo već smo se uverili na primeru vršnjačkog nasilja u osnovnoj školi u Mrčajevcima. A i ovo drugo, da đavo uvek dolazi po svoje, ima sve šanse da se obistini upravo u pomenutoj školi.

OŠ „Tatomir Anđelić“ Mrčajevci

U pravu su izgleda i oni koji kažu da za funkcionere, članove, aktiviste i simpatizere SNS-a ne važe zakoni države Srbije i da njima jedino može da sudi sud njihove partije. Što li nas to podseća na KPJ i druga Tita.

Jer da nije tako neko bi već bio pozvan na odgovornost i smenjen zbog teškog oblika vršnjačkog nasilja koji se nedavno dogodio u toj školi. Ali kad se neko orodi sa naprednjačkim ministrom i kad ima člansku kartu SNS-a, onda nema odgovornosti.

U čačanskim školama obično se svi incidenti, a naročito slučajevi vršnjačkog i svakog drugog nasilja guraju pod tepih. Izgovor za takvo postupanje je da će škola doći na loš glas i da će se smanjiti interes učenika i roditelja za upis novih đaka, a time se smanjuje i fond časova pa nastavnici gube posao.

Na drugoj strani država je propisala određene procedure, strategije i programe u borbi protiv vršnjačkog nasilja, usmerene ka prevenciji i intervenciji. Srbija ima zakone koji regulišu prava deteta i obavezuju obrazovne ustanove na sprečavanje nasilja. Postoje i protokoli o zaštiti dece od nasilja. U školama se sprovode programi namenjeni edukaciji učenika o štetnosti nasilja i izgradnji socijalnih veština. Ovi programi često uključuju radionice o nenasilnoj komunikaciji i rešavanju konflikata.

Nastavno i stručno osoblje po školama se edukuje kako da prepozna i reaguje na slučajeve vršnjačkog nasilja, kao i da implementiraju prevencijske programe.

Tako kaže država, a šta kaže praksa.

Pre nekoliko godina tadašnja direktorka srednje Prehrambeno-ugostiteljske škole povela je disciplinski prekršaj protiv školske pedagoškinje koja je po struci i savesti pokrenula postupak, po slučaju prijave učenika jednog odeljenja četvrtog razreda, da se njihova maloletna drugarica iz odeljenja upustila u ljubavne i seksualne odnose sa čovekom starijim preko 40 godina od nje.

Stav direktorke bio je da će za manje od mesec dana biti kraj školske godine, da će problematična učenica završiti školovanje u PUŠ pa više neće biti problem za školu, a i tokom leta će steći punoletsvo pa može da radi šta hoće. Pozivala se i na stav majke dotične učenice, da njeno dete ima pravo da radi šta hoće, da se druži s kim hoće i da ona kao majka nema problem sa tim.

Toliko o preventivi, o zaštiti maloletnih učenika, o odgovornosti škole i roditelja, o državnim programima i procedurama.

Disciplinski postupak koji je direktorka povela protiv školskog pedagoga postao je predmet sudskog spora koji je pravosnažno, nakon par godina, okončan presudom u korist pedagoškinje, koja je shvativši valjda sa kim u školi ima posla napustila školu i otišla u privatnu praksu.

No da se vratimo već pomenutom slučaju uMrčajevcima. Kako su izjavili svedoci iz i van škole, umesto da škola odmah pokrene propisani postupak po osnovu vršnjačkog nasilja koje se dogodilo u objektu škole, nastavnica koja je razredni starešina odeljenja pokušala je da zataška ceo slučaj.

Kako to nije uspelo tek sutradan je prijavila šta se dogodilo.

Ni nadležno javno tužilaštvo nije bilo na visini zadatka, nego je „istražnim radnjama“ utvrdilo da nije u pitanju seksualno nasilje nad učenikom nego neka vrsta seksualnog egzibicionizma, što je valjda po zaključku OJT previše blaga stvar za službeno postupanje. Ni činjenica da je učenik koji je označen vinovnikom događaja i ranije imao slične ispade u školi i na ekskurziji, nije „upalila tužilačku crvenu lampicu“.

Već ranije smo na nekim primerima postupanja Tužilaštva povodom nasilja u čačanskim školama mogli zaključiti da čačanski tužioci prilično blagonaklono gledaju na ovu pojavu u školama i da su počinioci nasilja u školama ili prema nastavnom osoblju i njihovim porodicama, zapravo „zaštićeni međedi Srpske napredne stranke„.

Setimo se primera verbalnog napada Gvozdena Nikolića, vlasnika režimskog GZS, na učiteljicu Vesnu Jerotijević u školskom dvorištu pred njenim učenicima i kolegama i napada na porodicu gimnazijskog profesora Matijevića.

Propisana procedura kaže da je škola obavezna da sarađuje sa roditeljima učenika u prevenciji vršnjačkog i svakog drugog nasilja u školama, a naročito kada do nasilja dođe.

Po izjavama pojedinih roditelja, od kojih su neki i članovi Saveta roditelja u školi, direktorka škole u Mrčajevcima odbila je bilo kakav razgovor sa njima povodom slučaja vršnjačkog nasilja koji se dogodio.

Radovan Zoćević, arhivski snimak Printscreen

Posebno je zanimljivo i da se profesor fizičkog vaspitanja u mrčajevačkoj školi Radovan Zoćević, koji je kao član Grupe građana „Pokretač“ jedno vreme bio aktivan u javnim protestima i blokadama ulica i kružnih tokova u Čačku, povodom ovog slučaja u školi u kojoj radi, nije javno oglasio. Nije pozvao građane na protest, kao što nije pozvala ni grupacija Pokretač, ali Čačani pamte da je bio jedan od kolovođa ulaska građana u dvorište čačanske Opšte bolnice sa zahtevima da „lekari skinu bele mantile i izađu iz Bolnice“ i „da direktor Bolnice podnese ostavku„, jer je Zoćević valjda umislio da je direktor Bolnice kriv za smrtne ishode dve operacije krajnika, iako nije ni bio u operacionoj sali niti je imao bilo kakav kontakt sa pacijentima koji su preminuli.

U direktnom TV prenosu obraćanja direktora Bolnice građanima koji su se okupili u dvorištu Bolnice, Zoćević je bio uočljiv kao jedan od onih koji prekida i ometa govor direktora i koji povišenim tonom poziva na smenu direktora Bolnice.

Da li to što sada taj isti Zoćević gromoglasno ćuti, kad je mečka zaigrala u njegovom dvorištu, ima neke veze sa tim što je i na njemu deo odgovornosti za vršnjačko nasilje koje se dogodilo u školi. Neće biti da on kao predsedavajući Tima za nasilje, kako se skraćeno zove Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u Osnovnoj školi “ Tatomir Anđelić“ u Mrčajevcima, nije ništa preduzeo na preventivi, a ni na procesuiranju nasilja koje se dogodilo.

Ovog puta nije stao pred okupljene građane pred školom i grlato  tražio smenu direktorke škole, koja je valjda kao i direktor Bolnice komandno odgovorna za ono što se dešava u ustanovi kojom rukovodi.

Ili za direktora Bolnice važi jedno pravilo, a za direktorku škole i predsednika Tima za nasilje, to pravilo ne važi.

Samo da ne bude onih smešnih opravdanja da su direktorka i škola obavestili policiju, Tužilaštvo, Savet roditelja, Školsku upravu, Školski odbor, Ministarstvo prosvete šta se dogodilo.

Sve to je uradio i direktor Bolnice po proceduri propisanoj za zdravstvo, pa je ipak nastavnik fizičkog Radovan Zoćević, dve večeri uzastopno dolazio u dvorište Bolnice i tražio da lekari idu kući i da direktor podnese ostavku.

Valjda je sad i Zoćević shvatio koliko su istinite narodne poslovice da „Đavo nikada ne spava“ i „Da đavo uvek dolazi po svoje“.

Pokušaj zataškavanja onoga što se dogodilo u školi u Mrčajevcima neće biti zaboravljen tokom dugog toplog leta. Već prvo školsko zvonce u spetembru neće označiti samo početak nove školske godine, nego i da je đavo tu i da čeka.

_____________________________________________________________