Pobunjeno društvo, uprkos otvorenoj represiji, traži promenu vlasti

Na panel diskusiji u organizaciji Grupe građana „ProBudimo Čačak“ i organizacije „ProGlas“održanoj u Čačku, pesnik Gojko Božović izneo je snažan govor o potrebi hitnih promena u Srbiji. Naglasio je da je i sada pravi trenutak za akciju, iako bi bilo bolje da je misija spasavanja pokrenuta ranije. Uporedio je društvenu situaciju sa padobranom koji se nije otvorio, ističući hitnost potrebe za promenom.

Gojko Božović, Tamara Džamonja Ignjatović, Ivanka Popović i Miodrag Jovanović

Padobran koji se nije otvorio

– Bilo bi bolje da je ta spasilačka misija rađena pre godinu, dve ili tri dana, ali pošto nije, bolje je da bude urađena danas i u narednom periodu nego da čekamo, ne znam koliko god dana, nedelja, meseci ili godina. I evo, samo jedan mali eksperiment. Pokušajte da se setite kako je izgledao Čačak ili kako je izgledala Srbija pre godinu dana i šta se za ovih proteklih godinu dana dogodilo u našim privatnim životima, u našem kvartu, u našem kraju, u našem gradu, u okolini, ljudima sa kojima delimo svoja uverenja, ljudima sa kojima stojimo na ulicama, ljudima sa kojima se identifikujemo u javnosti. I ako se setimo barem jednog dela svih tih nevolja kroz koje smo prošli kao društvo, zamislimo onda u jednom drugom pravcu šta bi se dogodilo ukoliko, recimo, nikakvih promena ne bi bilo narednih godinu dana. Dakle, ovo društvo pada velikom brzinom, ja imam neku sliku ispred sebe, neku sliku padobrana koji se nije otvorio i mi, dakle, moramo taj padobran, hteli ili ne hteli, da aktiviramo.

Mi se nalazimo, nema nikakve sumnje, u jednom posebno osetljivom trenutku i to nije bio bilo koji trenutak ovog procesa koji traje već dugo vremena i koji je uneo vrlo značajne društvene promene u Srbiji, naglasio je Božović.

– Te društvene promene se ogledaju u činjenici da je režim ostao bez dva osnovna stuba. Jedno jeste strah, ekonomska i egzistencijalna ucena i iznuda, a drugo jeste laž, odnosno totalna propaganda. Na tim dvema osnovama režim više ne može da vlada. To su velike društvene promene koje bi trebale da budu uvod u istinske političke promene koje bi vodile najpre promeni režima, potom promeni sistema, jer bez promene režima se sistem ne može promeniti, niti se može bilo koje važnije pitanje u Srbiji rešiti. Sad mi u ovom trenutku, kažem, koji je posebno osetljiv, imamo jednačinu, naša jednačina je sa dve prilično poznate.

Pobunjeno društvo

Govoreći o trenutnom režimu, Božović je izneo da su strah i laži, dosadašnji stubovi vlasti, prestali da budu efikasni. On veruje da su društvene promene već u toku i da je osnovna struktura režima urušena, što otvara vrata značajnim političkim promenama. Božović je istakao da režim više ne vlada strahom i propagandom, nego se oslanja na otvorenu represiju.

– Na jednoj strani jeste pobunjeno društvo. Nema nikakve sumnje da je pobunjeno društvo danas većinski deo Srbije. I mi kao pripadnici tog pobunjenog društva imamo naročitu odgovornost, oni koji su većina imaju odgovornost za društvo da se te promene odigraju na najbolji mogući način, da ta tranzicija bude mirna, da se odigra onako kako je pobunjeno društvo odlučilo, dakle, na izborima. I mi kao ta većinska pobunjena, Srbija kao pobunjeno društvo, treba da budemo svesni da se suočavamo sa protivnikom koji je veoma utvrđen, koji je suviše dugo na vlasti i koji je uneo vrlo velike probleme u Srbiju.

Iza ovoga režima ostaće veoma teške političke posledice, ostaće veoma teške ekonomske posledice, ali nema nikakve sumnje da će najtragičnije posledice biti društvene posledice, naveo je Božović.

– To je režim koji je, dakle, ukinuo svaku vrstu moralne egzistencije društva i koji počiva na principu da je za uspeh, za opstanak na vlasti, sve dozvoljeno. Ne postoji nijedan moralni prestup, nijedan običajno pravo, niti zakonsko pravo koje režim nije pogazio, i to jesu vrlo ozbiljne i teške društvene posledice koje će se oslanjati u dugom vremenskom periodu i od svega možda što je ovaj režim obećavao. To je jedan od režima koji su u našoj istoriji najviše obećavali. Verovatno je jedino ispunio to da će nesumnjivo ući u istoriju. Takav režim mora biti zapamćen, a najpre treba da bude zapamćen po toj činjenici da on i dalje veruje da može da pobedi u frontalnom sukobu sa čitavom jednom generacijom.

Miran prelazak vlasti

Pesnik je naglasio odgovornost većinske pobunjene Srbije da doprinese mirnom prelasku vlasti kroz demokratske izbore. On je upozorio na ozbiljne političke i ekonomske posledice koje su rezultat dugotrajnog vladanja sadašnjeg režima i pozvao na budnost i spremnost za predstojeće promene.

Božović je takođe kritikovao generacijski sukob koji režim vodi protiv mladih i izražava optimizam da su društvene promene neizbežne. On veruje da će pobuna mladih ljudi razmontirati sistem nepravde i korupcije, te omogućiti da Srbija krene napred.

– Vi u Srbiji to znate, ne možete da nađete gotovo nikoga mlađeg od 30 godina ko nije protiv ovog režima. I ako, dakle, jedan režim ne vodi generacijski sukob, onda samim tim on zapravo pokazuje da je stupio na stranu potpune ravnodušnosti za interese ovoga društva. E, na drugoj strani jeste upravo taj režim. Mi, imajući u vidu kakav on jeste, moramo biti strpljivi, moramo biti uporni, uh, i moramo, uh, ne treba da slušamo šta režim govori, nego treba da gledamo šta režim radi. Mi ne, ne treba da se neprestano bavimo najavama režima, da li će izbori biti nedelju dana pre ili mesec dana pre ili kasnije, ali za te izbore treba da se spremimo kao da će biti sutra. U smislu da imamo i kontrolore, i posmatrače, i ljude koji su spremni da glasaju, i ljude koji su spremni da u izbornim danima i predizbornim danima budu posvećeni samoj ideji promene. A mi znamo da se u ovom proteklom periodu suviše veliki broj ljudi, uh, investirao u tu ideju promene, da je nemoguće da se promene ne dogode. Mi, dakle, treba da budemo strpljivi i da radimo za tu ideju promene.

Sa kakvim protivnikom se suočavamo

Božović je objasnio i kakvog protivnika građani Srbije imaju ispred sebe, sa kakvim protivnikom se suočavaju.

– Nema nikakve sumnje da je naspram nas, što ga ne čini manje opasnim, režim koji je istovremeno moralno bankrotirao i koji je politički i istorijski poražen. On je politički i istorijski poražen zbog toga što su propale sve njegove politike. Sve politike sa kojima je ikada izašao u javni prostor su doživele apsolutni demantij. Nacionalna politika režima završila je u veleizdaji. Ekonomska politika režima završila je u korupciji i kriminalu. Spoljna politika režima završila je u rasprodaji nacionalnih resursa kako bi se obezbedila politička podrška. Kulturna politika režima završila je u crnim listama i progonu kritičkih glasova iz javnosti.

Gotovo da je da ne možete da nađete bilo koji aspekt politike u kome se nisu dogodile tako dramatične, duboke posledice koje zapravo jedan režim čine u potpunosti neodrživim, zaključio je Božović.

– Pošto se njegov upravljački model raspao, a to je, dakle, da vlada totalnom propagandom i kontrolom svih dostupnih relevantnih medija, medija sa nacionalnom pokrivenošću, i sa druge strane da vlada na činjenici da socijalna struktura srpskog društva omogućava bespomoćnim režimima da ucenjuju ljude oko glasanja, da zapravo koriste socijalni položaj ljudi kako bi ih prisilili ekonomskim iznudama i egzistencijalnim ucenama da se politički i društveno izjašnjavaju ili da budu politički i društveno pasivni. Taj jedan upravljački model se raspao i režimu je ostalo samo jedno utočište, to je ono u čemu živimo proteklih godinu dana.

Otvorena represija

Otvorena represija može da se prati u različitim mestima, može da se prati u sudbinama različitih ljudi, ali ona je obuhvatila praktično čitavo društvo u Srbiji, naveo je Božović.

– Mi smo u dugom nizu poslednjih decenija imali različite autoritarne epizode, imali smo različite autoritarne režime, ali mi decenijama nismo imali toliko uhapšenih ljudi. Uhapšenih ljudi zbog političkog mišljenja, zbog slobodnog mišljenja, zbog učešća na demonstracijama koje su najavljene. Dakle, to je primer jedne izrazite represije i to je primer režima koji se više nego jedan u prethodnom periodu neprestano i neposredno mešao u sudbine konkretnih ljudi. Jednim ljudima je uskraćivao egzistenciju tako što nisu mogli da nađu posao, da se zaposle na bilo kojoj poziciji, na bilo kom radnom mestu, ukoliko nisu vlasnici partijske knjižice Srpske napredne stranke. U novije vreme nije dovoljno ni da budu samo članovi Srpske napredne stranke ili da budu lojalni, tihi i saputnici, nego moraju da budu borbeni lojalisti.

To je, dakle, isto jedna velika promena koja nagoveštava suton jednoga režima, zaključuje Božović.

– To su okolnosti pred kojima se mi nalazimo i očigledno je da se s jedne strane Srbija ne može umiriti, a sa druge strane očigledno je da su promene neizbežne, da su promene nužne i ono na čemu je režim opstajao 14 dugih godina, to je razarajući politički i društveni život, razarajući javni život. On je uspeo da ubedi veliki deo ljudi da, uprkos tome što su promene potrebne, da su promene nemoguće, da alternativa ne postoji i da je situacija beznadežna. Režim je stvarao jednu situaciju programirane beznadežnosti. Taj upravljački model se raspao pred generacijskom pobunom mladih ljudi koji su režimu oduzeli to na čemu je on počivao.

Oduzeli su mu većinu, oduzeli su mu socijalni prestiž, istakao je Gojko Božović.

Promena koja nam je potrebna

Božović je zaključio da je Srbija na pragu promena i pozvao sve odgovorne građane da angažovano i strpljivo rade na postizanju tih promena, u cilju boljeg društvenog i političkog okruženja.

– Pogledajte poslednjih nedelja u bilo kom gradu u Srbiji, u bilo kom mestu u Srbiji, kad mali ili takozvani veliki maturanti završavaju, obeležavaju dan svoje mature, oni se pojavljuju u majicama koje nose studentske slogane, uzvikuju slogane studentskih protesta. To zapravo pokazuje da se situacija u Srbiji nepovratno promenila. To raspoloženje se više nikada neće vratiti na stranu režima i mi, kao odgovorni ljudi, kao pripadnici većinske Srbije, moramo učiniti sve da te do tih promena dođe što je moguće pre, što je moguće odgovornije i da, i da zapravo posle toga, korak po korak, u danu posle i u danima posle primenjujemo mere koje će zapravo dovesti do demontiranja jednog sistema koji je generisao i nepravdu i korupciju, a nema nikakve sumnje da su okosnica ovog velikog protesta, ovog pokreta pobune, s jedne strane osećanje vapijuće nepravde, a s druge strane osećanje izrazitog prisustva korupcije kao osnovnog društvenog modela. Taj model se raspao i mi zbog toga jesmo tu negde na domak te promene koja nam je potrebna.

_______________________________________________________________