„Za devet neisplaćenih plata zaposlenima u Apoteci Beograd odgovorni SNS i SPS“

Zaposlenima u Apoteci Beograd nije isplaćeno 9 plata, dok se istovremeno ne uplaćuju ni doprinosi, a pravo zaposlenih na zdravstvenu zaštitu ozbiljno je  ugroženo. Reč je o kontinuiranom kršenju osnovnih radnih prava i dubokom poremećaju u funkcionisanju jedne od ključnih zdravstvenih ustanova u glavnom gradu.

Pokret Kreni-Promeni za ovakvo stanje direktno optužuje gradsku vlast, odnosno SNS i SPS, koji godinama upravljaju Beogradom.

– Ovo nije posledica tržišta, krize ili nepredvidivih okolnosti. Ovo je posledica političkih odluka i dugotrajnog nečinjenja gradske vlasti. Grad Beograd je imao i zakonska ovlašćenja i institucionalne mehanizme da reaguje – ali to nije učinio – izjavio je Nikola Stanković, odbornik pokreta Kreni-Promeni u Skupštini grada Beograda.

Grad Beograd je osnivač Apoteka Beograd i kao takav imao je pravo i obavezu da imenuje i razrešava direktora, njegovog zamenika, kao i članove upravnog i nadzornog odbora. Upravo su ti organi donosili ključne odluke i rukovodili poslovanjem ustanove.

– Ako je grad postavljao rukovodstvo, onda snosi i punu odgovornost za njihove odluke, propuste i posledice. Finansijski kolaps i neisplata zarada nisu se desili preko noći – to je rezultat godina pogrešnog upravljanja – ističe Stanković.

Iz Kreni-Promeni upozoravaju da isplata svih zaostalih zarada mora biti hitan i apsolutni prioritet, te da bi započinjanje bilo kakvog postupka koncesije bez prethodne isplate dugovanja prema zaposlenima predstavljalo izbegavanje odgovornosti.

–  U tom scenariju, Grad Beograd bi se faktički povukao iz obaveze da finansira zarade, dok bi ustanova ostala bez osnovnog preduslova za rad – zaposlenih. To bi bio direktan udar na javni interes – naglašava Stanković.

Apoteka Beograd je decenijama bila oslonac javnog zdravstvenog sistema. U periodima stabilnog poslovanja ostvareni suficiti korišćeni su za razvoj delatnosti, unapređenje farmaceutskih usluga i ulaganja u zaposlene i javnu imovinu.

Problemi u poslovanju počinju 2013–2014. godine, uvođenjem centralizovanih javnih nabavki, čime je Apoteka Beograd dovedena u nepovoljan položaj u odnosu na privatne apoteke. Umesto da se taj strukturni problem pravovremeno reši, gradska vlast godinama nije preduzimala adekvatne mere, što je dovelo do stalnih gubitaka i destabilizacije sistema.

Situacija dodatno eskalira od maja 2024. godine – dolazi do kašnjenja zarada, problema u snabdevanju lekovima i medicinskim sredstvima, zatvaranja apoteka i odlaska zaposlenih, čime je ozbiljno ugrožena dostupnost zdravstvene zaštite građanima Beograda.

Da je postojeći model neodrživ, potvrđuje i dokument koji je Skupština grada Beograda usvojila u decembru prošle godine. Iako je Apoteka Beograd zdravstvena ustanova na primarnom nivou zdravstvene zaštite, ona ne dobija sredstva za isplatu zarada iz RFZO, već se oslanja isključivo na sopstvene prihode – model koji se u praksi pokazao kao nefunkcionalan.

– Problem Apoteka Beograd nije tehničko, već i političko pitanje. Grad Beograd mora odmah da isplati sve zaostale zarade i preduzme mere za stabilizaciju rada ustanove. Svako dalje odlaganje znači nastavak urušavanja javnog zdravstvenog sistema i prebacivanje posledica loših odluka na zaposlene i građane – zaključuje Nikola Stanković.

_______________________________________________________