In memoriam

Dušan Starčević

Dušan Starčević, akademski slikar i jedan od najznačajnijih užičkih umetnika,  preminuo je u 76. godini.

Njegov opus, duži od pola veka, čine ulja na platnu, bogatog kolorita i ekspresionističkog izraza, akvareli, kojima se posvetio u poslednje vreme, i crteži.

Na uljima na platnu, velikog formata, prikazivao je suruvost klanica i obešena tela životinja, što je, kako je to primetila istoričarka umetnosti Katarina Mićunović Dogandžić, „metafora nesrećne sudbine čoveka kao bića koje je predodređeno za zločin, bilo prema pripadnicima iste vrste ili prema životinjama“.

Taj ciklus završava devedesetih godina i posvećuje se akvarelu, za koji je govrio da je „najsenzibilnija i veoma zahtevna tehnika, koja pruža velike mogućnosti“.

– Ne preslikavam ono što vidim u prirodi, već  želim da uđem u sve likovne elemente, na svoj način, onako kako meni odgovara – objasnio je svoj način rada, tokom svoje izložbe „U vodenom ogledalu“, pre dve godine u Užicu.

Čamcem je, kako je svedočio, često odlazio u klisure reka i svoj mir i inspiraciju pronalazio na onim mestima na kojima se ne prepoznaje prisustvo ljudi.

Rođen je 1950. godine u Užicu. Slikarstvo je diplomirao 1984. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član je ULUS-a i izlagao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. U dva navrata,   izlagao je na Jesenjem likovnom salonu u Parizu.

Bio je direktor Gradske galerije Užice od 2000. do 2008. godine. Ta ustanova je, u vreme njegovog mandata, zahvaljujući akademiku Ljubomiru Simoviću, uspostavila saradnju sa Galerijom SANU iz čije zbirke se u užičkoj galeriji priređuju izložbe najznačajnijih srpskh i jugoslovenskih umetnka.

Starčević je dobitnik nekoliko nagada, među kojima je i priznanje Grada Užica za izuzetne rezultate u radu, 2018. godine.

Sahranjen je 10. februara na užičkom groblju Dovarje.

_______________________________________________________________