Vlast koja ne ume da organizuje poljoprivredu govori o bezbednom iskopavanju litijuma

Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović ocenio je da aktuelna vlast nema kapacitet da sprovede ni stabilnu agrarnu politiku, a kamoli, kako kaže, „ekološki bezbedan projekat iskopavanja litijuma“.

– Vlast koja nije u stanju da organizuje funkcionisanje poljoprivrede govori o bezbednom iskopavanju litijuma. Protesti poljoprivrednika pokazuju da ova vlast nije sposobna da organizuje ni sektor koji je bio dominantna grana Srbije u 19. veku – naveo je Manojlović.

On je istakao da Srbija danas nema jasnu strategiju razvoja poljoprivrede, niti predvidive mere i stabilan regulatorni okvir.

– Sve se svodi na privremene ustupke i političko smirivanje nezadovoljstva. Godinama ne postoji sistemski održiv pristup zasnovan na jasnoj strategiji i stabilnom regulatornom okviru – rekao je on.

Manojlović je dodao da sektor poljoprivrede ne može biti „kičma savremene ekonomske ekspanzije“, ali da jeste pitanje prehrambene sigurnosti, kontrole kvaliteta hrane, samoodrživosti zemlje i demografsko-geografske ravnoteže.

– Subvencije se dele bez dugoročne vizije. Neophodan je transparentan model sa unapred definisanim kriterijumima, javno dostupnim podacima o korisnicima i mehanizmima kontrole koji sprečavaju zloupotrebe. Subvencije moraju biti usmerene na povećanje produktivnosti i konkurentnosti, a ne na kratkoročno političko smirivanje tenzija – poručio je.

Govoreći o planovima za iskopavanje litijuma, Manojlović je ocenio da „ista ta vlast ubeđuje građane da će ekološki bezbedno sprovesti projekat koji nosi ogromne rizike“.

– Preko 600 naučnika, profesora i akademika, kao i SANU kao najviša naučna institucija, stali su na stanovište da bi iskopavanje litijuma predstavljalo ekološku katastrofu. Umesto da otvori ozbiljan dijalog sa naučnom zajednicom, vlast ignoriše stavove stručnjaka i medijski ih satanizuje – rekao je lider Kreni-Promeni.

On je naveo i da je odnos prema institucijama pokazatelj kako se, prema njegovim rečima, poštuju standardi.

– Koliko poštuju standarde pokazali su kršenjem Ustava kroz skrivanje narodne inicijative koju je potpisalo 38.000 građana – izjavio je Manojlović.

Prema njegovim rečima, „priča o litijumu najbolje oslikava dve karakteristike ove vlasti – korupciju i nestručnost“.

– Tvrditi, suprotno stavovima naučne javnosti, da neće doći do ekološke katastrofe može samo korumpiran čovek. A govoriti o velikom ekonomskom razvoju zasnovanom na rudarenju u zemlji sa jednom od najnižih rudnih renti znači ne razumeti elementarne ekonomske zakonitosti – rekao je on.

Manojlović je upozorio i na, kako je naveo, iskustva zemalja koje razvoj zasnivaju na intenzivnoj eksploataciji prirodnih resursa.

– Među zemljama koje svoj razvoj zasnivaju na bespoštednoj eksploataciji resursa, nijedna nije naročito lepo mesto za život. To su zemlje u kojima većina stanovništva živi skromno, dok u bogatstvu uživa uska politička elita i njihova braća i kumovi – naveo je.

Pozivajući se na podatke Svetske banke iz 2021. godine, Manojlović je ukazao da se među prvih deset zemalja po udelu prihoda od prirodnih resursa u BDP-u nalaze Libija, Irak, Kongo i Papua Nova Gvineja.

– U Papui Novoj Gvineji rudarski projekti krajem 20. veka doveli su do višegodišnjeg oružanog sukoba nakon pobune lokalnog stanovništva zbog zagađenja, baš protiv Rio Tinta – rekao je.

Manojlović je zaključio da je modernizacija srpske ekonomije neophodna, ali da podrazumeva drugačiji pristup.

– Naravno da Srbija mora da modernizuje ekonomiju. Ali to podrazumeva ulaganje u obrazovanje, povratak stručnih ljudi, meritokratski sistem vrednosti, a ne urušavanje univerziteta, partijske diplome i obračun sa strukom – poručio je lider pokreta Kreni-Promeni.

__________________________________________________________________