Ministarstvo osvete

Panel diskusija „Stvarni i imaginarni problemi u prosveti“ održana je u Press centru Udruženja novinara Srbije u utorak 10. februara 2026. u organizaciji Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Prof. dr Jelena Vranješević, profesor razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ocenila je da protesti u obrazovanju nisu doneli sistemske promene, ali jesu proizveli neočekivano jačanje solidarnosti unutar škola.

Prema njenim rečima, tokom protesta došlo je do vidljivijeg povezivanja nastavnika, roditelja i učenika i formiranja „kulture zajedništva“, ali su ključni problemi ostali nerešeni ili su se dodatno produbili. Kao posebno zabrinjavajuće Vranješević izdvaja izostanak depolitizacije upravljanja školama, što je bio jedan od centralnih zahteva Majske platforme.

Smene direktora koje su kolektivi podržavali, uz postavljanje novih rukovodilaca bez adekvatnog uporišta u nastavničkim kolektivima, doprinele su širenju atmosfere straha u školama, ističe Vranješević. Prema njenoj oceni, mere poput suspenzija, otpuštanja i premeštaja nastavnika koriste se kako bi se oslabili protestni krugovi unutar obrazovnog sistema. Istovremeno, upozorava da posledice već trpe učenici kroz pad kvaliteta nastave.

Govoreći o visokom obrazovanju, profesorka Vranješević je kao ključni problem istakla pritiske na autonomiju univerziteta. Podseća da se Univerzitet u Beogradu nalazi među dva odsto najbolje rangiranih univerziteta na Šangajskoj listi, ali ocenjuje da političke odluke mogu dugoročno ugroziti tu poziciju. Kao posebno problematične Jelena Vranješević je označila predlog o otvaranju stranih fakulteta mimo nacionalne akreditacije, kao i izmene u regulativi koje su, kako navodi, drastično smanjile udeo plaćenog naučnog rada nastavnika.

Prema njenim rečima, takve promene ne utiču samo na zarade zaposlenih, već potencijalno i na međunarodni status i akreditaciju univerziteta, kao i na učešće u međunarodnim projektima. Dodatnu zabrinutost izaziva, kako kaže, centralizacija finansiranja koji otvara prostor za selektivno finansijsko kažnjavanje fakulteta.

– To su sve načini na koje se pokušava uticati na osnovnu vrednost univerziteta, a to je njegova autonomija – zaključila je profesorka Jelena Vranješević.

Dr Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za radno pravo, ocenio je da se položaj zaposlenih u prosveti od kraja 2024. razvijao kroz dve faze – od početne institucionalne konfuzije do, kako kaže, otvorenog pritiska na zaposlene.

Reljanović podseća da je u prvim mesecima studentskih i građanskih protesta situacija na terenu bila neujednačena: deo škola bio je u štrajku, deo u blokadi, dok su u nekim kolektivima zaposleni različito reagovali. Ipak, taj period je doveo do izvesnog ujedinjavanja oko ključnih problema u prosveti. Prelomni trenutak, prema njegovim rečima, nastupio je kada je Ministarstvo obustavilo isplatu zarada zaposlenima u prosveti.

– Od tog trenutka mi više nismo na terenu radnog prava, mi smo na terenu krivičnog prava – ocenio je Reljanović.

Usledila je faza koju Reljanović opisuje kao odnos „retribucije“, uz izostanak dijaloga sa zaposlenima i sindikatima. Posebno zabrinjava veliki broj poziva povodom kršenja radnih prava iz različitih javnih sektora, uključujući prosvetu, zdravstvo i javna preduzeća. Te prijave odnosile su se na neprodužavanje ugovora na određeno vreme, pokretanje disciplinskih postupaka i postavljanje vršilaca dužnosti direktora bez podrške kolektiva.

Prema Reljanovićevoj oceni, takve prakse potencijalno ugrožavaju pravo na rad i mogu predstavljati diskriminaciju, posebno ukoliko je motiv za neprodužavanje ugovora povezan sa sindikalnim ili političkim opredeljenjem zaposlenih. Reljanović je upozorio da atmosfera stalne neizvesnosti i zastrašivanja negativno utiče i na funkcionisanje nastave, i zaključio da bi, ukoliko se trenutni trendovi nastave, zaposlene u prosveti, nauci i visokom obrazovanju mogao očekivati „još jedan težak period“, uz rizik daljeg slabljenja radnih prava u sektoru.

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, ocenjuje da je osnovna ideja Majske platforme – da škola treba da bude „srećna zajednica“ – u praksi potkopana: „Gde god je videla srećnu zajednicu, druga strana je učinila sve da je razori.“

Prema njegovim rečima, u prethodnom periodu zabeležen je veliki broj razrešenja direktora, neprodužavanja ugovora zaposlenima i raspuštanja školskih odbora, uz uvođenje privremenih organa upravljanja bez predstavnika roditelja i zaposlenih. Kokot je istakao da su ove mere naročito pogađale sredine u kojima je tokom protesta bilo izraženo zajedništvo nastavnika, učenika i roditelja.

Kao jedan od ključnih sistemskih problema, Kokot je istakao kadrovsku krizu u prosveti. U školama širom Srbije nedostaje desetine hiljada nastavnika različitih profila, dok zbog neizvesnosg statusa i niskih zarada mnogi stručni kadrovi napuštaju obrazovni sistem posle nekoliko godina rada. Kokot se posebno osvrnuo na mere koje se u javnosti predstavljaju kao rešenja za manjak nastavnika, ocenjujući ih nedovoljno promišljenim i bez dugoročne strategije.

Kokot se kritički osvrnuo i na rad takozvanih reprezentativnih sindikata, za koje tvrdi da ne deluju nezavisno i da doprinose prividu socijalnog dijaloga u sektoru obrazovanja. Po njegovoj oceni, pregovori o ključnim pitanjima, uključujući cenu rada, faktički izostaju.

Advokat Danijel Dinčić, koji zastupa više zaposlenih u prosveti, navodi da se disciplinski postupci trenutno vode protiv dve grupe radnika: onih koji su javno podržali studentske proteste ali i ljudi koji su odbili da učestvuju u političkim aktivnostima vladajuće stranke.

Prema Dinčićevim rečima, u velikom broju predmeta koje vodi uočava se selektivna primena disciplinskih mera. Od 18 slučajeva zaposlenih koje zastupa, čak 16 ima elemente diskriminacije, jer se postupci pokreću protiv zaposlenih u jednoj grupi, dok se u identičnim situacijama protiv drugih radnika ne preduzimaju mere.

Dinčić je ukazao i na, kako navodi, ozbiljne proceduralne nepravilnosti u vođenju disciplinskih postupaka. Među njima su izricanje mera bez saslušanja zaposlenog, uskraćivanje prava na odbranu i neodlučivanje o dokaznim predlozima.

– Unapred se vidi namera da se ti zaposleni kazne, bez obzira što će ih sud kasnije možda vratiti na rad – ocenio je Dinčić, dodajući da je cilj takvih postupaka slanje poruke svim zaposlenima, odnosno izazivanje efekta zebnje.

Tatjana Vasović Novosel je bivša direktorka OŠ „Banović Strahinja“ u Beogradu, koja je godinama važila za primer funkcionalne školske zajednice. Novosel je istakla da se situacija promenila nakon što je kolektiv podržao obustavu rada početkom 2025. godine.

Prema njenim rečima, škola je bila među prvima koje su stupile u obustavu, nakon čega se i sama našla pod pritiskom zbog podrške kolektivu. U julu je razrešena dužnosti, u skladu sa širim obrascem smena rukovodilaca u školama širom Srbije.

Vasović Novosel je ocenila da je u brojnim školama na snazi praksa postavljanja vršilaca dužnosti bez podrške kolektiva, dok se konkursi poništavaju kada se pojave kandidati iz redova zaposlenih koji imaju većinsku podršku. Kao posebno problematično navodi raspuštanje školskih odbora i uvođenje privremenih organa upravljanja.

– Čim se pojavi kandidat iz kolektiva koji ima podršku zaposlenih, konkurs se poništava bez ikakvog osnova – istakla je Vasović Novosel i dodala da se sistem suočava sa sve većim problemom pronalaženja ljudi spremnih da preuzmu funkciju vršioca dužnosti direktora, jer profesionalci sve češće odbijaju takve pozicije u postojećim okolnostima.

Integralna emisija: Peščanik – Ministarstvo osvete

________________________________________________________________________