Radnici GIR-a: Na rubu smo egzistencije

Objavljeno 06/03/2026

Danas je u Kraljevu, ispred Gradske uprave, održan drugi protest radnika GIR-a kojima se duguju zarade za prethodna tri meseca.

Revoltirani jednomesečnim suspenzijama po sektorima koji su usledili od strane poslodavca, jer odbijaju da se vrate na posao dok im se ne isplate dugovanja, oni su još jednom, javnosti sugerisali na problem sa kojima se susreće više od 600 ljudi.

U ime zaposlenih, za naš portal, govorila je predsednica Štrajkačkog odbora GIR-a, Marija Jevtović, koja je istakla da su radnici mahom na rubu egzistencije, da stižu na naplatu krediti, školarine, stanarine, a da poslodavac ne želi čak ni da se udostoji da razgovara sa njima.

– Trenutno je preduzeće u velikim problemima. Mi nismo primili plate od decembra 2025. godine, nismo primili platu za januar 2026. godine i već imamo odrađen februar, tako da i ta plata uskoro stiže na naplatu. Dešava se to da ljudi masovno daju otkaze. Mi pokušavamo da razgovaramo sa menadžmentom, da dogovorimo kada će nam novac biti isplaćen. Jedini odgovor koji dobijamo od rukovodstva firme i od vlasnika lično, je taj da novca nema. U stvari oni i dalje traže od nas da mi radimo, da se stvari pakuju, da kamioni idu, ali para nema.

* Na koji način vas ucenjuju, kao što kažete?

– Pa prosto ucenjuju nas, ili počnite da radite ili dajte otkaze, pošto oni nama neće da daju otkaze zbog otpremnina ili čega već. Oni od nas traže da, ili da počnemo da radimo, ili da sami napustimo firmu.

* Kakav je plan za dalje?

– Mi smo u suštini prošle nedelje, prestali sa radom. Napravili smo Štrajkački odbor. Oni ne pregovaraju sa nama nijednog trenutka. Pre dva dana je naš pogon, i pogon krojenja i montaže dobio suspenzije. Suspendovani smo svi. Svi iz pogona su suspendovani, poslati su kući. Juče je pogon pakovanja dobio suspenzije i oni su suspendovani i poslati su kući. Kako smo mi čuli, znači to su nezvanične informacije, do kraja nedelje, to jest do ponedeljka, trebalo bi cela proizvodnja da bude suspendovana i poslata kući. Podneli smo tužbe za naše neisplaćene zarade, to je na sudu, a za ovo ostalo ćemo videti.

* A šta to u praksi znači „suspendovani“?

– To znači da smo poslati kući. Nismo dobili rok koliko ćemo biti suspendovani. Potpisali smo suspenzije zato što su nam naveli da kršimo disciplinu rada u firmi, time što smo ušli u štrajk i prosto prestali smo sa radom. Mi smo prestali sa radom zato što nismo isplaćeni već od decembra meseca, tako da prosto to je to. Više se ne radi ni o čemu drugom, radi se o tome što je ljudska egzistencija u pitanju. Mi nemamo više sredstava ni za život, ni za bilo šta drugo. Na primer, ja i suprug radimo u firmi. Postoji dosta situacija da rade supružnici, gde su tu i deca. Postoje ljudi koji su samohrani roditelji. Postoje ljudi koji imaju bolesne članove porodice. To su ljudi kojima bukvalno pare trebaju odmah. Ovo je već treći mesec da mi nismo primili plate i prosto mi smo stvarno u velikim problemima. Nas pritiskaju banke, računi nam dolaze na naplatu, sve to mi moramo da isfinansiramo, a nas naša firma ne plaća.

Lazar Cvetković je potpredsednik sindikata u GIR-u.

– Pa kao što je koleginica već rekla, tu postoji dosta kolega gde oba supružnika rade u GIR-u. I zamislite da vama tri meseca nema nikakvih priliva u kući, pritom ti ljudi imaju decu. 90% nas je u nekim kreditima, stambenim, koje kakvim. Ljudi nemaju više… nemaju da finansiraju, deca treba da idu u školu, nema para za to. Dolaze ekskurzije, rate kredita, zovu iz banke, zovu mobilni operateri, niste platili račune. Ovo je jednostavno, nemamo više ni sredstava ni da jedemo više, ne može, nemamo od čega.

Da li je većina radnika u štrajku?

– Da. Većina radnika, 99% radnika proizvodnje je u štrajku. Stali smo svi zajedno.

Šta nameravate ukoliko u narednom periodu ne budu isplaćene plate?

– Ne znam, mi smo tužbu već pokrenuli. Tražimo da nam se isplate zarade. Sad čekamo odgovor poslodavca jer smo svi poslati, je l’ te, na suspenziju, na kojoj piše da postoji mogućnost za davanja otkaza. Čekamo njihov odgovor, sad čekamo danas da nas pozovu telefonom, da nam kažu šta će da se desi sa nama, da li se vraćamo u firmu.

Pominju li se neke otpremnine?

– Ne. Ne pominju se otpremnine, verovatno zato i neće da nam daju otkaz. Na ovaj način primoravaju ljude da sami daju otkaz, terajući ih što više na taj rub egzistencije, gde više ljudi ne žele da ostanu u firmi, jednostavno moraju da daju otkaz. Pri tom tu ima ljudi koji rade po 20 i nešto godina, oni ne žele da plate te otpremnine. Mislim da vlasnik čak ne želi da firma nastavi da radi. Takav utisak dobijam.

Štrajkački tim je angažovao advokata, nakon što su, kaže, u proizvodnju dolazila tri advokata poslodavca da ,,pregovaraju’ sa zaposlenima da se vrate na posao, uz navode da mogu da imaju ozbiljne posledice što štrajkuju protivzakonito.

Zaposleni sa kojima smo razgovarali ističu da su kivni i zbog činjenice da ih je, kako kažu, poslodavac oslavljavao pogrdnim imenima i neradnicima, kao i da svojim stavom želi da izbegne da dobiju otpremnine, već ih na ovaj način ,,tera“ da sami daju otkaze, što je veliki broj zaposlenih, pogotovo onih koji su ,,duboko u kreditima„, tvrde, već i uradio.

__________________________________________________________