Slučaj jedne cevi ili država bez „o-država-nja“

Najlakši posao danas je kritikovati državne rukovodioce, nameštenike na funkcijama u državnoj upravi i javnim preduzećima. To je toliko neenergetski čin, da je postalo bljutavo. Zamislite jednog profesora književnosti koji kritikuje mladića što nije pročitao roman „Na Drini ćuprija“, jer je to nobelovski laureat, a on mučenik završio četiri razreda osnovne škole, tek da se opismeni.

Gotovo svi ovi što se danas drže za određene funkcije i, nažalost, upravljaju sudbinama naroda ove zemlje jesu u pravom smislu nameštenici od strane vladajuće SNS koalicije i njihovog vođe.Oni se nameštaju da bi služili, ali ne i da organizuju i upravljaju procesima očuvanja i razvoja države, jer oni to ne umeju.

I profesorovo pitanje mladiću je suvišno, jer on ne zna šta je nobelovski laureat, niti je čitanje romana predmet njegove životne aktivnosti. Šta ćeš pitati direktora jednog javnog preduzeća o vodama i eksploataciji sistema vodosnabdevanja kad je on do juče sedeo na nevažnom mestu i nosio zastavice?

Ili, što je još gore, šta ćeš očekivati od jednog ministra privrede koji je preuzeo tu funkciju, a da nikada u privredi nije zaradio dinar, ili od ministra građevinarstva koji o građevinarstvu zna tek toliko da neko daje novac, a neko troši taj novac da bi se u krajnjem pojavio neki objekat – možda dobar , možda nije dobar, ali ko te pita, nije važno – slikali smo se i bile su TV kamere.

Glasači

I tako smo došli do sudbine jedne cevi, poslušne i trpeljive trideset osam godina, zbog koje dvesta hiljada ljudi nema danima vodu, a bez vode nema života, to znamo.

Zbog te cevi se sazivaju štabovi za vanredne situacije, političari ne spavaju nekoliko noći. A sve to ne zbog žednih građana Čačka i okoline, već zbog glasačkog tela, praveći matematiku koliki će broj glasača okrenuti leđa vlasti zbog žednih usta i vonjavog tela ovih dana.

Ali, računa se i na olakšavajuće okolnosti našeg mentaliteta, uz sevdalinku „Ko se jednom napije vode sa Baščaršije nikad više…” ili u prevodu ko se jednom nahrani sa jasala Partije, nikad više neće da traži druge jasle.

I dok se jedni drže grčevito za kamene litice vlasti, ako treba i noktima dok se ne polome, drugi se drže grčevito za litice egzistencije, jer je ispod ambis, drhteći pred sutrašnjim danom za koji ne znaju šta im donosi, a ne vide nikog zdravomislećeg i odgovornog da ih uteši.

Subverzija

Možda će neki od ovih kriznih štabova imenovanu cev okriviti za subverzivnu delatnost, kojih do sada nije bilo pod zemljom, što je iznenađujući faktor. Bile su slične ali nad zemljom. I, zašto baš sada da pukne cev, u razgaru borbe za opoziv vlasti?

Na kraju, malo to što je pukla jedna cev već za njom i druga cev posle završene sanacije. E, to sada liči na organizovanu zaveru i niko neće moći ubediti vlast da to nije sinhronizovana aktivnost.

Odgovorno tvrdim da to jeste organizovana i sinhronizovana aktivnost svih njih koje je neka struka stvarala i uvažavala, a nestruka ignorisala. Bune se i tek će se buniti, i novosadska železnička stanica koju niko nije oržavao šezdeset godina i rzavski sistem vodosnabdevanja kome decenijama daju lažna obećanja, a uskoro će i beogradski sistem vodosnabdevanja koga su raščerupali na sve strane od oblakodera onih na kostima branioca Beograda do onih na  surčinskim njivama PKB-a, verovatno i železnička pruga Valjevo-granica na kojoj iz trulih pragova štrče utezni šrafovi kao klimav babin zub pojedinac, kao i mnogi drugi potencijalni neprijatelji, zadojeni stranom  agenturom Neodržavanja.

Možda je u pitanju samo ljubomora, pa se svete, niske strasti, gledajući kako se u surčinske kukuruze sručuju milijarde na svilu i kadifu, a oni zarđali vape za gramom pažnje.

O-država-nje

I tako pomalo, dođosmo do tog nesrećnog održavanja koje u sebi, gle čuda, nosi reč “država”. Podmuklo ali ispravno.

Sve što je neko stvorio, a neko nasledio ili prisvojio ili kupio, podleže održavanju. Zato se pišu propisi, instrukcije, izdvajaju namenska sredstva, pa čak i namenski računi, ne privatni.

Ali kome, kome objasniti taj, za njihovu pamet, složeni algoritam . Oni koji su prvo preuzeli pa potom oteli državu ne shvataju značenje reči “o-država-nje”.

Pođimo od sebe pa do njih. Od održavanja dvorišnih ograda, kućnih krovova, grobalja, velegradskih fasada, svega stvorenog, ekološke do mentalne higijene. Bez toga postajemo ruina i mi i dela, pa će i sve novostvoreno, blještavo i skupo brzo biti isto tako zavaljeno u ruinu.

Da ne zaboravimo sudbinu jedne cevi i svih onih sa njom povezanih. Danas je to životno pitanje njihovo, a ovo napred rekosmo jer je to životno pitanje ili će biti, nekih drugih podanika države Srbije, ili kako neki smatraju, podanika vladara Srbijom.

Stručnost

Kako bi istina, a ne ideologija došla do svih građana opština koje su povezane na rzavski sistem vodosnabdevanja, tvrdim da nema mesta panici izazvanoj pričom da je sistem odradio svoje i da je njegova dalja upotreba pod znakom pitanja.

Ali, sistem treba održavati, proveravati, sprečavati hidraulične udare i biti spreman i mobilan u svakom trenutku u slučaju havarije da se pravilno i brzo interveniše. Za to trebaju znajući rukovodioci i saradnici.

Sa svojim kolegama inženjerima i brigadama radnika Fabrike cevi  Kosjerić, kao šef proizvodnje i glavni tehnolog, bio sam učesnik u proizvodnji te cevi i svih ostalih betonskih cevi u vodosistemu Rzav. I zaista, ponosni smo na trideset osam godina njihovog veka.

Odgovorno tvrdim da je nisam nagovorio da izvrši ovu subverzivnu aktivnost, ali ako će njen slučaj bar malo dotaći podsvest “vladara”, a građanima pet opština doneti manje problema u vodosnabdevanju, biće mi drago.

Autor je mašinski inženjer građevinarstva iz Kosjerića  

______________________________________________